INTERVJU - Aleksa Batak: U Partizanu sam pronašao nešto što nigde nisam imao, vratio sam se zbog Janića
Vreme čitanja: 8min | sub. 04.03.23. | 08:35
"Ja sam bio u onoj generaciji koja je ispala iz Superlige. To nisu bila neka sjajna vremena. Hvala Bogu što se klub vratio na noge, ogromno mi je zadovoljstvo što sam baš sada deo ekipe", rekao je mladi odbojkaš crno-belih u razgovoru za Mozzart Sport
Često može od srpskih sportista da se čuje kada napuštaju Partizan ili Zvezdu da će se jednog dana vratiti da bi napravili u voljenom klubu nešto što nisu u prvom mandatu ili jednostavno samo da bi još koji put osetili tu posebnu emociju. Obično se taj povratak desi pri kraju karijere... Ali, nekad sudbina namesti drugačije.
Neobična putanja vratila je Aleksu Bataka u crno-beli tabor već sa 22 godine. Talentovani dizač dobio je priliku da zaigra u prvom timu Partizana sa 16 godina, ali se namestilo da baš ta sezona 2016-2017 bude jedna od najslabijih u istoriji slavnog kluba. Posle ispadanja u rang ispod, mladog odbojkaša put je odveo ka Nišu, a nakon toga i u Požarevac, Ravenu, Kan...
Izabrane vesti
Prošlog leta odlučio je da spakuje kofere i vrati se kući. Da odluka nije bila nepromišljena pokazuju rezultati koje je do sada Batak napravio. Sa saigračima je osvojio dva trofeja u Superkupu i Kupu, a u januaru je proglašen i igračem meseca u Superligi Srbije.
Nema razloga da skida osmeh sa lica jer za sada sve ide i bolje nego što je očekivao. Posebno se radovao trofeju u Kupu, jer su crno-beli potvrdili da pobede protiv Vojvodine nisu nikakva slučajnost...
"Mi smo dugo već čekali tu utakmicu i verovali smo da možemo da dobijemo. Radili smo detaljne analize, vredno trenirali i na kraju nam se sve to isplatilo. Znali smo da će biti naporan meč, velika borba - i bilo je kako smo očekivali. Veliki je ulog, zato je bilo mnogo više grešaka nego što bi trebalo. Nije bio baš neki kvalitet utakmice, barem po mom mišljenju. Ali, u taj peti set smo ušli mnogo spremniji, imali smo više koncentracije i srčanosti. Mislim da je to prevagnulo", ispričao je Aleksa Batak u razgovoru za Mozzart Sport.
I kada crno-belima nije išlo, trener Bojan Janić je uspevao da dopre do njih i povrati ih na pravi kolosek.
"Mnogo utiče na nas. Boki je sjajan trener i odbojkaški stručnjak, a pre svega je pedagog i motivator. Prednost je što je i on do nedavno bio igrač. Sve nas razume i u potpunosti podržava. Jedan je od najboljih trenera, ako ne i najbolji sa kojim sam radio. Imamo odličan odnos, i sa njim, a i mi međusobno u ekipi. Nigde nisam imao ovako nešto što sam pronašao u Partizanu".
Iako je šestostruki uzastopni šampion Srbije bio favorit u svim takmičenjima, već dva finala su prevagnula na stranu beogradskog kluba.
"Kad dođe do takvih utakmica svakako da oba tima mnogo žele tu pobedu. Gorak je osećaj kad se izgubi takav meč. Mi smo dva puta pobedili i sad se okrećemo prvenstvu. Slavili smo u ponedeljak, već u utorak smo krenuli da se spremamo za bitnu utakmicu protiv Ribnice. To će biti direktni okršaj za drugo mesto".
Velike pobede zahtevaju i velika slavlja... Slike i snimci koji su "procurili" sa intimne proslave kluba pokazuju da je provod bio odličan.
"Slavlje je trajalo veoma dugo, cela ekipa je bila na okupu. Proslavljeno je stvarno onako kako treba... Svako je birao po neku pesmu i dobio ono što je hteo. Što se pevanja tiče, najviše bih istakao Stefana Jankovića i mene kao pratećeg vokala. On je jedna duša koja samo peva i veseli se. Neverovatan momak...", uz osmeh priča Batak.
Ostavili su sve to iza sebe odbojkaši Partizana. Da bi se i na kraju sezone radovali znaju da moraju da nastave sa pobedama. Već danas ih čeka težak ispit protiv Ribnice, a posle toga se samo ređaju derbiji sa Spartakom, Vojvodinom i Crvenom zvezdom.
"U prvom delu nam je raspored bio malo lakši, sad je sve teže... Posle ove euforije zbog Kupa, treba što pre da se spustimo na zemlju i koncetrišemo na naredne ispite".
Definitivno je u ovom trenutku svakom igraču Partizana lepo u svojoj koži... Nije tako bilo oduvek, jer se klub pre nekoliko godina nalazio u veoma teškoj situaciji.
"Ja sam bio u onoj generaciji koja je ispala iz Superlige. To nisu bila neka sjajna vremena. Hvala Bogu što se klub vratio na noge, ogromno mi je zadovoljstvo što sam baš sada deo ekipe".
Teško je Aleksi da opiše koliko mu sada prija društvo koje sreće na treningu...
"Stvarno je atipično. Možda će glupo zvučati... Timski je sport, normalno je da u svakoj ekipi ima neko ko ti ne odgovara. Ali, ove godine je neverovatan sklop. Svi su pre svega dobri ljudi".
Možda se nekome činio povratak iz Francuske u Srbiju kao korak unazad. Već sada Batak može da potvrdi da je napravio pravu stvar.
"Godinama sam pričao na tu temu sa Bojanom Janićem. Mislim da je glavni razlog što sam se vratio upravo on. Imam veliko poverenje u trenera, svidela mi se cela priča i ideja, posebno kada sam čuo ko će sve biti u ekipi. Nisam dugo razmišljao kad sam dobio poziv".
Kada uporedi prvi i drugi mandat u voljenom dresu - ne može da pronađe mnogo sličnosti.
"Drugačije je vreme bilo, to je bila moja prva profesionalna godina. Trudim se da sve pamtim u nekom dobrom sećanju i da iz svega izvučem nešto pozitivno. Baš tako i kad je taj period u pitanju".
JEDNO VREME SAM TRENIRAO SAMO SA DEVOJČICAMA, TADA SAM TO SMATRAO VELIKIM PROBLEMOM
Prve profesionalne korake Batak je napravio u Partizanu, ali to nije bio klub u kome je kao mali počeo da trenira... Zapravo, čak ni odbojka nije bila njegov prvi izbor.
"Moja prva i najveća ljubav je bila košarka. Počeo sam da treniram sa osam godina... Ali, pošto sam bio veoma blizak sa mojom sestrom Minom, a ona je trenirala odbojku, odlučio sam da probam i to. Krenuo sam u Volley Star-u, ali taj klub se posle ugasio. Ona je prešla u Vizuru, ja sam ponovo krenuo za njom. Jedno vreme sam trenirao samo sa devojčicama, tada sam to smatrao velikim problemom, a sad kad se osvrnem shvatam da nije bio".
Vrlo brzo ga je put naveo ka crno-belom dresu.
"U školi sam video flajer sa reklamom za OK Partizan, tražili su nove članove. Tu sam upoznao trenera zbog koga smatram da sam danas tu gde jesam - Slavka Balandžića. On je neverovatan pedagog, vodio je pionire, kadete i juniore. Nekada je bio jugoslovenski reprezentativac, igrao je dizača isto kao i ja".
Ta pozicija nije bila prva opcija za Aleksu.
"Uvek sam bio u nekoj ulozi koja je falila. Prvo libero, pa sam igrao primača, pa dizača, onda ponovo primača... I na kraju sam ostao dizač. To mi se najviše svidelo, nekako kao plejmejker, organizator igre koji učestvuje u svakom poenu. Slučajnost je da smo i sestra i ja bili na istoj poziciji".
Put talentovanog Bataka nije bio standardan. Dva puta je odlazio u inostranstvo i vraćao se...
"Posle Partizana otišao sam u Niš, gde je bila dobra priča za mlade igrače. Onda je usledila Italija, Ravena me je dovela kao talentovanog igrača. Ne kajem se što sam otišao, mnogo toga sam naučio. Nije mi bio šok, jer je ceo sklop ekipe bio takav da su igrači mladi. Bila je ideja da se ulaže u njih i da se gradi ta ekipa vremenom, ali nažalost posle korone i svega, klub nije bio u dobroj finansijskoj situaciji pa se ta priča nije nastavila. Onda sam se vratio u Srbiju, bio sam u Požarevcu u Mladom radniku, posle toga put me odveo u Francusku i onda ponovo u Partizan".
Period u Kanu nije rezultatski bio uspešan, ali je njemu mnogo značio.
"Bio je plan da tamo odigram što više. Posebno kao mlad dizač... Poznato je da su bolji igrači na toj poziciji kako su stariji i zreliji. Zadovoljan sam kako je sve išlo do sada. Mislim da je povratak bio pravi korak. I zbog igre, a i zbog timskih uspeha i trofeja. Znači mi za samopouzdanje i sigurno da nisam bolji potez mogao da napravim".
Prethodnih godina njegovo ime se pojavljivalo na repezentativnim spiskovima, ali svakako još čeka onih "pet minuta". S obzirom na to da je u januaru napunio 23 godine, sigurno da ga veliki poduhvati u nacionalnom dresu tek očekuju u budućnosti.
"Svako od nas se nada da će dobiti priliku i u reprezentaciji. Ja sam pre tri-četiri godine počeo da se priključujem treninzima... Ove sezone često dolazi selektor Kolaković da gleda utakmice, to isto mnogo znači. Nadam se da će i na tom planu jednog dana nešto biti".
NAPRAVILI SMO BEND U POŽAREVCU, UZ PESMU JE SVE LAKŠE
Da bi uspeo na svim frontovima zna da mora da uloži mnogo truda, rada, znoja... Naravno, Aleksa je tokom većeg dela dana posvećen odbojci, ali uvek pronađe vreme i za druge zanimacije.
"Volim da se bavim muzikom, pevam i sviram gitaru. Prošle godine smo u Požarevcu napravili bend, rekreativno smo svirali... Uglavnom je rok u pitanju, ali se uvek nađe mesto i za neku baladu. Peva se i posle pobeda i posle poraza. Samo je razlika da li će da bude nešto veselije ili tužnije. Bitno je da uvek ima pesme, pa je sve lakše. Volim da se bavim i fotografijom, i to mi je hobi u slobodno vreme".
Život profesionalnog sportiste u Beogradu i u inostranstvu - ne razlikuje se previše.
"Ovde je plus to što sam bliži porodici, u rodnom sam gradu... Tu mi je i devojka, tako da je sve na svom mestu", zaključio je za kraj odbojkaš Partizana Aleksa Batak.
PIŠE: Miljana ROGAČ
SUPERLIGA SRBIJE
Odbojkaši
Petak
Radnički - Jedinstvo Stara Pazova 3:0
Crvena zvezda - Vojvodina 3:1
Subota
17.00: Partizan - Ribnica
19.00: Spartak Ljig - Takovo Gornji Milanovac
20.00: Novi Sad - Spartak Subotica
Nedelja
19.00: Karađorđe - Mladi radnik
Odbojkašice
Petak
Crvena zvezda - Novi Sad 3:0
Spartak Subotica - TENT 3:2
Subota
19.00: Jedinstvo - Partizan
19.00: Srem - As Batajnica
19.00: Železničar - Ub
Nedelja
18.00: Omladinac - Inđija