Bog je umro

“Ako umrem, voleo bih opet da se rodim i voleo bih opet da budem fudbaler.

I voleo bih opet da budem Dijego Armando Maradona.

Da donosim radost ljudima. To mi je dovoljno.“

Naslovnica Marke. Sa licem Dijega Armanda Maradone preko cele strane. Uz pomenuti citat kudravog gaučosa. Sve govori. O njegovom liku. O tome zašto smo ga voleli. Zašto nam danas toliko nedostaje.

Gazeta delo Sport objasnila nam je to podsećanjem na kultnu pesmu Napolijevih navijača: “Ho visto Maradona“. Mlađi bi morali da nauče ako im već očevi nisu ispričali...

“O mama, mama, mama, o mama, mama, mama, da li znaš za koga moje srce bije? Video sam Maradonu, video sam Maradonu, o mama, zaljubio sam se“.

Ne plače samo Napulj. Ceo svet je danas u crnom. Jer kako navodi francuski L'Ekip: “Bog je umro!“

Ekip je skroz levo

Urugvajski Observador se pita: “Na koju li si planetu otišao?“. Svakako je bio vanzemaljac. Katalonski Sport je siguran: “Već je u raju“.

Poljski Pžeglad sportovi, neko bi rekao fudbalska provincija, zamotao je cele novine u argentinsku zastavu i Dijegov lik.

A njegove slike po drugim novinama? Kako diže pehar za prvaka sveta 1986? Kako pleše ispred kompletne reprezentacije Belgije. Kako izlazi na najveće stadione sveta?

Čak i Englezi, ako izuzmemo tabloidni Dejli star, užasne su to novine, koje su se baš na današnji dan zapitale “Gde je bio VAR kad nam je bio najpotrebniji?“, morali su da se poklone čoveku koji ih je upropastio te 1986. Duhovito su primetili: “Sad je u božjim rukama“.

Šta će tek biti kad izađu južnoamerički sportski listovi?

Dijego Armando Maradona. Počivaj u miru.

Marka

Engleski listovi

Italijani

Portugalci

Poljski Pžeglad Sportovi

Ostatak sveta

Maradona korača na nebu