PET NA PET - Samir Avdić: Od fudbala i Želje, do basket generacije za kojom je ludela Juga

Samir Avdić je legendarni košarkaš i kapiten Bosne i reprezentacije BIH. Rođen je 1967. godine u Sarajevu. Košarku je počeo da trenira sa dvanaest godina u instituciji jugoslovenske košarke, ekipi sarajevske Bosne. Tu je prošao sve selekcije, od juniorskih do seniorskih kategorija. Sa 23 godine dobio je čak čast da ponese kapitensku traku voljenog kluba.

Bio je deo čuvene generacije koja je iznedrila sijaset vrhunskih košarkaša, poput Saše Đorđevića, Tonija Kukoča, Dina Rađe... Taj odlični skup košarkaša, pod vođstvom Svetislava Pešića je osvojio Balkansko prvensvto u Grčkoj 1985. godine, zatim je 1986. godine bio pokoreno i juniorsko prvenstvo Evrope, da bi vrhunac bio u Bormiu, gde je na Svetskom juniorskom prvenstvu bila osvojena zlatna medalja, a pritom dva puta poražena selekcija SAD.

Nakon što je posle dugo vremena napustio matični klub, Avdić je inostranu karijeru nastavio da gradi prvo u Malagi, da bi zatim nastupao i za Melilu, PTT, Tofaš, Tuborg. Za razliku od mnogih igrača sa ovih prostora, Samir kao košarkaš nikada nije prešao ,,preko bare“. Kako je sam jednom prilikom rekao, ne žali što se nije oprobao u najboljoj ligi sveta, NBA.  Naime, imao je ponudu da igra letnju ligu za Portland Blejzerse, ali je to odbio, jer je prednost davao dobrim ponudama iz Evrope.

1.Da li ste svojevremeno  pored košarke trenirali još  neki sport i koji?
“Da, kao dete sa Grbavice oprobao sam se u fudbalu na Željovom stadionu. Potom sam u školskoj sekciji počeo da igram košarku. Imao sam sreću da me primate ljudi iz Bosne i tako je počela moja košarkaška priča”.

2.Ko vam je bio sportski uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
“Moju mladost su obojili legendarni Krešimir Ćosić i Mirza Delibašić. Definitivno su uticali na moj košarkaški put. Nadam se da je bio bar malo uspešan kao Krešin i Mirzin”.

3.Koji sportski klub nosite u navijačkom srcu?
“Verovatno će biti čuđenja, ali pored Bosne navijam za Partizan. Manje je poznato da je Profesor Nikolić želeo da me dovede u ‘crno – beli’ tabor. Na moju žalost transfer se nije realizovao, ali ostala su prijateljstva…poput onog sa trenerskim magom Željkom Obradovićem”.

4.Sportski događaji koji su ostali u sećanju i koje ćete pamtiti celog života?
“Dva su događaja koja ću uvek pamtiti. Sarajevske Zimske Olimpijske igre, ali pre svega Bormio 1987. godine kad smo se popeli na najviše postolje. Sjajna generacija koja je uzela zlatnu medalju na SP. Moram istaći dobrog duha, koji nam je bio kao otac, reprezentativnog doktora Ljubišu Dmitrovića”.

5. Životni i sportski moto?
“Uz puno rada, odgovornog ponašanja, uspeh neće izostati”.

PIŠE: Nela i Đurđe MEČANIN
Djurdje.mecanin@mozzartbet.com