{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
Utakmica u Ulmu nije posledica opuštanja. Beogradski sastav bio je nadigran - taktički, energetski i psihološki. Crvena zvezda je od prvog minuta upala u kontraritam i nije znala da se izvuče iz kandži bezidejnosti. I tu odgovornost snosi cela ekipa, ne pojedinac
Otrežnjenje

Crvena zvezda je sinoć omanula. Debelo.

Ono što je srpski šampion pokazao u Ratiofarm areni nije bilo ni na marginama onoga što je u bezmalo dva meseca sezone znao da iznese pred navijače i protivnike. Jednostavno, crveno-beli su po svim parametrima našli u kontrastu sa dosad postavljenim standardima. Ekipa Torstena Lajbenata odvela je Crvenu zvezdu u nebrano grožđe. U situaciju u kojoj se dosad nije našla. Da bude na strani onih koji jure ozbiljan zaostatak, ne onih koji ga stvaraju. I u novim okolnostima se nije snašla.

Ako vratimo nakratko film na utakmicu protiv Breše, istu možemo da označimo etiketom - izolovani incident. Igrači su odlično krenuli i ustremili se na kurs sigurne, ubedljive pobede, a onda doživeli brodolom čiji su uzroci nedovoljno jasni. I, tada smo naglasili da je poraz u Lombardiji došao u najboljem trenutku, kao šamar upozorenja. Kroz mečeve sa FMP i posebno Galatasarajem i Cedevitom videlo se da su izabranici Milana Tomića shvatili poruku. Zato su svi rutinski počišćeni . 

Utakmica u Ulmu nije posledica opuštanja. Beogradski sastav bio je nadigran - taktički, energetski i psihološki. Crvena zvezda je od prvog minuta upala u kontraritam i nije znala da se izvuče iz kandži bezidejnosti. I tu odgovornost snosi cela ekipa, ne pojedinac. Džo Regland je pokazao mračnu stranu svog karaktera i pomalo nekontrolisano je srljao iz greške u grešku. Možda su njegove želje bile ispravne, ali je izvedba bila loša. To se najbolje videlo kroz situacije koje je želeo da reši, ishitreno tražeći način da neke početne greške ispravi, anulira. Pet neiskorišćenih šuteva za tri poena (4/12 iz igre), uz nekoliko početnih grešaka u prenosu i predaji lopte odveli su u crnu zonu. I sve ono dobro što je kasnije uspeo da uradi nije bilo dovoljno da se napravi pozitivan rezultat.

Kako se motor ekipe našao u kvaru, tako su ostali mehanizmi počeli da trokiraju. Svi izuzev Ognjena Dobrića, kome je samo malo prostora trebalo da pokaže koliko je opasan i zapravo koristan igrač, zbog čega je i zaslužio svaku pohvalu. 

Stratos Perperoglu nije uspeo da izvuče one, svoje minute kada je najkorisniji u obe faze. Insistirao je previše na šutevima (4/10 iz igre, 3/7 za dva), iako je i sam bio u lošem raspoloženju i tako praktično onemogućio neke druge igrače da iskoče. Mohamed Faje jeste bio nadomak dabl-dabla, ali se i on stopio u sivilo tima. Izostala je njegova prepoznatljiva energija u oba smera i brzo je bio izbačen iz takta. Baš kao i Majk Cirbes i Majkl Odžo, zbog čega je Milan Tomić dobar deo utakmice igrao košarku sa „small ball“ timom, gde je Faje bio centar, a Radanov i Dobrić kao lažne četvorke. 

Ovog puta ni Bili Beron nije uspeo da izvuče stvar. Iza sebe je ostavio nekoliko odličnih utakmica i šuterskih izdanja, ali se nije snašao kod izuzetno agresivne, bespoštedne odbrane Ulmovih igrača. Regland i on nisu uspeli da odgovore na pritisak kako se od dvojice ponajboljih igrača očekivalo. Osim što im je nedostajao fokus, izbor dodavanja bio je neadekvatan za utakmicu u kojoj imate najboljeg „kradljivca“ lopti u liku Džavontea Grina. Očigledno je da je Grin od svog trenera dobio jasne instrukcije kako da se ponaša i da svako dodavanje izvan šablona čeka i pretvara u svoj posed. Zato je na kraju imao šest ukradenih lopti, a najviše on naterao je Reglanda i Berona da zajedno upišu nimalo pohvalnih sedam izgubljenih lopti. Samo u prvom delu utakmice Crvena zvezda je čak dvanaest puta ostala bez napada, posle što je samo olakšalo posao domaćinu da kroz prepoznatljivu, brzu igru iz tranzicije na svom terenu odu do zaista velikih 50:33. Bio je to jasan signal da crveno-beli nisu spremni za borbu, kamoli pobedu u malom gradu na Dunavu. 

Crvena zvezda nije bila pripremljena za ovu situaciju. Nije imala Plan B, niti spreman odgovor za jasnu taktiku Torstena Lajbenata - da Zvezdinim receptom dobije utakmicu. I tu se stručni štab našao u problemu. Istina, neće se zbog ovog poraza oglasiti sirene uzbune, ali je bilo jasno da je strategija za susret s Ulmom bila loše koncipirana. Zbog toga je drugo poluvreme Milan Tomić i iskoristio donekle da uvežbava neke druge koncepcije, od pomenute niske petorke, do traženja dobitne kombinacije kroz svojevrsne „leteće izmene“ i stalno traganje za dobitnom kombinacijom. 

Na kraju, jedina dobra stvar je što Crvena zvezda nije izgubila sa razlikom većom od one kojom je Ulm savladan u Beogradu. Mada je i to lako moglo da se dogodi posle Beronove nepotrebne jurnjave sa vremenom, kada je prvo šutnuo trojku bez rezona, a onda još dozvolio Patriku Mileru da ubaci lake poene i još ode na liniju slobodnih bacanja. Srećom po crveno-bele, nekadašnji igrač Partizana nije bio precizan...

Crvena zvezda je dobila ozbiljnu košarkašku lekciju u Nemačkoj. Ali, bolje što se sve ono dogodilo sinoć, a ne u nekim, bitnijim momentima sezone. Iz poraza od Ulma može da se izvuče mnogo pozitivnih elemenata. Bitno je samo da crveno-beli shvate da nisu nepobedivi i da, ipak, svako opuštanje može skupo da se plati. A stručnom štabu ostaje da izgrade taj Plan B i sledeći put budu spremni...

Piše: Nikola STOJKOVIĆ (nikolaS_sN)
Foto: Star Sport

Najnovije vesti


×