MOZZART TV: Uzmi metlu i pomozi Paspalju da sredi dvorište

Priča ide ovako. Doktori su Žarku Paspalju savetovali manje stresa, zabranili neku jaču fizičku aktivnost. Šta će čovek, navikao ceo život da je aktivan. Odavno nema više košarke, sad ni mali fudbal nije opcija. A mora se nešto raditi. Uzme zato Žarko da sređuje dvorište. I kao što mu je i ona velika Juga u jednom trenutku postala mala, tako ni to dvorište ubrzo nije predstavljalo izazov. Pa se popularni Paljo preorjentisao na nešto veće. Zajedničko dvorište komšiluka u kome živi na Vračaru, tu negde u blizini Krunske. I malo po malo, i uz pomoć gradske čistoće, zarasla gradska avlija otkriva svoje betonsko lice. A onda dobija i koš. Pa klupicu. Pa jednu belu drvenu ogradu, kao iz onih američkih filmova. I u srcu grada nastane jedan od lepših beogradskih terena. Kompanija MOZZART darovala je podlogu, a sve skupa zaista nekako odskače u toj gradskoj džungli.

Tim povodom seli smo sa proslavljenim košarkašom da ga pitamo, prvo i osnovno, otkud da ideja?
“Ne mogu da kažem da je postojala u glavi. U tom momentu, pre nekih četiri meseca ili više, radio sam u svom delu dvorišta neke stvari. I u nekom jakom momentu energije koja mi se javila, u nekoj priči na kafi po komšiuiku, počela je da mi se stvara ideja da ovde stvorimo neki humaniji prostor, da bar kučići od komšija izađu ovde, a da ne dobiju zarazu neku”, kaže nam Žarko Paspalj uz napomenu da ta mogućnost da se zakači neka bakterija zaista nije preterivanje uzevši u obzir pređašnje stanje terena.

Sada umesto žbunja i korova sasvim druga slika. Za ponos celog komšiluka. Mada je idealista kakav je Paspalj – a dobro znamo da se do uspeha kakve je on dosegao ne dolazi ako ne razmišljaš pozitivno – očekivao malo više interesovanja okoline.
“Nije izazvalo baš onu dozu entuzijazma koju sam očekivao, ali bilo je dragih ljudi, posebno onih starijih, kad su videli kako je to počelo da izgleda. Uostalom, svaka lepa reč ti daje neku energiju. A ideja jeste bila da se prikljuće makar ljudi koji gledaju na ovo dvorište, da će prevladati nešto dobro, da će sve dobiti neki smisao... Neke stvari smo možda i zaboravili, recimo šta znači biti dobar komšija, pripadnik neke grupe. Izađeš sa par komšija, radite ono što komšije treba da rade. Da se druže, pričaju nekad o važnim, nekad o nevažnim stvarima, ali kroz te razgovore ljudi uvek dođu do nekih dobrih ideja”.

Ova ideja je svakako bila dobra, a još jedna ju je ispratila. Samo zamislite situaciju, svega dan ili koji više nakon što je ovaj teren dobio neki novi oblik čuje Paspalj kako lopta odskače. Ponosan, izlazi da vidi ko je, očekujući neku dečicu kako tapkaju basketaru, kad ono Bogdan Bogdanović šutira trojke, Saša Danilović izlazi spreman za tri na tri... Pola reprezentacije je tu. Puno srce Žarka Paspalja.
“Fantastično iznenađenje. Ne da nisam očekivao, nego.... Učesnici bili i neki moji drugovi sa kojima se družim svaki dan. Svi su ćutali, držali tajnu, a to nama nije baš svojestveno. Najviše je to bilo zahvaljujući Dejanu Tomaševiću, dobrom prijatelju. I Bojana Maljević je učestvovala, njena terasa gleda na ovo dvorište. Gledala je mene svaki dan kad ih budim. Doveli su dosta dragih prijatelja. Saleta Đorđevića, pola reprezentacije naše. Jako mi je bilo drago”, priseća se Paljo šmekerske šale najvećih faca srpske košarke.

Tamo ih je uostalom uvek bilo. I nije nimalo čudno što su baš oni inspirisali tolike ljude. A kako je ovde Paspalj inspirisao akciju koja je jednom neuglednom dvorištu dala sasvim novo ruho, šta bi poručio običnim ljudima iz svih drugih komšiluka, svih drugih gradova?
“Izađite iz kući i uradite nešto dobro. Nemojte da kukate nad svojom sudbinom, a niste pokušali da uradite nešto. Uzmi metlu i pomozi Paspalju dok sređuje dvorište”, filozofski će Žarko Paspalj, koji je u kameru naše Jovane Strinić i agencije Sport Network govorio ne samo o ovoj neuobičajenoj i plemenitoj razbibrizi, već i o prijateljstvu sa Gregom Popovićem, ljubavi prema kvalitenom zvuku, fudbalu i još po nečemu.

A već koliko u subotu, na istoj ovoj adresi pročitajte i gigantski intervju Paspalja sa Nikolom Stojkovićem i Strahinjom Klisarićem sa kojima je pričao i o počecima, nekim drugim, davno prošlim vremenima, životnim lekcijama, brojnim anegdotama.