TUR DE FRANS: Kafeteros “srknuo” žutu majicu

On nije Rene Igita pa da u odsudnim trenucima načini glupost koja ga košta pobede, nije ni Nairo Kintana da bi mu falilo zrno taktičke mudrosti ili snage da bi došao do trijumfa. Jedino što deli s njima je državljanstvo, nacija.

Kolumbijac Egan Bernal je veliki šampion, od danas i najveći, a to nam potvrđuje činjenica da je, krunišući sjajnu formu tokom tekuće godine, stekao zvanje pobednika najprestižnijeg biciklističkog događaja - Tur de Fransa, pritom će u narednih godinu dana njegov garderober krasiti i bela majica namenjena najboljem mladom vozaču Trke kroz Francusku!

Istina je da se trka sastoji od etapa, još veća istina je da se bez ijedne (zvanične) etapne pobede može postati ciklo-kralj. Bernal je krunski dokaz!

Kafeteros je postao prvi Južnoamerikanac s pobedničkim lovorom oko vrata kad je u pitanju najskuplji biciklistički karavan, a za taj podvig mu je bilo potrebno 82 sata i 57 minuta.

Imao je uspone i padove tokom takmičenja. U drugoj etapi se ušuškao među prvih 10 vozača u generalnom poretku, sredinom trke je demonstrirao umeće prvog favorita zgrabivši poziciju broj tri, potom kao da je srknuo vruću kafu - ispao je iz vodeće trojke i zaostajao za liderom trke Žilijanom Alafilipom oko tri minuta, međutim, njegova veza sa planinama iz vremena kad je kao junior dominirao u mauntin bajku, ‘’isposlovala’’ je nevreme tri deonice pre završetka trke, pa je skraćene, odnosno prekid, etape ‘’produžilo’’ njegovo ime do samog vrha. Ostatak trke mogao je preći i vezanih očiju.

Klupski drug ovogodišnjeg šampiona, prošlosezonski pobednik Britanac Gerant Tomas, imao je razvojni put sličan Bernalovom na 106. Tur de Fransu, ali samo sličan.

Najčešće je vreme po okončanju etapa provodio na  2. mestu, tako da G (Dži) više ne predstavlja najjaču silu na točkovima. Za utehu mu može biti to što je nakon poslednjeg silaska sa dvotočkaša rangiran na poziciju koja mu je predviđana pre početka Trke kroz Francusku. Za nijansu niži plasman u odnosu na prethodno izdanje ove trke ostvario je vozivši 21 etapu minut i 11 sekundi duže od pobednika.

Holandska prezimena uvek predstavljaju problem kad je pravilan izgovor u pitanju, no da je Lalama okretanje pedala način život i da znaju da voze- znaju.

Stiven Krojsvajk nije bio ‘’predviđen’’ za tako visok plasman, iako su mu davane šanse za uspeh, zato se  čovek čiji nadimak ima veze s vešanjem ‘’okačio’’ na najnižu tačku predviđenu za trojicu najboljih takmičara, što znači da se pomerio dva mesta  naviše u odnosu na 2018. godinu. Uglavnom je čvrsto sedeo na pozicijama blizu vrha ukupnog plasmana, tako je i na kraju bilo.

Njegov zaostatak za Bernalom iznosi munut i 31 sekund.

Visoke Tatre se ne prostiru do Francuske, pa se Slovak Peter Sagan, po običaju, dočepao naslova najboljeg sprintera, tačkastu majicu za najuspešnijeg na brdskim ciljevima prigrabio je domaći ‘’jahač’’ Roman Barde, a britanski Tim INEOS, uprkos tome što su njegovi aduti zauzeli dva čelna mesta, nije mogao u timskoj konkurenciji da se suprotstavi španskom Movistaru.

Žuto je uvek u modi. U zemlji Galskih petlova posebno. Pitajte Bernala.

PIŠE: Dragan STOJIĆ