Konačno pobeda Srbije preko Atlantika: Da je drugačije – ne bi valjalo

Strahovit pad desio se Srbiji u četvrtfinalu, promašen peterac uneo je nemir u ekipu, a od jedne naizgled bezazlene situacije – olimpijski šampion imao tri gola prednosti i bio poprilično siguran do tada – profitirali su Amerikanci. Iskoristili su to što su srpski vaterpolisti bili u minus fazi, preko Hanesa Daubea stigli do trijumfa i borbe za medalju, a ekipu Uroša Stevanovića bacili da igra najmučnije utakmice.

I umesto da se Delfini “operu” da koliko-toliko unesu mir u svlačionicu i iskupe se za neverovatan pad – pre svega da ispoštuju sebe i maksimalno pristupe utakmici sa daleko slabijim rivalom – pretrpeli su novi poraz. Od Rumuna hladan tuš, od selektora zasigurno ribanje za pristup, jer disproporcija u kvalitetu je ogromna. Novi krah nije im se dogodio, konačno su upisali pobedu preko Atlantika. U borbi za sedmo mesto nadigrali su Nemačku – 15:8.

Da je drugačije – ne bi valjalo. Poražavajuće bi bilo da je Srbija turnir završila sa tri poraza i da pritom nijedan nije protiv reprezentacija koje se kotiraju kao vrhunske, najbolje na svetu. Ali, još jedanput se videlo da rivali ne ulaze bojažljivo u meč protiv i dalje aktuelnog olimpijskog šampiona, već da su “isukali kandže” i da su naoštreni da skinu skalp. Da se okoriste o to što su Delfini u (velikoj) krizi.

Srbija nijednom nije gubila, ali umalo da na poluvreme ne ode sa vođstvo. Da nije bilo Vasilija Martinovića i njegovog pogotka sa preko šest metara rezultat bi bio poravnat. Ponovo je Strahinja Rašović, baš kao i u duelu sa Amerikom, imao silovit ulazak u utakmicu, ponovo su srpski vaterpolisti imali tri gola viška i ispustili ih. Samo što je ovoga puta to slučaj bio u ranoj fazi utakmice.

Prostora za ispravku je bilo, razloga za paniku nije. Jer, (ne)učinjeno se ne može popraviti. Samo donekle iskupiti i malo manje pognute glave napustiti Los Anđeles. Kapiten Nikola Jakšić se postarao da stvari krenu u pravom smeru, stvorio je prostor da on i saigrači mogu da udahnu vazduh, a otpor Nemačke slomili su Marko Radulović – bio ubedljivo najbolji u teškom porazu od Rumunije – i Strahinja Rašović.

Posle toga je sve bilo lako. Lopta je krenula tečnije u napadu, iščezla je stegnutnost, nije bilo ni napetosti. Bili su to trenuci kada je Srbija igrala kako ume i može. Pogađali su Radomir Drašović tri puta – zajedno sa Strahinjom Rašovićem i Nikolom Jakšićem najbolji strelac na meču – Sava Ranđelović i Nemanja Ubović jedanput, precizan je bio i Vuk Milojević.