PET NA PET-DUŠKO SAVANOVIĆ: Karate i ja... Ne, nije to za mene kraj moje košarke!

Duško Savanović, bivši srpski košarkaš, reprezentativac, gost je današnje rubrike „Pet na pet“. Košarkom je počeo da se bavi još u mlađim kategorijama FMP-a. Sve do 2006. godine je igrao za FMP, s tim što je jedan deo sezone bio pozajmljen čačanskom Borcu. Kao igrač FMP-a osvojio je Jadransku ligu.

U Uniks iz Kazanja je otišao 2006. godine. Naredne tri sezone proveo je u ACB španskoj ligi. Prve dve godine je igrao za KK Sevilja, a potom jednu godinu je proveo u Valensiji. Sa Valensijom prvi put je igrao prestižnu Evroligu. Bio je izabran za drugu postavu idealnog tima ovog takmičenja. 

Za turskog prvoligaša, Anadolu Efes nastupao je u sezonama počev od 2011. do 2014. Godine. Kao izuzetno zapažen igrač, učestvovao je na Ol-star meču turskog prvenstva. Naredne dve godne je  igrao za Bajern iz Minhena. Iz Nemačke je prešao u Italiju gde nastupa za Dinamo iz Sasarija.

Kao reprezentativac Srbije, učestvovao je na Svetskom prvenstvu 2010. godine gde je sa svojim saigračima izborio četvrto mesto. Samo godinu dana kasnije, branio je boje naše zemlje i na Evropskom prvenstvu. Pre šest meseci, tačnije 29.05.2017. objavio je da završava profesinonalnu karijeru.

Nakon završetka karijere u Dinamu iz Sasarija italijanski klub imao je velike planove za njega, ponudivši mu mesto drugog čoveka kluba, ali... To je bila velika čast za Duška, međutim odbio je sjajnu ponudu. Razlog, pa i igračku karijeru je prekinuo da bi bio s porodicom. Shvatio je da je potreban deci posebno sad u narednih deset godina. Nije želeo da propusti njihovo odrastanje.

Interesantno Savanović je zvanično prvu ligu počeo da igra u sezoni 1998/99, ali zbog tog menjanja države, prvo je bila Jugoslavija, pa Srbija i Crna Gora Savanu se tek pišu rezultati iz 2002/03. Nema ga pet godina. Duško je zvanično odigrao sigurno 2.000 utakmica, prijateljskih još 500, a kada su mu izneli tortu u Sasariju sa natpisom 1.200, zapitao se kako samo 1.200? Onda se pozabavio tim, jer je samo 1.200 utakmica imao do 2010. godine i saznao je kad je išao u registar KS Srbije i da nije jedini.

Inače, interesantan je Savanov stav po pitanju NBA utakmica. Duško tvrdi da neće ustajati zbog NBA mečeva. To je radio kao klinac. Sada ima dvoje dece, ustaje zbog njih, škole, temperature, zaglavi radeći domaći zadatak do ponoći,  a da ustane da gleda da li će Teodosić da igra 15 minuta polupresing ili neće - toliko zaluđen nije. Ustajalo se nekad da se gleda Holifild - Tajson, ali da se gleda košarku... Oni igraju 120 utakmica, neće se propustiti ništa specijalno. Uostalom, svi snimci imaju na internetu, tako da mogu da se  pogledaju.

Trenutno je Savanović ambasador Fajnal fora Evrolige, ali ističe da je previše rano da se razmišlja koja četiri tima će igrati u Beogradu.

Sa ponosom ističemo da pripada timu naše dobrotvorne akcije „Humanitarni tiket u podne“, odnosno, „Decembar mesec humanosti“ u kome je svaki dan zagarantovana donacija od 30.000 dinara. Tom prilikom tipovao je za OŠ „Dimitrije Tucović“ iz Jabučja, a danas je na naših „pet pitanja“, odgovorio na sledeći način.

1. Da li ste svojevremeno trenirali još neki sport pored košarke i koji?
„Jednu godinu sam trenirao karate, mađutim, kada je moj drugar jednom dobio 'batine' od trenera, odustao sam od tog sporta. Rekao sam sebi da to nije za mene i  počeo da igram basket. Najčešće sam igrao po blokovima zgrada, a cilj mi je bio da postanem dobar basketaš. Igrao sam basket „tri na tri“ i želeo da uvek budem u ekipi koja igra, tj. da me stariji odaberu i ubace u igru. To je bilo kada sam imao trinaest godina. Posle samo dve godine sam počeo da igram Prvu ligu“.

2. Ko vam je bio sportski uzor u tinejdžerskim danima?
„Nisam imao neke preterane uzore. Tih devedesetih godina nije bilo interneta i nisu bile dostupne informacije. Bilo je ratno doba i živelo se u oskudici. Dominatni su bili Bullsi i za njih sam navijao. Nisam imao sportiste za uzore, ali sam voleo neke glumce, pisce i imao sam svoj životni cilj“.

3. Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?
„Nisam igrao u Zvezdi i Partizanu, tako da nisam imao motiv da navijam za neki od ova dva kluba. Sa petnaest godina sam ušao u prvi tim. FMP je moj klub. Blizak sam sa svim generacijama iz FMP-a. Imamo drugarske odnose“.

4. Sportski događaj koji vam je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
„Mnogo toga ću pamtiti. Pamtim igre u reprezentaciji i SP u Turskoj, 2010. godine. Tada su nas oštetili na utakmici protiv Turaka koji su bili domaćini, tako da imam negativan osećaj prema tome. Takođe pamtim neke rezultate i uspehe u klubovima za koje sam nastupao“.

5. Životni i sportski moto?
„Verujem da sve u životu dolazi iz glave, da čovek mora da bude mentalno jak. Svaki posao možeš da završiš ako imaš dobro zdravlje i ako si mentalno jak“.

Bonus pitanje: Šta odigrati u MOZZARTU na utakmici Monako - Kaen?
„Možda prelaz iz jedan u jedan“.

Pišu: Nela i Đurđe Mečanin
djurdje.mecanin@mozzartbet.com