Vargino arhitektonsko remek-delo i potvrda kroz primer Hrvatske da smena generacija može biti bezbolna

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Splita) 

Susret Srbije sa smenom generacija ostavio je dubok trag, olimpijski šampion godinu dana kasnije oporavlja se od udara brzog voza i traži put do povratka na pravi kolosek. Priča o velikim promenama i reformama u kadru koje je potrebno izvršiti kako bi se tim stabilizovao, a nemoguće je preko noći, “pije vodu”, ali kroz primer Hrvatske evidentno je da sve može da prođe mnogo bezbolnije. Kroz Mađarsku da je moguće transformisati igru u ekspresnom roku, samo je potrebno identifikovati lidere. 

Kada je Mađarska na Svetskom prvenstvu doživela fijasko u svom hramu vaterpola i po prvi put kao domaćin nije osvojila medalju, a takmičenje završila u četvrtfinalu, iz Saveza su se zahvalili Tamašu Marcu na svemu učinjenom za nacionalni tim. Nezahvalnog posla prihvatio se Žolt Varga, strateg Ferencvaroša povukao je nepopularne poteze i napravio arhitektonsko remek-delo. 

Četvoricu iskusnih, standardnih reprezentativaca ostavio je kod kuće. Nije poveo superstarove Deneša Vargu i Martona Vamoša, te Balaša Haraija i Tamaša Mezeija, opredelio se da upumpa svežu krv u Mađarsku i okruži se vojnicima koji mu u Fradiju čuvaju leđa. Sumnjičavih je bilo, ali trenutak je bio takav da je poteze mogao da pravda dugom sezonom, zgusnutim letnjim rasporedom i godinama mađarskih zvezda. Vizionarski potez povukao je Žolt Varga. 

Gergo Zalanki (©Reuters)

Skockao je tim po svom ukusu, prilagodio igru onome što ima i pokazao da vaterpolo može da se igra i bez klasičnih sidraša, teškaša. Moguće je ostvariti rezultat, ali mane treba zamaskirati i u prvi plan gurnuti vrline. Odabrati pravu kombinaciju i iskristalisati uloge. Dva meseca od Budimpešte prođoše, Mađarska više nema urušeno samopouzdanje, puca od optimizma i korak je deli od odbrane trona. Kako god da se završi, selektor će biti na slatkim mukama. Imaće kvartet kvalitetnih igrača koji nisu bili deo tima, mogućnost da ih “rehabilituje” ili nastavi dalje bez nekih ili sve četvorice. 

Legenda kaže da je inženjer Adam Klark skočio sa velelepnog Sečenjijevog mosta čiju je izgradnju nadgledao kada je dečak primetio da lavovi nemaju jezike. Njegovo remek-delo koje povezuje Budim i Peštu nije bilo savršeno kako je mislio, imalo je propuste. Žolt Varga zasigurno neće učiniti nešto tako ukoliko Mađarska u Budimpešti ostane bez zlata, ali da bi brzopotezni poduhvat rekonstrukcije i dizanja mađarske reprezentacije bio potpun, potrebno je da ostane na tronu. 

Tim činom bi stekao status nacionalnog heroja, poseban tretman u Budimpešti zbog svega učinjenog sa Fradijem u Ligi šampiona već ima.

Preporod evropskog šampiona! Mađari se digli iz pepela i sprečili apsolutnu vladavinu Španaca

Mađarska je prošla kroz period od antičke tragedije do renesanse za manje od dva meseca, a Ivica Tucak je krenuo da gradi tim od nulte tačke i posle godinu dana u Hrvatskoj niko ne priča o smeni generacije. Tema je - kako u kontinuitetu osvajati medalje.

Ispratila je Hrvatska u reprezentativnu penziju Mara Jokovića, Luku Lončara i Paula Obradovića, naturalizovani španski vaterpolista Ćavi Garsija oprostio se od vaterpola. Hrvatska je ostala bez velikih imena, a Ivica Tucak nikada nije krio da mu je lakše i draže da radi sa mladim igračima, tada može da oblikuje tim po sopstvenim željama i bude prvo ime nacionalnog tima. 

Marko Žuvela (©Slobodan Sandić)

Od veterana je sačuvao samo centarski tandem Ivan Krapić - Josip Vrlić, te golmane Marka Bijača i Tonija Popadića. Veće ingerencije dobio je Loren Fatović, mesto se otvorilo “ludoj” glavi Jerku Mriniću Kragiću, koji je brzo postao bitan faktor, a ključan potez bilo je “angažovanje” ruskog bombardera Konstantina Harkova. 

Na strance u reprezentaciji drugačije se gleda u Srbiji i Hrvatskoj. 

“Primili” su se na sve pobrojane talentovani momci: Rino Burić, Andrija Bašić i u ovom trenutku, verovatno, najbolji mladi igrač sveta - Marko Žuvela. Kompozicija je zaokružena, Ivica Tucak dobio je ono što je hteo, a Hrvatska bi mogla ono o čemu mašta od Zagreba - evropsku vaterpolo krunu. 

Hrvatska ušla u finale, Split proključao! Pao svetski viceprvak, Italijanima presudili Jerko i Harkov

Pompeznih najava iz hrvatskog tabora pre početka Evropskog prvenstva nije bilo, tinjala je nada da mogu da naprave iskorak u odnosu na Svetsko prvenstvo i osvoje medalju. Apetiti su porasli, sada će Barakude u Spaladium areni zadovoljiti isključivo zlato. 

“Ovo je velika, velika pobeda. Ovo je, iskreno, u ovim okolnostima, jedan od najdražih uspeha u mom životu, ali nemam vremena za slavlje, to sad moram zaboraviti jer želimo uzeti zlato. Stvorili smo jedan tim, jednu odličnu repezentaciju, momke koje ginu jedan za drugoga i za domovinu. Biće to teško i izjednačeno finale. Mađarska je takođe redizajnirala reprezentaciju, no opet imaju sjajnu generaciju sa četvoricom - petoricom odličnih igrača. Ipak, ovo je prilika koju ne smemo propustiti, idemo po zlato”, poručio je Ivica Tucak. 

Kolika je moć Mađarske i šta sve može ovaj renovirani tim sa dirigentom Žoltom Vargom najbolje se ogleda kroz duele sa Srbijom i Španijom. 

“Nismo još razmišljali o njima. Pokazali su sjajnu igru. Deklasirali su Srbiju i ubedljivo svladali Španiju. Čeka nas najteži protivnik na turniru. Učinićemo sve da osvojimo zlato”, rekao je Marko Bijač. 

I dok jedna strana, ona čije slavlje je potrajalo dugo u noć, hvali srpskog sudiju Vojina Putnikovića i njegovog grčkog kolegu Jorgosa Stavridisa za fenomenalno obavljen posao, druga bljuje vatru. Za Alesandra Kampanju je dosuđen peterac, koji je kasnije u gol pretočio Konstantin Harkov i odveo Hrvatsku u finale, krađa i nepravda. 

“Ovo je sramota. Fatović je napravio prekršaj, potopio je našeg golmana. Pošteno bi bilo da je pobednik odlučen posle izvođenja peteraca. Sudije su sudile vrlo dobro, a to se videlo i u poslednjem napadu”, ne može italijanski selektor da se pomiri sa odlukom sudija i ironično ne konstatuje dešavanja u finišu. 

Sa jedne strane Jadrana gorčina, sa druge - ekstaza. 

Evropsko prvenstvo u Splitu je do sada bilo “ludo”, baš onakvo kakvo priliči gradu podno Marjana. Nedostajala je samo Srbija u pravom svetlu.