Nikola Jokić: Možda će promašaj u finalu Kupa doneti veće uspehe u budućnosti

Nikola Jokić iduće nedelje puni tek 19 godina. Malo je nedostajalo da talentovani tinejdžer postane heroj Kupa Koraća i donese Megi istorijski trofej. Poslednji šut na finalu završio je na obruču...

"Da tako kažem, lopta je došla do mene ničim izazvana. Sada kada se setim, imao sam Miljenovića na bek-doru, ali nisam mu dodao, ušao sam u dvokorak i... Mogao sam u krajnoj liniji da dodam Miljenoviću, ali što je rekao Radović: 'Mislio sam da će da uđe onako kako preko mene daješ'. Ko zna, možda će taj promašaj doneti neke veće uspehe u budućnosti".

Kup je bio veliko iskustvo za tebe?

"Protiv Kosjerića se nisam snašao. Nekako su čudna ekipa, svi šutiraju, bila je i čudna utakmica. Kasnije je sve došlo na svoje. Potom nas je FMP iznenadio energijom i šutevima. Onda smo mi ušli u ritam, pogađali lakše i došli do finala".

E sad to finale – puna dvorana, utakmica za trofej, velika šansa... Nešto što nikada nećeš zaboraviti?

"Pre zagrevanja prvi sam izašao na parket. Kada sam čuo zvižduke, nekako sam se spontano osmehnuo. Dobio sam ih bez razloga i to me je nasmejalo. Žestoko je bilo kada je izašla cela ekipa, Ratku su najviše zviždali. Početak je bio fenomenalan, 18 poena prednosti! Imao sam osećaj da nam ne mogu ništa. Da nam je neko na poluvremenu ponudio nerešeno, pristali bismo odmah. Publiku uopšte nisam čuo. Ratko je preuzeo pritisak s tribina na sebe, vodila se velika bitka do kraja. Posle utakmice dobio sam podršku sa svih strana. Rekli su mi da je to velika stvar za mene da sam sa 18 godina bio u takvoj utakmici. Nije mi bila namenjena privilegija da šutnem za pobedu, ali se ipak dogodilo".

Kako izgleda saradnja sa Vardom?

"Veliki čovek i sportista. Zna sve, mnogo je jak, od njega mogu dosta da naučim. Odličan drugar. Stvarno za njega sve pohvale".

Košarku si ozbiljno shvatio relativno kasno?

"Počelo je neobavezno u Somboru. Tek je kasnije postalo nešto ozbiljnije, trenirali smo jednom dnevno. Hteo bih da kažem da sam do pre godinu i po dana još bio u Somboru. Odigrao sam neku utakmicu dobro i primetili su me treneri Vojvodine, gde sam i prešao. Primetili su me ljudi iz Mege zahvaljujući učinku i uspostavili kontakt i onda su me brzo angažovali. Mogu slobodno da kažem da do pre 12 meseci za mene niko nije znao". 

Kako gledaš na toliko promena u tvom životu za kratko vreme?

"Ja sam samo dečko koji voli da igra košarku. Ništa više od toga. Govore mi „ti si talenat, ti možeš ovo, možeš ono...“. Ali, ponovljam, ja sam samo jedan dečak koji voli košarku i igra kako igra. Želim da pronađem nešto što će me krasiti, kao trener Deki Milojević dok je bio igrač. Svi maštaju o NBA, ali polako. Ako za nekog ima vremena, to sam ja. Potrebno mi je znanja i iskustva. Da promašim šta treba da promašim. Isto tako i pogodim".

Kako se kod tebe rodila ljubav prema basketu?

"Zbog dva rođena brata. Vodili su me sa sobom na jedno mesto koje se zove Jama i tu se u Somboru igra mnogo dobar basket. Braća su dosta starija od mene, sa 15 godina su otišli u Vršac i kasnije u Spartak. Voleo sam da gledam njihove utakmice kao mali".

Da li si se uvek izdvajao konstitucijom?

"Nekada sam bio bucko. Nisam bio brz, niti dobro skakao, ali voleo sam da šutiram. Nisam se bavio drugom sportovima".

Imaš li uzore?

"U poslednje vreme gledam snimke Hakima Olejdžuvona. Učim tehniku i pokrete, sve što bi moglo da mi koristi. Ranije sam voleo Medžika Džonsona".

Kako ti izgleda život u Beogradu?

"Živim u Zemunu, blizu hale. Sve mi je nadohvat ruke – kej, Ušće, da se prošetam i odmorim. Brat mi dosta pomaže. Devojka je otišla u Ameriku sada, ali je obično tu, a posećuju me roditelji. Napravi se često kućna atmosfera".

Druženje i rad u Megi?

"Mislim da je kod nas atmosfera posebna i retko gde može da se pronađe. Šale su česte, bodrimo jedni druge, motivišemo... Velika mi je čast što radim sa Milojevićem, on je imao veliku karijeru. Uči me određenim forama, veruje u mene i to mi stvarno mnogo znači. Kada sam stigao u Megu prvi put sam se susreo sa obavezna dva treninga dnevno. Onda je tu bio Bobi Marjanović kojeg dosta dobro poznajem privatno. Stigao je potom Novica Veličković, veliki borac i vođa. Sve je to bilo šokantno za mene. Polako sam ulazio u sistem. Sad je sve negde leglo na svoje". 

Ko ti je bio najteži protivnik?

"Ratko na treninzima, a sa Bobijem je baš bilo nezgodno, jer je veliki. U reprezentaciji sam imao duele sa Okaforom. Uglavnom, pokušavam da ne igram na snagu. Koristim dugačke ruke da nešto iščačkam ili da dobijem duel brzinom".

(FOTO: MOZZART Sport)