aktuelno

vest

7

PRELAZZI: Rađanje novog Seltika i 350 kilometara Brendana Rodžersa

09.04.2017 08:03 | mozzartsport.com

Počelo je tako što Seltik gubi od Linkoln Red Impsa sa Gibraltara, za najteži, najblamantniji poraz u skoro 130 godina dugoj istoriji kluba.Rodžers i Seltik bili su tada predmet sprdnje

Veličina slova A A A

Na prvu loptu, bio je to potpuno proračunat potez, a proračunato u fudbalu uglavnom označava kukavičluk.

Bilo je lako misliti o dolasku Brendana Rodžersa u Seltik kao o duvanju u jogurt ili podozrivom pogledu upućenom blavoru (kad na Irskom ostrvu, gde je Rodžers odrastao, zahvaljujući Svetom Patriku, već nema zmija, on će otrovnice upoznati u Engleskoj): igranje na sigurno, u klubu koji ne bi osvojio titulu jedino ako bi ga preuzeo kolumnista MOZZART Sporta, pa i tad bismo se tukli s Aberdinom i Partikom sve do pred kraj.

Jer Seltik u Premijer ligi Škotske nema premca, ni po igračkom kadru ni po finansijama, i tako će biti sve dok se Rendžers ne vrati, mada za to trenutno nema previše izgleda, bez obzira na to što su se momci s Parkheda prikrali na svega šest titula do 54 koliko ih je pohranjeno na Ajbroksu.

Moglo bi se tako misliti, stvarno, ali istina je negde tamo daleko od prvoloptašenja, i istina je da je Brendan Rodžers, kada je prošlog maja, negde u trenutku dok je “njegov” Liverpul gubio finale Lige Evrope od Sevilje, stavio paraf na ugovor sa Seltikom, rizikovao sve.

Čitavu karijeru, svoje ime, sve što je uradio i ono što nije uradio, a po čemu će ga se pamtiti...

Sa kapitenom Skotom Braunom posle osvajanja Liga kupaSamo je jedan par rukava u ovom konundrumu to što je Rodžers kao katolik u Severnoj Irskoj morao voleti jedino Seltik; Liverpul je bio prikladan dodatak jer je lako zavoleti crvene ako ste odrasli sanjajući u zeleno-belim štraftama. Ali ulog je bio mnogo veći: ako ne uspe da od Seltika napravi nešto, Rodžers će biti pokojni i moći će da zaboravi na svetlucavu karijeru koja mu je predviđana i da krene putem svog brata od tetke Najdžela Vortingtona, trenera koji je posle vođenja Severne Irske zabasao na dno engleske fudbalske piramide, dok su Irci počeli, uz zapaljenog Vila Griga, da igraju relevantan fudbal.

A u teškom koferu, punom učila iz bliže prošlosti, Rodžers je na Seltik park doneo i teške tragedije.

Samo jedna je fudbalska, ono klizanje Stivena Džerarda i gubljenje glave na Selhurstu, posle čega će i Stivi i Brendan dugo biti samo pola čoveka; druge dve su porodične, za svega dve godine, tako prerano, Rodžers je izgubio i oca i majku, i oni nisu bili fizički tu da ga vide kako stavlja šal, možda repliku istog onog koji su mu kupovali, i zauzima svoje mesto na “pankini” (potencijalno) najbučnijeg stadiona na Ostrvu.

Sve je stavio na talon Brendan Rodžers i – odneo šnjur. Barem zasad.

Proslava titule...Svega nekoliko dana pošto je Seltik odbranio titulu na impozantan način – posle 31 kola, imaju 28 pobeda i svega tri remija, uz gol razliku 82:19 – uprava kluba ponudila mu je novi, četvorogodišnji ugovor.

Da li je zadrhtala ruka tipu koji se proslavio u Svonsiju pre nego što ga je jednog jutra probudio poziv iz Melvuda? Da li se setio da je i u Liverpulu, svega koji mesec nakon sada već čuvene sezone iz snova, sa brutalnim buđenjem onda kada je bilo najlepše, dobio novi ugovor, samo da bi godinu dana kasnije bio najuren, uz bes navijača, uz onaj avion sa “Rodgers Out” koji toliko ne priliči klubu koji je uvek poštovao “gaffera”, dokle god ovaj sam ne odluči da ode.

Rodžersov peščanik jeste istrošio i poslednje zrno na Enfildu – lako mu je bilo sa Suarezom, reći će neko, lako mu je bilo kada bi njegov Liverpul kao roj stršljena poveo sa 2:0 u desetom minutu, ali čim je njegova igra provaljena, ispostavilo se da nije imao nikakav Plan B, ponajmanje onaj koji bi uključivao mudro poslovanje na transfer-pijaci, niti je bio dovoljno umešan da ubedi prvo igrače da mu veruju – i jeste otvorio put za tako prirodni, tako logični dolazak Jirgena Klopa, ali dajte, svakome je moralo biti žao kada se idol oburdao u blato i kada su izmileli svi balegari, ne bi li i oni rekli kako od Severnog Irca nikada neće biti ništa.

Iz tog ugla, selidba na Seltik park, nekoliko godina nakon što se prvi put spekulisalo da bi Rodžers mogao da zameni Nila Lenona (“Došao bih pešice u Glazgov”, kazao je tada), bila je hamletovski momenat; i bilo koji rezultat sem osvajanja titule, ma bilo koji rezultat sem lakog osvajanja titule značio bi da je karijera Brendana Rodžersa dobila još jedan poziv, ovaj put sudbonosni, od tipa sa crnom kapuljačom koji tako lako šalje ambiciozne trenere u Čistilište, nudeći im da se potucaju po bližim i daljim istocima ili da se pomire sa sudbinom i, u najboljem slučaju, zauzmu mesto ispred mikrofona na kakvoj televiziji.

Navijači SeltikaA kako je počelo? Tako da je onaj dželat karijera dobrano naoštrio svoju kosu: sećate se, mada sad izgleda predaleko, kao iz nekog prošlog života, možda onog u kojem se Rodžersu smeje ceo stadion, prva je utakmica prvog kola kvalifikacija za Ligu šampiona i Seltik gubi od Linkoln Red Impsa sa Gibraltara, za najteži, najblamantniji poraz u skoro 130 godina dugoj istoriji kluba.

Rodžers i Seltik bili su tada predmet sprdnje – prednjačio je Džoi Barton, što dovoljno govori o stepenu grozote – a čak i navijači koji važe za retko odane morali su pomisliti da će ubrzo uslediti rastanak i da se mladi stručnjak iz Karnloua nikada neće oporaviti.

Ah, koliko su samo svi bili u krivu! Rodžers je prvo u Ligu šampiona vratio posrnulog giganta koji je s jedne strane toliko propatio zbog sve slabijeg škotskog prvenstva, a s druge zbog sve manje talenata kojima je nekada obilovao škotski fudbal (rezultati nacionalnog tima dovoljno govore, i ona nedavna pobeda izabranika Gordona Strahana protiv Slovenije, na mišiće, nije uspela da sakrije fakat da je Škotska sada ubedljivo najslabija od pet ostrvskih reprezentacija, ako tu računamo i Republiku Irsku), i tamo se – ako uzmemo da je ona igra mačke i preplašenih miševa završena sa 0:7 na Kamp Nou – nije obrukao. U grupi sa još Menhengladbahom i Mančester Sitijem uzeta su pristojna tri boda, da bi potom demonstrirao dominaciju kod kuće.

Od Liverpula do Glazgova ima oko 350 kilometara, ali Brendan Rodžers sa Enfilda i Brendan Rodžers sa Parkheda, dok sa tribina odjekuje “You'll Never Walk Alone”, izgledaju tek kao blizanci sa potpuno različitim karakterima.

Pozdrav sa Lionelom MesijemDok je – što sopstvenom krivicom, što zbog notornog transfer komiteta – njegovo trošenje para u Liverpulu bilo razlog za gutanje “xanaxa” na Kopu, Rodžers je u Seltik, recimo, doveo Musu Dembelea, momka koji će obeležiti naredni prelazni rok u Evropi (čak i ako uprava kluba pokaže ambiciju da “Make Celtic Great Again”, masnoj ponudi južno od Hadrijanovog zida za nasmejanog dvadesetogodišnjaka koji je zasad dao 32 gola teško da će odoleti), za svega 500.000 funti, a razbijanje kasice-prasice za Skota Sinklera isplatilo se višestruko pošto je otpadnik iz Čelsija i Sitija dao 21 pogodak, i plus se, tek da pokaže da će ispuniti poverenje, upisao makar po jednom na pet prvih mečeva.

Još veće zamerke od skupocenih kikseva na tržištu Rodžersu su se upućivale za ono što se na engleskom zove man-management. Gotovo da nije bilo igrača koji je, po njegovom odlasku, imao neke lepe reči za ponašanje Rodžersa i za njegov rad na motivaciji pulena (a neki se, istini za volju, nisu libili da se požale novinarima i dok je Rodžers još bio u klubu), a još ređi su bili oni koji su vidno napredovali blagodareći savetima svog šefa.

U Seltiku je i to preokrenuo, pa su igrači koji su pod norveškim stručnjakom Ronijem Deilom izgledali kao korov u zeleno-beloj bašti doslovce procvetali: Stjuart Armstrong je postao reprezentativac Škotske, Skot Braun igra kao da je opet mlad, i kapitensku traku nosi ne samo zbog staža u klubu, već i zato što je ponašanjem i ocenama zaslužuje, desnokrilni Džejms Forest pokazuje zašto su ga pre pola decenije stavljali među potencijalne dragulje evropskog fudbala, a levi bek Kijeran Tirni, obratite pažnju na njega, taj sa jedva 19 godina u sebi ima i nešto od Davida Alabe, i energiju Filipea Luisa, mada će stari navijači Seltika reći da ih podseća na spremnog “lisabonskog lava”, člana generacije koja je pokorila Evropu, Tomija Gemela, preminulog pre samo tridesetak dana.

Nije ni čudo što su na Tirnija bacili oko i Arsenal, i Junajted, i Čelsi, i što je i on zaigrao za reprezentaciju i doprineo pobedi nad Slovenijom.

Obožavan među publikomNije lako biti bez poraza čak ni u škotskoj ligi, a ponajmanje je lako tovariti protivnike kada izgleda kao da nemate više za šta da igrate; i to se može pripisati Rodžersu, ta motivacija koju uliva igračima, da ne stanu na tri gola protiv Rendžersa, nego da idu do kraja, da daju pet komada ako mogu... A mogli su.

I sada, jedini trener koji za tri prve godine nije osvojio ni onaj najmanji trofej na Enfildu, juriša na triplu krunu u premijernoj sezoni.

Posle osvojenog Liga kupa – laganih 3:0 na Hampdenu protiv Aberdina – i podmazane mašinerije u Premijeršipu, Seltiku je ostao još FA Kup, sve sa finalom pre finala sa mrskim rivalima pod britanskim zastavama, 23. aprila, takođe na stadionu koji je dom škotske reprezentacije.

Sve ovo ne znači da je sada odjednom Brendan Rodžers veliki trener i da je okajao sve svoje grehe. Titulu u škotskom fudbalskom monopolu nije teško uzeti kada imate dvostruko bolji sastav od svih zajedno i šansu da obezglavite sve svoje rivale u svakom prelaznom roku. Njegovo vaskrsnuće pokazaće se ponajpre dogodine, i to ne na polupraznim stadionima Premijeršipa.

Neće čak ni Evropa dati vernicima s Parkheda i onima koji prate karijeru Brendana Rodžersa odgovor na pitanje da li će Severni Irac ikada iza sebe ostaviti duhove prošlosti. Jer Rodžers zna, uz svu ljubav koju ima za Seltik, da ga prilika za iskupljenje čeka tek kada se, pre ili kasnije, bude vratio u Englesku.

Piše: Marko Prelević, urednik Nedeljnika u kolumnista MOZZART Sporta

(FOTO: Action Images)

poslednji komentari7
Mirko F.

| 25.04.2017 19:00

Brendan Rodgers će u Liverpoolu uvijek dobiti palac gore.Jer o trenerskim i ljudskim veličinama ovog čovjeka neupitno je razgovarati...Pošto novinar gore nije naveo nekoliko bitnih činjenica iz karijere ovog čovjeka,napisati ću ja...Brendan Rodgers iako je nekoliko mjeseci prije toga dobio otkaz u Liverpoolu,15.04 se uredno pojavio na komemoraciji poginulih na Hillsboroughu i time kupio cijeli crveni dio Liverpoola...Za vrijeme rada u Liverpoolu,ugostio je svakoga managera koji je dobio otkaz u Premier ligi u svome domu na večeru i razgovor jer je "to smatrao ispravnim"...Prilikom razgovora za potpis Dembelea,Mouusi je dao broj telefona Luisa Suareza i rekao mu da ga upita što on misli o njegovom radu,i time uvjerio Francuza da potpiše za Celtic..I na kraju onaj jebeni banter iznad Anfielda platili su jalovi navijači Manchester Uniteda a ne Liverpoolovi...

Costa K.

| 16.04.2017 19:11

Dobar su Prelevicu i ovaj put!

prikaži sve

ostale vesti

najnovije vesti

najviše komentara

najčitanije vesti

ili
Zaboravljena lozinka