CSKA na skeneru: Lakši od Krasnodara, Armija pozadi, univerzalni Viking, dva mozga, malo brazilskog šmeka i Musa

Kada je Crvena zvezda letos izvukla Krasnodar u plej-ofu za Ligu Evrope, šanse baš  nisu bile na strani crveno-belih. Talas euforije posle eliminacije favorizovane Sparte je bio najveći vetar u leđa za potpaljivanje nada pred dvomeč sa Rusima.

Ipak, znalo se da Zvezdu očekuje daleko ozbiljnji ispit od Stramaćonijeve skalamerije kojoj su Gelor Kanga i drugari iščupali hardver. Krasnodar je bio jedan od najtežih mogućih rivala, kvalitetan, preiskusan, po mnogim parametrima protivnik koji nikako ne odgovara Zvezdi. Ali, Zvezda je u tom dvomeču iznikla, porasla, postala evropski tim.

Šest meseci kasnije na Krasnodarovo stratište dolaze njihovi zemljaci - CSKA iz Moskve. Još ozbiljniji, još teži i još iskusniji rival. Proleće čekano 26 godina će sutra da okupa “Marakanu“, oko 50.000 srećnika će biti svedoci utakmice koja se čekala tako dugo. Ali Zvezda je svoju utakmicu sezone već odigrala protiv Krasondara. Tada su okovi bili teži, tada je budućnost kluba visila o koncu, tada je pritisak bio veći. Ovo sada protiv CSKA je samo katarza prelepe jesenje bajke. Kao protiv Arsenala: Zvezda nema šta da izgubi. I zato će joj protiv ovih Rusa biti lakše nego protiv onih letos.

A ovi drugi Rusi zahtevaju još veći oprez, respekt i perfekciju.

Vojni klub iz SSSR-a ponosno nosi svoj nadimak Armija i u skladu sa njim gazi ruskim fudbalom u prethonih petnaestak godina kao najbolji i najstabilniji. Nemaju velika iskakanja, ni velike padove. Ne ulažu kao Zenit i Spartak, a opet su ozbiljniji od njih. Istorija CSKA je zanimljiva i turbulentna, ali i potpuno nebitna u praskozorje okršaja na “Marakani“. U ovom veku se točak istorije okrenuo različito za Zvezdu i CSKA. Moskovljani žive u najslavnijim vremenima ovog kluba, Zvezdina najslavnija su daleko iza nje i sada kao da je krenula sve iz početka.

CSKA je najstandardniji ruski učesnik evrokupova prethodnih godina, uglavnom gubi od jačih i pobeđuje slabije. Jesenas je igrao Ligu šampiona iz koje je i došao na megdan Zvezdi. Završili su iza Bazela što je neuspeh, ali i ispred Benfike što je svakako uspeh. U Ligi Evrope ne kriju ambicije da žele do samog kraja kao što su to uradili  pre 13 godina. Neki od igrača iz tog lisabonskog finala i danas igraju za CSKA i oni su lična karta ovog kluba.

Kada kažete CSKA odmah pomislite na braću Berezucki, Ignaševiča i Akinfejeva. Njih četvorica ukupno imaju 2.015 utakmica u dresu CSKA. Takav primer ćete retko gde naći u evropskom fudbalu. Ali oni su samo najdrastičniji primeri klupske politike. U CSKA ne vole mnogo da menjaju. To je klupski identitet. Planski kupuju pojačanja, ali isto tako ljubomorno čuvaju svoje igrače i ne pada im na pamet da ih prodaju. 

Tako su stopama pomenutog kvarteta prethodnih godina krenuli i deca kluba Dzagojev, Šenjikov i Golovin koji su ceo život u klubu. Zamislite gde su sve do sada mogli da igraju Akinfejev ili Dzagojev. Ali nije bilo te ponude koja bi CSKA primorala da ih proda. Umesto da nude milionske ugovore preplaćenim strancima kao Zenit ili Spartak, u CSKA pribegavaju receptu da adekvatno plaćaju svoje igrače i godinama ih drže zadovoljnima u kući.

Čak se i stranci uklapaju u tu politiku. Nama je najbliži primer Bambija Tošića, ali to su ranije bili i Rahimić, Odija, Šemberas koji su proveli po desetak godina u klubu. To su danas Mario Fernandes (182 utakmice u klubu), Pontus Vernblom (187), povratnik Ahmed Musa (164)... To su i oni neatraktivni domaći igrači poput Nababkina ili Vasina koji dođu na mala vrata i bez pompe, a postanu bitne karike. I zato CSKA može da prespava prelazni rok, zato ne juri panično za pojačanjima i uvek zna na šta može da računa. Zato je njima veće pojačanje kad im se vrati Musa nego da dovedu nekog skupocenog Brazilca ili Argentinca. Zato se i novajlije sporo uklapaju u taj život u sistemu, ali im klub veruje. CSKA ima strpljenja da nekog igrača čeka godinama da proradi kao što je to slučaj sa Vitinjom. Sve je planski, sve je posvećeno sistemu.

Tako je i sa trenerima. Planiraju ih na duže staze, ali moraju da imaju sovjetski mentalitet i uklope se u sistem. Prvo je to bio Gazajev, potom Slucki, sada je to Gončarenko kojem je najbolja preporuka bilo dokazivanje u manjem, ali sličnom sistemu poput BATE Borisova. Atraktivni stranci na klupi Armejaca poput Zika ili Ramosa se nisu pokazali kao sposobni da funkcionišu u sistemu. I zato se ne treba čuditi što je Aleksandar Jermakovič ove zime napustio kormilo BATE Borisova da bi bio pomoćnik Gončarenku. Kažu da trener nikada ne treba da se posle uloge glavnog vrati na funkciju pomoćnika, ali mogli bi da se zakunemo da mu je obećano da će jednog dana da nasledi Gončarenka kao u Borisovu. I da je najbolji put ka tome da uđe u sistem i upoznaje ga iznutra dok ne kucne njegov čas.

Kao što je poslovanje i funkcionisanje kluba već godinama ravna linija i lako predvidivo, takvi su Armejci i na terenu. Ne može CSKA ničim spektakularnim da iznenadi Crvenu zvezdu na stadionu “Rajko Mitić“, ne može da se pojavi u neočekivanoj formaciji ili sa nekim tajnim oružjem od igrača. Ali zato iz te uigranosti i kohezije imaju sposobnost kameleona da svako može da igra sve.

Jedino što se ne menja je Igor Akinfejev. Nekad jedan od najvećih talenata planete, danas već ima 31 godinu. Čini se da kao je za tren prošla ta karijera dok smo čekali da se možda jednog dana oproba u nekom većem klubu na zapadu gde su rezali vene za njima kada se pojavio. Akinfa ili Čovek-magnet kako mu glase nadimci, sa trakom oko ruke komanduje trilingom armijskih veterana na poslednjoj liniji odbrane. Sergej Ignaševič i braća Berezucki mogu da igraju zavezanih očiju s obzirom koliko put su igrali u klubu i reprezentaciji.

Neuništivi Sergej je nezamenjiv i u 38-oj godini. Primer odanog i primernog sportiste. Kao da je poput neke razorne rakete zaostao iz nekih sovjestskih vremena. Čovek se ne povređuje, a za 646 mečeva u klupskoj karijeri  je dobio samo tri crvena kartona?! Štoper! Celu karjeru ga prati hendikep da je spor, ali on i dalje traje. Zato što genijalno čita igru, zašto što ima sjajne liderske osobine da komanduje odbranom, odličan je u skoku i jako opasan kada tuče iz slobodnih udaraca sa udaljenosti od preko 20-25 metara. Svi treneri ga navode kao primer profesionalca. Kada je kao mlađi igrao za Lokomotivu doživeo je stravičan sudar glavama, završio je u bolnici na reanimaciji i na zaprepašćenje lekara je igrao već narednog vikenda. Rusi u šali kažu da je radiokativan i da ga je dokačio černobiljski oblak jer je u vreme nuklearne katastrofe kao dete bio kod bake na selu u okolini Minska gde su se osećale posledice “Černobilja“...

Gde je Ignaševič, tu su i braća Berezucki. Dve godine su mlađi od njega, ali kao mlađa braća su mu. Na “Marakani“ nećemo videti Alekseja koji je jesenas polomio nogu i još se oporavlja. Ali tu će biti onaj koji je za nijansu bolji – Vasilij. Već 16 godina igra za Armejce i poput Ignaševiča, klub njemu i bratu produžava ugovore na godinu dana. Što je možda recept uspeha jer su konstantno pod tenzijom, uvek u maksimalnoj borbenoj gotovosti.

Aleksej se podjednako dobro služi sa obe noge i ranije je bez problema igrao desnog ili levog beka u formaciji sa četvoricom pozadi, dok je Vasilij više bio fiksiran u štoperskom tandemu sa Ignaševičem. Mada je i on mogao da zakrpi poziciju desnog beka. Kako je biološki sat otkucavao, a njih stizale godine, CSKA je sredinom prošle sezone promenio formaciju na trojicu štopera pošto su se Ignaševič i braća Berezucki sve više menjali na dve štoperske pozicije. Gončarenko je promenom formacije prošle sezone smislio recept kako da maksimalno iskoristi njihovu telepatiju i da sva trojica budu na terenu. A u međuvremenu se pojavio i Viktor Vasin koji je prošao čistilište po pozajmicama, stekao iskustvo i očeličio se za ulogu D’Artanjana koji će menjati jednog od trojice musketara. Kako su godine stigle čeličnu trojku, tako i Vasin igra sve više i ove sezone bez problema menja povređenog Alekseja.

To bi trebalo da bude štoperska trojka koja će u Beogradu činiti poslednju branu pred golom Akinfejeva. Vasilij desno, Ignaševič levo i Vasin u sredini. Ali i tu postoji šansa za iznenađenje. Naime, CSKA je u pripremnom periodu odigrao četiri ozbiljna prijateljska meča u kojem su igrali standardni prvotimci. U sva četiri slučaja je postava bila različita, a u odbrani su isprobane tri varijante. Jedna sa četvoricom i dve različite sa trojicom u liniji.

Jesenas je CSKA u poslednjim danima oktobra promenio formaciju zbog nešto slabijih rezultata. Nedostatak klasičnog golgetera je bio rak rana Gončarenkovog tima. CSKA je sezonu počeo u sistemu 3-5-2, ali ju je početkom novembra promenio u 3-4-2-1 kada je Gončaernko video da to sa dvojicom napadača ne ide, da Vitinjo nije centarfor i da ga takva igra guši. Beloruski strateg je povukao čudan potez i zadnjeg veznog Pontusa Vernbloma prebacio na poziciju centrafora. Švedski univerzalac je bez pogovora odradio zadatak do zimskog prelaznog roka, dok klub nije ugasio požar povratkom Muse. U toj novoj formaciji se odbrana nije menjala, ali je Gonačernko nedavno na pripremama iznenadio još jednom prekomandom Vernbloma. Prebacio ga je na poziciju desnog štopera u meču protiv Elčea, generalci za Zvezdu. Interesantno je da Ignaševič nije igrao na čak tri od ta četiri pripremna meča, pa bi Gončarenko mogao na “Marakani“ da lansira štopersku liniju Vernblom - Vasin – V. Berezutski. To će biti jedna od enigmi za koje Milojević mora imati spremno rešenje.

Ispred trojice štopera po bokovima deluju dvojica ofanzivnih bekova koji su u klubu jako dugo. Brazilac Mario Fernandes (šesta sezona u CSKA) je nezamenjiv na desnoj strani, levo je standardno dete kluba Georgi Šenjikov (deveta sezona). Ali Šenjikov se u novembru teško povredio, tek nedavno je skinuo zaštitnu čizmu, nije igrao na pripremama i ne konkuriše za duel u Beogradu. Menja ga Kiril Nababkin koji je poput Vasina neka vrsta džokera sa klupe. Dok Vasin menja štopere, Nababkin je prva alternativa bekovima. Bio je standardan do dolaska Fernandesa 2012. na desnom beku, dešnjak je i više mu prija igra na toj strani. Ali u poslednje vreme igra na oba boka i sada menja Šenjikova levo tako da ne bi trebalo da bude dilema oko bekova CSKA sutra uveče...

Promena fromacije na 3-4-2-1 i prekomanda Vernbloma u špic su zacementirali Bibrasa Natha i Aleksandra Golovina u srcu veznog reda. Izraelac je više destruktivac koji trči, kvari igru protivnika, patrolira ispred odbrane i čeka šansu za šut sa distance. Golovin je zapravo mozak CSKA. U ovom trenutku, on je najtalentovaniji ruski igrač. Ima samo 21 godinu i već je postao plemejker CSKA i ruske reprezentacije. Ima sjajan pregled igre, kreativan je, deli lopte “ispod zemlje“ i ako Zvezda njega zaustavi, završila je veliki posao. Golovinova mana je fizika. Lagan je u duelima zbog čega je naučio kako da brže razmišlja i izbegava duel igru. On je srce CSKA koje Zvezda nekako mora da neutrališe.

Ako ne bude iznenađenja sa Vernblomom u odbrani ili napadu, onda Šveđanina možemo očekivati da čuva leđa Golovinu, a da na klupu ode Natho. To je ujedno i najveća dilema Gončarenka pred sutrašnji duela. Gde sa Vernblomom?

Šveđanin je sjajan igrač, fizički dominantan, sa razornim udarcem, ali i osećajem za gol zbog čega ga je Gončarenko i prebacivao u napad. I ako bude igrao čistača u veznom redu, sigurno će se ubacivati iz drugog plana i pretiti. Ovo mu je možda i poslednja sezona u Moskvi jer želi da se vrati u domovinu, a na terenu je jedan od lidera koji okreće ekipu i grize do poslednjeg atoma snage. Zbog agresivnog stila igre i temperamenta atipičnog za nekog Vikinga, često je u karijeri dobijao kartone i njegova nervoza bi mogla da bude jedna od karata na koje Zvezda može da igra.

Sa novom formacijom je opet procvetao i Alan Dzagojev na poziciji polušpica. Opet igra tamo gde najviše voli. Dzagojev je svakako najnadareniji ruski fudbaler koji se pojavio prethodnih godina. Posle EP 2012. godine, tražilo ga je “pola Evrope“, fudbalski krem Starog kontinenta, ali se poput nekih saigrača zakleo na vernost Armiji. I pojeo im džigericu svojim ponašanjim.

Momak rođen u tragičnom Beslanu je ekstremno talentovan za fudbal. Sa loptom može sve, da potezom reši utakmicu i nema tog šablona u koji možete da ga ukalupite. Ali Dzagojev je nešto poput Aršavina, Dzjube, Titova ili sličnih majstora ruskog fudbala koji su mislili da im je samo talenat dovoljan. Bio je usijana glava na početku karijere, živeo nesportski, svađao se sa trenerima, udarao i vređao protivnike, igrao sam za sebe i dovodio do ludila upravu CSKA. U par navrata je bio na transfer listi, ali se smirio. Tipična priča o ruskoj duši. Sreća pa se na vreme opametio... A Rusija je prepuna tragičnih sudbina majstora fudbalera koje je tako dobro opevao naš Predrag Dučić u pričama o neponovljivom Tolji Kožemjakinu, zatim o Eduardu Strelcovu ili Valeriju Voronjinu. “Votkica za oduzimanje lopte – pivce za jači šut“. Ruska izreka koja umalo nije koštala karijere i Alana Dzagojeva...

Dzagojev je klasična “desetka“ koje sve više odumiru i Gončarenko je promenom sistema opet uspeo da ga maksimalno iskoristi na poziciji polušpica. Drugi polušpic je Brazilac Vitinjo koji je više krilo i zato se nije snalazio u ulozi klasičnog špica na početku sezone. Vitinja je CSKA kupio pre pet godina i dugo ga čekao. Brazilac se mučio da se adaptira, nije koristio minutažu, vraćao se u domovinu na pozajmice, ali CSKA nije hteo da odustane. Sada ga je konačno dočekao. Veoma je brz, neprevdidiv i mogao bi Zvezdi da zada prilične muke. Najbolja varijanta je sprečiti dotok lopti do njega i ne rizikovati jurnjavu.

Na kraju, udarna igla Armejaca će biti povratnik Ahmed Musa. Nigerijac se vratio posle neuspešnih godinu i po dana u Lesteru i opet se oseća kao kod kuće. Na pripremama se vrlo brzo uklopio u sistem iz kojeg nije mogao da se otrgne. U dve utakmice dao je tri gola i pokazao da je CSKA dobio dugo čekanu terapiju za neefikasnost od koje je patio jesenas. U Lesteru nije prošao, ali u sistemu CSKA pliva kao riba u vodi.

Osim nepoznanice sa pozicijom Pontusa Vernbloma, CSKA nema čime da iznenadi Zvezdu sa sastavom tima. Ali na terenu je druga pesma. Mogu da igraju u nekoliko formacija, po automatizmu menjaju pozicije i tu njihova uigranost dolazi do izražaja. U gostima najčešće igraju na polukontre, pa će tako biti verovatno i sustra. Momenat inspiracije Golovina i Dzagojeva, brzina Muse i Vitinja, prekidi Ignaševiča, Berezutskog i Vernbloma su glavna oružja Armejaca.

Ponavljamo ipak: Crvena zvezda je svoju utakmicu sezone već pobedila. Crveno-belima sutra sigurno neće biti teže nego protiv Krasnodara. Nemaju šta da izgube, a mogu mnogo da dobiju.

Ali kao i protiv Arsenala, sigurno se Milojević i igrači ne slažu sa pukim učešćem u dvomeču protiv CSKA i sigurno imaju spremne recepte za sve varijante Armejaca.

Piše: Aleksandar GLIGORIĆ;
Foto: Action Images.