{{ getFormatedDate(match.time/1000,'dddd') }}
{{ match.home }} {{ match.visitor }}
{{ subgame.name }} {{ subgame.value }}
"Mogu i ja, valjda, da napravim nešto od tog fudbala", puca od samopouzdanja novi fudbaler Partizana
Đorđe Ivanović: Idemo do finala LE!
Đorđe Ivanović

(Od izveštača MOZZART Sporta sa priprema na Kipru)

Ko bi rekao? Čuda su se desila. Kao u narodnjačkom hitu...

Pre godinu dana malo ko je, čak i u Partizanovom timu, verovao da je moguće osvojiti trofej(e) u konkurenciji Crvene zvezde, tad odbegle šest koraka. Skepticizam je vladao i letos među navijačkom populacijom, naviknutom na evropska razočaranja, da ovaj tim može u nokaut fazu Lige Evrope. Da je u tom trenutku sprovedena anketa ko će na koncu prvog dela sezone biti najbolji pojedinac Superlige ne bi bilo kuražnih da izgovore njegovo ime...

Zato danas Đorđe Ivanović, indirektan svedok dva, a protagonosta poslednjeg čuda, sanja još jedno.

Da se Partizan 16. maja na stadionu Liona potrka za pehar trenutno u vlasništvu Mančester junajteda.
"Jedan san već sam pretvorio u javu potpisom za Partizan. Idemo dalje. Daj da ovaj predivan period mog života potraje što duže, da osvojimo duplu krunu, za početak da prođemo Plzen, a onda... Voleo bih da budemo uspešni i u narednoj eliminacionoj rundi, odemo u četvrtfinale, polufinale... Glupo je da kažem - finale, mada bih i to voleo. Da ne preterujem, svašta je moguć. Ako sam kao tinejdžer verovao da ću zadužiti crno-beli dres, zašto bih sputavao misli koje sežu sve do završnice kontinentalnog takmičenja", hrabro će doskorašnji kapiten Spartaka, uveren da za njega i timske kolege granice ne postoje.

Uostalom, pre samo desetak dana uvukao se pod kožu Grobarima rečenicom "ne mislim, znam da ću ostaviti trag u Partizanu". Odlika ljudi spremnih da čikaju sudbinu, ne da joj se prepuste.
"Moje reči su posledica ubeđenja. Nikako pripremljenog govora za promociju. Tad sam osetio da baš ta izjava odgovaraju mom trenutnom raspoloženju i stavu, ne mislim da bi sad trebalo da ih povučem".

Ivanović je čuda iskusio na ličnom primeru. Pre pet godina, kao srednjoškolac, igrao je u dresu Bačke Vojvođansku ligu "Istok" (četvrti rang takmičenja), kasnije se potucao po Paliću i Senti (Srpska liga "Vojvodina"), odakle ga je Petar Kurćubić vratio sa pozajmice i dao mu šansu da među Plavim golubovima uzleti. Evo, sve do statusa najkorisnijeg igrača Superlige. Neko će reći "srpska verzija Džejmija Vardija", jer je stigao i do reprezentacije.
"Znate čijim primerom se vodim? Bio jedan igrač u Jagodini - ej, u Jagodini - a tek u 27. godini otisnuo se u inostrantvo. U tom trenutku meni je bilo 16 leta, razmišljam: ’Ma, mogu i ja valjda nešto da napravim od tog fudbala’. Da budem jedan od najboljih, ako ne i najbolji igrač prvenstva, jer dok posmatraš druge, misliš: šta to on može, a ja ne mogu?".

Od jesenjeg potpisnika 11 golova za Spartak, plaćenog 400.000 evra (i 20 procenata od naredne prodaje) očekuje se bude oslonac u napadačkim akcijama Partizana. A on sam ne bi imao ništa protiv da sledeća nagrada MVP Superlige završi u rukama nekog od novih saigrača.
"U Spartaku se sve vrtelo oko mene. Davao sam i nameštao golove. Ovde je drugačije. Oko mene su sve dobri igrači, ekipa će da izbaci individualca. Ako to budem ja - super. U suprotnom, zaslužiće neko drugi, nikakav problem".

NISAM ZNAO GDE UDARAM, ALI ZNAM - USPEĆU

Na kontrolnoj utakmici sa češkim Teplicama Đorđe Ivanović je postigao prvenac u dresu Partizana i tako se, utisak je, ratosiljao početne nevolje, neizostavnog pratioca igrača koji iz manje sredine dođu u klub šampionskih znamenja.
"Sad je sve lakše. Kao da mi je pao teret s leđa", piznaje laloški. "S početak sam se osećao tako da bih najradije zaspao od umora. Bio sam zbunjen, nisam znao gde udaram, niti sam verovao šta mi se desilo. Pitam sebe: ’Čoveče, jesi li ti u Partizanu?’ Ovde se igra mnogo brže, sve je na višem nivou, a ja sam iznenada upao u mašineriju i sasvim je prirodno da mi je potrebno malo vremena da podsetim na Đoleta iz minule sezone".

Odlika šampiona je samopouzdanje. Ivanović ga poseduje. Ta sportska drskost nedostajala je mnogima iz prosečnih superligaških klubova pristiglih na Topčidersko brdo.
"Znam šta me čeka. Ovde ce ceni samo najbolje. Ne priznaje se ni juče, ni danas, važno je samo šta će biti sutra. Dok u drugim superligaškim klubovima mogu da se tolerišu oscilacije... Najgori scenario po mene je da posle gola na kontrolnoj utakmici pomislim: ’Odigrao sam dobro, dao sam ga, sad ću opušteno’. Tome mesta nema. Ne bojim se. Radnik sam. Naučio sam da se borim. To me je dovelo dovde. Biće sve u redu, videćete".

Miroslav Đukić koristi Ivanovića u ulozi "lutajućeg špica". Približio ga je suparničkom golu, za razliku od perioda u Spartaku kad je trener Aleksandar Veselinović ključno uticao na njegovu karijeru pomerivši ga sa krila na mesto centralnog veziste.
"U prethodnim klubovima dejstvovao sam kao krilo ili polušpic, a ovde igram direktno u napadu. Kad se malo bolje upoznam sa saigračima neće biti problema. Kad sam igrao u Četvrtoj ligi znao sam da ću doći u Partizan. Verovao sam u sebe i to mi se isplatilo. Znam da će i ovde. Odigrao sam više od 100 utakmica za Spartak, a mogu samo da zamislim kako će da bude sad kad su oko mene još kvalitetniji igrači".

DA UŽIVAM U LUKSUZU, A MOJI DA RANE NA POSAO - NEMA ŠANSE!

Ivanović je iz radničke porodice. Njegovi su 1997. prebegli iz ratom opustošenog Vukovara, skrasili se u Mokrinu, otac Milenko i majka Zorica dobili posao u Kikindi, u lokalnoj livnici. Proletos su proglašeni za višak i na neki način teret porodice koji čini još brat Dejan (prvotimac kikindskog ŽAK-a) pao je na leđa njihovog sina. A on se uzdigao do statusa zrele osobe.
"Ne bih da širim priču o tome kako su moji ostali bez posla. Radili su kao svi drugi u livnici, dobili otkaz, šta sad. Meni je važno da su oboje živi i zdravi. I što sam u prilici da im omogućim malo bolji život. Svi znaju koliko fudbaleri zarađuju, bilo bi bezveze da, na primer, uživam u luksuzu, a oni da svakog jutra rane na posao. Ne! Šta imam ja, imaće i oni. O mom privatnom životu toliko. Zasad. Ako jednog dana odem u Real Madrid otkriću šta sam sve radio da bih se probio do vrha. A radio sam - svašta".

Spreman je za prelazak na viši nivo.
"Ne volim da sam u centru pažnje, međutim, u ovom klubu to ne biraš. Uvek si u žiži interesovanja. Stižu čestitke sa svih strana, iako se meni čini kao da sam i dalje u Spartaku. Jeste, na ovo sam čekao otkad igram fudbal, a sad kad sam ostvario san nisam nafuran, niti sam podigao nos, kamoli podlegao euforiji. Samo... Odjednom imam ’više prijatelja’. Nisu mi potrebni oni koji se dugo nisu javljali, znam ko me je podržavao i pre nego što je ova ludnica počela, to su prijatelji za ceo život. Takvi ljudi su, uz porodicu i familiju, najveća podrška i jedan od zamajaca sportskog uspeha", precizirao je Đorđe Ivanović.

PRELETEO POLA SVETA ZBOG REPREZENTACIJE

Krajem novembra, Đorđe Ivanović je debitovao za A reprezentaciju Srbije. Iznenada. Selekcija Mladena Krstajića je već bila u Aziji, kad je stigao poziv da joj se naknadno priključi, pa morao da preletu doslovce pola sveta da bi odigrao samo četiri minuta protiv Južne Koreje u Busanu.
"Ne bih žalio ni da je bio samo minut. Čak i da nisam igrao, da sam samo bio u okruženju asova kakvi su Ivanović, Kolarov i ostali osetio bih se privilegovanim. To nema cenu. Zato je jedan od ciljeva ovog proleća, osim kolektivnih uspeha sa Partizanom, da izborim mesto na mundijalskom spisku".

Piše: Aleksandar JOKSIĆ;
Foto: FK Partizan;

Najnovije vesti


×