Kanute: Pričao sam sa Dijarom, Natho i Menig mi rekli da je ovo dobar tim, može da posluži kao odskočna daska

(Od izveštača Mozzart Sporta sa Pohorja)

 Nedostatak fizičke spreme je evidentan, ali i pored toga uočljivo je da se Frank Kanute vrlo brzo, samo deset dana od dolaska, uklopio u novu sredinu. Kako i ne bi kada je do 24. godine već promenio osam klubova i tri zemlje, pa nakrcan mnoštvom različitih iskustava otvara novo, deveto poglavlje. U Partizanu. 

Senegalac će u Humskoj imati zadatak – ne sam, razume se – da popuni rupu nastalu egzodusom brojnih veznih igrača tokom prethodnih nedelja. Od Patrika Andradea, preko Hamidua Traorea do Ljubomira Fejse. I mada mu neće biti previše teško da njihov učinak nadmaši, od Kanutea u klubu očekuju mnogo više. Ko zna, možda i da vremenom donese sigurnost na sredini kakvu je do nedavno pružao Saša Zdjelar.

Sve u svemu, ljudima u klubu, kako u stručnom štabu, tako i među igračima i čelnicima, svidelo se ono što je u prethodnih dana pokazao 24-godišnji vezista, što na utakmicama, što na treninzima.

"Zadovoljstvo mi je da to čujem. Fizički sam spreman, ali želim da još napredujem kako bih mogao da pomognem ekipi. Imam želju da dam sve od sebe, na ličnom nivou, želim da napredujem svake godine", započeo je novajlija iz Serkl Briža razgovor sa novinarima u mariborskom Pohorju. 

Kanute je tek drugi senegalski fudbaler u Partizanu. Njegov prethodnik, Lamin Dijara, ostavio je dubok trag u crno-belom dresu i postao jedan od ljubimaca navijača, što je novajlija u timu Parnog valjka iskoristio kao priliku da se dodatno informiše o klubu.

"Razgovarao sam sa Dijarom samo jednom telefonom pre nekoliko dana. Saigrači su mi objasnili koliki trag je ostavio i koliko su ga voleli navijači."

Kanute i Jovanović – Duljajevi razlozi za optimizam

Na predstavljanju je otkrio istakao kako je Igor Duljaj bio od presudnog značaja za njegov dolazak u Partizan, a u međuvremenu se upoznao ne samo sa trenerskim, već i igračkim kvalitetima svog novog trenera, istakavši kako bi to moglo da mu bude od pomoći budući da igra na identičnoj poziciji.

"Pričao mi je i pokazao neke svoje snimke. Pričao mi je o svom stilu igre i dobro je što će moći da mi da mnogo saveta iz svog iskustva. Tokom odmora trener me je zvao svakog dana. Da, svakog dana… Pre toga nisam poznavao Srbiju i Partizan. Otkako sam došao, video trenera, razgovarao s njim, s predsednikom, s ljudima koji me okružuju, zaista sam se osetio dobro. Zato sam došao ovde. Prethodno sam o tome pričao samo sa agentom koji mi je rekao da se radi o velikom klubu koji pruža značajne opcije."

Međutim, iako presudan, Duljaj nije bio jedini koji je Kanutea ubedio da kao narednu destinaciju u karijeri odabere Humsku ulicu. U službu crno-belih stavili su se Kvinsi Menig i Bibras Natho.

"Rekli su mi da je ovo dobar tim, velika ekipa, da imam zaista priliku da uradim nešto dobro. Ovo je kao odskočna daska, dođeš, igraš dobro, svi te zavole, i posle možeš da odeš više. Zaista su mi mnogo dobrog rekli o ovom timu, i mnogo su uticali na moj izbor. Svi su ovde divni prema meni, lepo su me primili, zaista sam prezadovoljan."

Frank Kanute (Foto: FK Partizan)

Da li je isti slučaj i sa načinom rada u Partizanu? Budući da je pored francuskog, imao priliku da iskusi belgijski i italijanski fudbal, Kanute nema problem da povuče paralelu.

"Razlikuje se u odnosu na Francusku. Tamo se i na početku priprema radi sa loptom, vodi se računa o tehnici, dok je ovde više trči i radi na fizičkoj spremi. U Italiji se mnogo pažnje posvećuje taktičkim detaljima, i to je obavezno za sve igrače: za golmane, odbrambene, vezne i ofanzivne."

Kakva je pak situacija sa Belgijom? U Župile ligi je u dve sezone odigrao zbirno 22 utakmice, nije uspeo da se nametne u Serkl Brižu.

"U početku je bilo odlično u Serklu. Ponovo sam odigrao tri, četiri meseca, a onda smo promenili trenera i od tada nisam mnogo igrao. Posle sam bio u nacionalnom timu, usledila je operacija, a onda sam igrao godinu dana u Sošou u Francuskoj. Imao sam takođe i opciju ostanka tamo, ali kako nismo ušli u ligu nisam želeo da ostanem."

U Juventusu mu je pak bilo najteže. Stigao je vrlo rano, onda kada mnogi ne bi ni pomišljali da napuste dom i krenu u Evropu, ali se Kanute osmelio. Međutim, posle pet godina napustio je Staru damu, ne uspevši da se probije do prvog tima.

"Došao sam već sa 14 godina. Nisam govorio italijanski, već samo francuski. Nije mi bilo lako jer nisam znao jezik. Ostao sam tamo tri godine, ali nisam igrao. Bio sam tamo bez roditelja, a pošto sam bio maloletan, nije mi bilo dozvoljeno da igram zvanične utakmice bez roditeljskog nadzora. Zbog toga sam trenirao, radio sve što i ostali igrači, ali nisam učestvovao u utakmicama. Proveo sam u klubu pet godina, od toga tri nisam igrao. Bilo je teško na početku. U tom delu karijere mnogo mi je značio osvajač svetske titule sa Italijom Fabio Groso, koji mi je praktično bio fudbalski otac, stvarno sam mu neizmerno zahvalan na svemu", otkriva Kanute, pa nastavlja priču o italijanskoj epizodi:

"U Peskari sam odigrao prvi meč u seniorskoj konkurenciji. Posle tri-četiri meseca, imao sam povredu. Nisam igrao puno. Onda sam otišao u Askoli. I tamo sam igrao. Moj poslednji klub u Italiji bio je Kozenca. Volim Italiju, njihove lige, fudbal. Sjajan je. Odrastao sam tamo, ali dobro mi je činilo i to što sam igrao u drugim sredinama. Bio sam u Belgiji, Francuskoj, stekao sam tamo dosta iskustva."

U Humskoj bi mogao da stekne još jedno neprocenjivo, igranje u evropskom takmičenju.

"Video sam da je Partizan igrao u nokaut fazi poslednje dve sezone. Nisam nikad igrao u evropskim kupovima i drago mi je da ću to uraditi sa Partizanom", zaključio je Kanute.