PET NA PET - IGOR KOKOŠKOV: Dražen je pomerio granice košarke!

Današnji sagovornik portala MOZZART Sport je Igor Kokoškov, 45-godišnji košarkaški trener. Košarkašku, igračku karijeru završio je veoma rano zbog povrede, ali se zato dokazao kao košarkaški trener. U tadašnjoj Jugoslaviji, Kokoškov je sa 24 godine bio najmlađi trener. Trenirao je nekoliko beogradskih klubova, predvodio je mladu reprezentaciju Jugoslavije, bio je pomoćni trener Srbije i Crne Gore i to na značajnim takmičenjima kao što su OI u Atini 2004. i Evrobasket 2005. godine. Veliki trenerski uspeh postiže u SAD-u trenirajući koledž ekipu na Univerzitetu Misuri, a zatim i kao pomoćni trener LA Klipersa, Detroit pistonsa, Finiks Sansa, Klivlend Kavalirsa. Od 2015. godine  je pomoćni trener NBA tima Juta Džez, a od 2016. i selektor slovenačke košarkaške reprezentacije.

Da li ste trenirali još neki sport pored košarke?

„Naš otac je dugi niz godina igrao fudbal za beogradski Voždovački. Samim tim moj brat i ja smo bili vezani za fudbal od ranih godina. Gotovo sam bio siguran da ću igrati fudbal. Prvo smo počeli  da treniramo u omladinskom pogonu Rada. Ubrzo se, a na moju sreću, otvorila škola košarke Vojvoda Stepa. To je za mene bio put u neki novi početak. Od tada sam u košarci...“

Da li ste imali sportskog uzora?

„Da. To je Dražen Petrović. Bio je idol čitavih generacija, čovek koji je stalno pomerao košarkaške granice. Uspostavio je nove standarde u kultu rada i u individualnom treningu. Retko je bilo videti takvu individualnu dominaciju u kolektivnom sportu kao što je košarka. Po mom mišljenju, Dražen je bio najbolji internacionalni igrač koji je igrao u NBA ligi.“

Koji klub nosite u navijačkom srcu?

„Iskreno, nijedan. Vaspitan sam tako da se ne vezujem ni za jednu ideologiju pa ni za navijačku, naročito sada kada mi je sport profesija. Sport ima svoju sociološku funciju i to mi je jasno,  ali bi mi bilo teško da uključim bilo kakve emocije u sve to. Navijaću za fudbalski tim svoje dece kada krenu u osnovnu školu.“

Koji sportski događaj ste upamtili za sva vremena?

„To bi bilo košarkaško prvenstvo Evrope u Atini 1995… Mozda je bolje reći sva velika takmičenja nacionalnog košarkaškog tima od kada sam počeo da pratim košarku. Sve od Svetskog prvenstva u Španiji ’86, preko Olimpijskih igara u Seulu ’88… Bilo je to davno.“

Koji je vaš životni, a koji sportski moto?

„Brini samo o stvarima koje kontrolišeš… a ti kontrolišeš svoju pripremu. Najvažnija utakmica u karijeri je uvek ona sledeća.“

Rubriku „Pet na pet“ možete čitati svakog utorka i petka pre podne na portalu mozzartsport.com

Pišu: Nela i Đurđe Mečanin