kladionica

vest

16

INTERVJU NEDELJOM - Milko Đurovski: Ne želim da me stavljaju u isti koš sa igračima Zvezde posle 1991! (VIDEO)

23.11.2014 11:29 | MOZZART Sport

„Naprosto, neumesno je upoređivati jednog Pižona Petrovića s nekim igračem koji igra danas ili je igrao pre sedam do osam godina. A mogu se čuti gluposti kako je neko uspeo da bude bolji od Pižona“, rekao je nekadašnji igrač večitih rivala

Veličina slova A A A

Legenda o Milku Đurovskom, njegovim majstorijama i vragolijama, zapravo je priča o jednom vremenu koje je obeležio vrhunski fudbal u ambijentu krcatih tribina. Sve to su gledali neki srećni ljudi i cenili privilegiju da uživaju u potezima "gospodara lažnjaka", koje posle njega na ovim prostorima niko nije ni približno izvodio. Milko je kopačke o klin okačio u 42. godini i od tada se u potpunosti posvetio trenerskom poslu.

Do sada je uglavnom sedeo na klupi slovenačkih renomiranih klubova, pošto već 20 godina živi u Mariboru, gde smo ga i posetili. Na početku razgovora upitali smo Đurovskog šta se to dešava u evropskom fudbalu, aludirajući na senzacionalne rezultate Lihtenštajna, San Marina, Farskih Ostrva, Islanda...  
"Ništa se ne dešava, osim što moderni fudbal svi shvataju ozbiljno, osim nas Balkanaca! To sam rekao milion puta do sada – mi dođemo u reprezentaciju da se odmorimo, a ne da igramo! I to je to – definitivno! Za razliku od nas, igrači Malte ili San Marina i da ne nabrajam koga sve ne, igraju svim srcem. Fraza jeste, ali je potpuno istinita, a to je da danas svi igraju fudbal i ne možeš nikoga da pobediš tek tako. U principu, pravila nema, jer možeš da pobediš Španiju ako te neozbiljno shvati, baš kao što možeš da izgubiš od Lihtenštajna",  kaže Milko Đurovski.

Sve sve, ali Lihtenštajn! Znaš li nekog igrača iz te zemlje skijaša?
"Poenta je da svi ulažu u fudbal, a šta je Srbija uložila tokom poslednjih 15 godina? Dolazimo do toga da ako sam ja menadžer ili trener, uzimam nekog igrača zato što smo ti i ja prijatelji i na taj način talenti propadaju. Moj Marko baš iz tih razloga nije napravio karijeru. Jednostavno, nije mogao da izdrži kako mu svi govore: „Milko, Milko“... Šta ima veze što je moj sin? Ako zna, forsiraj ga. Ako ne zna, nikom ništa."

Đurovski

A Mario?
"Isto su ga upoređivali sa mnom, samo ne znam kakve veze u igračkom smislu imamo nas dvojica. On mi je sin, ali je totalno drugačiji. I, na kraju krajeva, dva igrača nikada ne mogu da budu ista."

Ne smatraš li da je na Mariju i Marku bilo preteško breme očevog imena?
"Normalno da jeste, samo ne bi bilo problema da su živeli u Holandiji. Logično je da ako moj sin ima imalo mojih gena – a pritom ne kažem da sam bio neki strašan igrač, to za sebe ne govorim nikada, jer sam uvek igrao za publiku – dakle, ako mu uz te gene daš malo i podrške, on mora da uspe. Ima dosta primera takvih igrača o koje su se treneri nisu ogrešili, da ih sad ne nabrajam. I tako, dođemo do konstatacije da danas ponajviše prolaze luzeri, uvlakači i foliranti! Znam, odmah će ispasti Milko priča ovo-ono, ali ja samo iznosim ono što je utemeljeno na činjenicama i što je istina."

Pod kojim okolnostima si uplovio u trenerske vode?
"Aktivno sam igrao do 42. godine i istovremeno sam bio i trener, tako da tu nije bilo dileme. Fudbal sam od svog prvog treninga doživljavao kao igru u kojoj će prvenstveno uživati navijači pomno prateći ko će koga dole na terenu prevariti i postići gol više. To mi je bila sva filozofija kad sam bio igrač i sada kada sam trener. Malo me nervira kada se ljudi mnogo pozivaju na taktiku... Kakva taktika kada te Španci i Argentinci nabiju u 16 metara?! Kao igramo 3-4-3 ili 3-4-4, izmišljaju foliranti toplu vodu. Fudbal je kao šah, ako odigraš pogrešan potez – gubiš."

Milko i Boško Đurovski

Ko je u toj fudbalskoj šahovskoj partiji kralj? Trener ili igrač?
"Moj moto je stalno bio taj da igrači u slučaju poraza stanu iza trenera! Ćiro Blažević je najlepši primer sjajnog motivatora, čoveka i trenera za kojeg igrači ginu. Naravno, ne u smislu „igramo za Hrvatsku ili Srbiju“, nego pre svega za sebe. Možda je to bez veze, ali prošlo je ono vreme kada si za reprezentaciju igrao da bi se što bolje prodao. Danas boje državnog tima brane oni koji su „puni“! E sad ti treba njega da ubediš da te poštuje i igra iz zadovoljstva za reprezentaciju, a ne da igra zato što mora. Tu je sada sve do selektora koji mora da napravi pravi izbor i bude blizak sa igračima."

Deliš li mišljenje onih koji tvrde da je Siniša Mihajlović bio na dobrom putu?
"I ja mislim da je Mihajlović upravo taj tip selektora koji nam je potreban. Međutim, napravio je u početku grešku sa insistiranjem na pevanju himne i stvorio se problem bez problema."

Da pređemo sad na još "ružnije teme"! U kojoj meri pratiš situaciju u Crvenoj zvezdi i Partizanu?
"Hm... Mene stalno novinari zovu i pitaju za koga navijam, za Crvenu zvezdu ili Partizan, i onda ide drugo pitanje da prokomentarišem dešavanja u oba kluba. Nikada nisam bio folirant i otvoreno sam medijima iznosio mišljenje koje je bilo bazirano na tačnim činjenicama i argumentima. A kada govorimo o Zvezdi, trebalo bi da razgraničimo da li nam je tema Crvena zvezda do 1991. godine ili ova „nova, propala Zvezda“ koja egzistira od tog datuma. Pojavilo se u tom novom periodu nekoliko odličnih igrača, na čelu s Dejanom Stankovićem, međutim, bez namere da potcenjujem bilo koga, ne želim da me bilo ko stavlja u isti koš sa igračima koji su Zvezdin dres nosili posle pomenute 1991, odnosno od sezone 1994/1995, da budem precizniji! Ovo sam se ogradio zbog ere Sava Miloševića i lige koja je tada bila nešto interesantnija, mada ni oni ne mogu nikako da se mere s nama. Naprosto, neumesno je upoređivati jednog Pižona Petrovića s nekim igračem koji igra danas ili je igrao pre sedam do osam godina. A mogu se čuti gluposti kako je neko uspeo da bude bolji od Pižona."

Imaš li običaj da navratiš na Marakanu? Ipak je davno bilo kada si obukao dres komšija?
"Kao, meni je, od ovog novog vremena, zabranjeno da dolazim u Zvezdu, mada meni niko nije direktno saopštio da sam nepoželjan. Ipak, to nije razlog da rizikujem i dozvolim sebi da me neko, posle svega što sam dao tom klubu, eventualno izbaci. A čuo sam da se tako nešto dogodilo Piksiju Stojkoviću!"

Jesu li tadašnji čelnici crveno-belih imali ikakve šanse da te zadrže?
"Za njih je ta moja odluka bila totalno nestvarna i nisu do poslednjeg časa verovali da ću tako nešto uraditi. A onda je bilo kasno!"

A jesu li verovali crno-beli da ćeš ih pojačati?
"Igrajući za reprezentaciju, pričao sam o tome sa Milutinom Šoškićem i Ljubom Radanovićem. Međutim, ključnu ulogu je odigrao Miki Ivanović (sada trener, prim. aut.) koji je tada bio novinar. Sastajao sam se s njim i on me je povezivao s ljudima iz Partizana. Određenu ulogu su tu odigrali i Fratelo Popović, sin generala Jove Popovića koji je sada, vidim, kandidat za predsednika kluba, kao i Gajica Đurović."

Da li bi i danas isto postupio kao onog dana kada si napustio Marakanu?
"Isto bih sve uradio, tu nemam nikakvu dilemu! Generalno, ljudi su imali pogrešnu predstavu o meni, jer su smatrali da reagujem plahovito i brzopleto, što nije tačno. Istina je da sam svaki potez u karijeri povukao posle dosta razmišljanja i vaganja, pravovremeno i na pravi način. Zašto? Prvo, verovao sam u sebe, što je mnogo važno. Šta je bilo? Pred  jednu utakmicu s Partizanom meni je prišao tadašnji trener Zvezde Gojko Zec i rekao: „Milko, vi danas ne igrate!""

Đurovski

Zar je Zec persirao igračima?
"Da, persirao je svima. Ja mu kažem: „Ne igram?! U redu, doviđenja.“ On meni: „Doviđenja.“ Nisam ja nikada govorio da moram da igram, čak sam sedeo na klupi i nisam se svađao zbog toga, mada mi i to prišivaju. Jeste da nisam bio cvećka, znao sam ja da zaglavim uveče, ali sam pred početak treninga prilazio Zecu i obaveštavao ga da sam celu noć bio tu i tu. Tom načinu ophođenja prema treneru on me je naučio i to kao trener praktikujem s mojim igračima. Ako me novinari pitaju da li znam, na primer, da su mi igrači bili pred utakmicu u provodu, ja spremno odgovaram da znam, jer sam ih lično pustio! Kad na taj način preuzmeš odgovornost na sebe, onda oni sledeći put ne odu u diskoteku da bi te ispoštovali."

Čime si bio vođen kada si prihvatio ponudu Groningena i da li smatraš da si mogao da imaš još bogatiju karijeru?
"Statistika pokazuje da sam odigrao više od 250 utakmica za Crvenu zvezdu i skoro na svakoj drugoj utakmici dao gol. Za Partizan isto. Osvojio sam medalju na Olimpijadi u Los Anđelesu i imao čast da nosim dres reprezentacije. Šta je trebalo, da odigram 2.000 utakmica? Imao sam ponudu Sportinga iz Lisabona, Benfike, PSŽ-a... Malopre sam rekao da sam sve odluke donosio posle dosta razmišljanja i zaključio sam da mi je bilo bolje da odigram za Groningem još 100 utakmica i da tresem mreže. Na kraju krajeva, nisu se tad vrtele sume kao danas od sto miliona, jer je jedan Maradona igrao za tri miliona. A šta bih imao od toga da sam igrao u Barseloni i kad umrem da napišete da sam igrao tamo? Od toga ne bih imao ništa i to mi nije bila želja, nego da postižem golove i veselim se sa navijačima. Problem je što je današnjim igračima lova na prvom mestu, a ne da li je utakmica dobijena ili ne."

Šta planiraš u narednom periodu?
"Stalno nešto jurim. Bio sam u Vardaru, malo u Austriji, međutim, moj je problem što ne dozvoljavam da mi se iko meša u posao. Uvek sam za to da se radi najbolje u interesu kluba i stoga ne verujem da ima trenera koji neće da stavi dobrog igrača u tim. Hoću da kažem da nema potrebe da neko gura dobrog igrača. Trener koji sluša srce će znati kako da postupi. U redu kada neko mora da se proda i napravi se tada, samo ponekad, izuzetak, ali ne trpim instrukcije tipa „ovaj ne može na teren, nego onaj"".

Imaš li ponuda u poslednje vreme?
"Zovu me odavde-odande..."

Postoji li interesovanje nekog srpskog kluba?
"Bilo je svojevremeno priče za Radnički Kragujevac i Radnički Niš, samo nikada nije bilo zvanično, da bi na kraju neko presudio s rečima da sam neozbiljan! Da, neko me je baš nazvao kada je Kosanović otišao u Novi Pazar i to je bila ta konstatacija. Isti sistem je bio i za Spartak iz Subotice. Ja nikada ne bih tako nešto rekao za nekoga koga ne poznajem. Ti likovi pojma nemaju o fudbalu, a dele lekcije svima i uopšte ne znaju kakav sam zapravo."

Reklo bi se da bi baš voleo da se kao stručnjak oprobaš u srpskom fudbalu?
"Da, to mi je velika želja, ali ja nemam nikoga da ga zovem i nešto se namećem. Ako me pozovu –  pozovu. Na kraju krajeva, postoje klubovi u koje je bolje i ne otići, pametnije je sedeti kod kuće, pošto nema tu korektnih odnosa. E kad su tako stvari postavljene, onda nije ni čudo što nam je fudbal u Srbiji i Makedoniji takav kakav jeste."

Kako komentarišeš igre makedonske reprezentacije u ovim kvalifikacijama?
"Nemam nikakav komentar!"

Partizan neguje praksu da ukaže šansu nekadašnjim igračima. Da li si nekad bio među kandidatima?
"Postojala je mogućnost ono kad je Vermez otišao, međutim, neko iz Uprave nije bio za mene."

Neizbežno pitanje u današnjem fudbalu – Ronaldo ili Mesi?
"Maradona je za mene bog! Više se takav igrač neće roditi."

Odigraš li koji tiket, razonode radi?
"Obavezno i samo na golove, normalno, a-ha-ha! Sada su mi favoriti Argentinci, proširuju ligu i računam da će pljuštati golovi. U čemu je smisao utakmica koje se završavaju sa 0:0 ili 1:1? Uopšte mi nije jasno."

Skokneš li u slobodno vreme do Holandije?
"Bio sam pre nekoliko meseci na utakmici Groningen – Fajenord i doživeo sam nezaboravne ovacije 20.000 gledalaca. Jedan poznati holandski književnik piše knjigu o meni i ona će se uskoro pojaviti u knjižarama! Krivo mi je što o tome niko u srpskim medijima nije ništa objavio..."

ZAHAR MI JE URADIO PESME ZA ALBUM

U periodu najveće popularnosti počeo si i da pevaš. Kako je došlo do tog muzičkog angažmana?
"Uživao sam u fudbalu, davanju golova i dizanju publike na noge, ali i u nekim stvarima koje idu uz to, poput muzike. Imao sam više ponuda i prva je bila od grupe "Krik". Momci su me zamolili da im pomognem i ja sam odmah pristao. Ubrzo zatim se snimala neka emisija o makedonskim pesmama i neko je došao na ideju da snimim duet s Anom Bekutom i ja sam rekao zašto da ne. Potom sam uradio tri pesme sa Zaharom i na kraju je trebalo s Kemišom da snimim long-plejku s glavnom pesmom "Boginja". E kad sam video da zezanje prerasta u ozbiljan posao, više mi to nije bilo interesantno.“

NIKADA NISAM DOBIO OTKAZ

Gde si dobio PRO licencu?
"Onu A sam završio u Beogradu, a PROFI u Makedoniji. Ipak, to nema veze, ne mora da znači da sam dobar trener. Diplomu možeš samo da okačiš na zid ako ti niko ne daje šansu. Dobro, vodio sam ja i Maribor i Naftu i Dravu, ali onako kako sam ja mislio da treba. I moram da naglasim da nikada nisam dobio otkaz, nego sam odlazio kada sam smatrao da to treba da učinim, pošto mi novac nikada nije bio na prvom mestu."

SRAMOTA JE ŠTO NE DOBIJAM SRPSKU PENZIJU, A NIKADA SE NISAM ODJAVIO IZ LJUTICE BOGDANA!

Stiže li ti sportska penzija na vreme?
"Stiže, samo je dobijam od Makedonije! Kao član reprezentacije koja je na OI u Los Anđelesu osvojila bronzanu medalju uredno sam podneo zahtev srpskim vlastima za dobijanje penzije, ali su me odbili. Navodno, nisam državljanin Srbije, a ja se praktično nikada nisam odjavio sa adrese u Ljutice Bogdana na kojoj sam se vodio kao Zvezdin igrač. Sramota je što mi Srbija nije dala tu penziju, posle svega što sam dao za Zvezdu, Partizan i reprezentaciju!"

(FOTO: MN press)

novinar

Milorad Plazinić Novinar, milorad.plazinic@mozzartbet.com
Milorad Plazinić Novinar, milorad.plazinic@mozzartbet.com

Završio Fakultet političkih nauka, odsek novinarstvo. Karijeru sportskog novinara započeo u Sportskom žurnalu 1992. godine. Posle dve godine izveštavanja o aktivnostima FK Zemun, pisao o FK Crvena zvezda sve do 1998. godine, kada je prešao u dnevni list Blic. Ubrzo odlazi u sportsku rubriku Glasa javnosti, odakle pravi „transfer“ u Frankfurtske vesti, u kojima je bio izveštač iz Palate pravde i autor reportaža. Posle godinu dana vratio se u Glas javnosti, da bi potom otpočeo saradnju sa sportskim dnevnikom Ekipa.

Po gašenju ovih novina zaposlio se u DSL Sportu, gde je radio dve godine, do odlaska u dnevne novine Press. Bio je saradnik Tempa i Argumenta. Od 2006. godine sarađuje s MOZZART Sportom, a od 2008. godine je dobio i stalno zaposlenje u kompaniji MOZZART.

poslednji komentari16
maniacc

| 23.11.2014 19:13

Za mida: "То је била ствар између њега и нас. Партизан је у свему томе био потпуно небитан. Као кад хоћеш да направиш љубоморном бившу дјевојку која те откачила па искористиш неку напирлитану фуфицу и прошеташ је градом. Наравно, фуфа остаје фуфа. А мисли да је риба. Проблем је само ако се вежеш за њу. Милко је то урадио. Црвена звезда је након његовог одласка постала и званично европски великан и првак планете. Он који је по таленту био предодређен да буде вођа генерације и пета Звездина звезда скончао је фудбалску каријеру у дубокој анонимности и својом глупошћу одредио и каријере свог потомства. Док су се наши играчи продавали у Реал он је снимао пјесме којима се ругала скоро читава држава. Лошији играчи од њега су правили пуно боље каријере. Али, нису се везали за погрешне већ су били на правој страни док је његов крајњи домет био Гронинген. Толико је и заслужио."

@Mido

| 23.11.2014 17:19

Neka ti neko drugi crkne p.ostacino jedna.Zna se za koga se ta rec upotrebljava.Samo si jos jednom potvrdio moje reci da ste vi cigosi vecinski gledano seljacine prvog reda.Moja prica se bazira na cinjenicama a ne na supljim pricama kao sto je kod vas obicaj.Partizan je bio i ostao za vas klub gospodski klub.

prikaži sve

ostale vesti

najnovije vesti

najviše komentara

najčitanije vesti

ili
Zaboravljena lozinka