Voša još nije proigrala, a kad će - ne znamo

/Od izveštača Mozzart Sporta iz Novog Sada/

Potajno su se navijači Vojvodine posle remija sa Mladosti iz Lučana u Novom Sadu (1:1) nadali da njihovim ljubimcima nije bio dan, te da će pravu reakciju pokazati već na gostovanju kod kragujevačkog Radničkog 1923. Međutim, ovaj susret pokazao je da Novosađani u igri imaju dublje probleme, koji se moraju podrobno analizirati. Iz njih je proizišao i prvi poraz u ovoj godini (1:2), koji je posle pomenutog remija uzdrmao evropske ambicije ekipe iz Srpske Atine.

Za klub renomea Vojvodine, odnosno tim koji želi da izađe na evropsku scenu (a koji je priželjkivao i napad na treće mesto, koje je sad udaljeno 14 bodova?!) samo jedan osvojen bod iz dva meča je i više nego skroman učinak. I, pritom, reč je o susretima protiv ekipa koje su na tabeli ispod Novosađana.

Ne radi se tu samo o porazu, koliko о tome što je duel u Šumadiji pokazao da Lale nemaju pravu ideju, odnosno jasan sistem u igri. Trener Stare dame Božidar Bandović promešao je karte, ali promenio i formaciju jer su u prvih sat vremena Novosađani igrali sa trojicom igrača u poslednjoj liniji, koju su činili Milan Lazarević, Đorđe Crnomarković i Igor Jeličić. Na klupi je ostavio kapitena Filipa Malbašića (zanimljivo da nikako nije dobio šansu), Dejana Zukića (svojim ulaskom razdrmao ekipu i postigao gol), te Stefana Bukinca (ušao u poslednjih pola sata na poziciju levog beka kada su se vratili u sistem sa četvoricom igrača u odbrani). Taj povratak na fabrička podešavanja, te uz Bukinca i Zukića ulazak Vukana Savićevića (upisao zvanični debi i uneo svežinu) doneo je konkretan rezultat. Novosađani su ubrzo stigli do izjednačenja, kada je pogodio Zukić na asistenciju Radulovića u 64. minutu. Podiglo se tada samopouzdanje kod gostiju, nametnuli su inicijativu, ali slično kao i na početku meča – Voša je vrlo energično otvorila utakmicu i stvorila dve šanse – i ovog puta je nalet bio kratkog daha. Sve u svemu, Radnički 1923 je većinski držao meč pod kontrolom. Zapravo domaćin se najviše mučio u prvih 10 minuta, iznenađen neočekivanom postavkom rivala – što je priznao i strateg Đavola Feđa Dudić – ali nije im mnogo trebalo da pročitaju igru Vojvodine i zaustave motivisanog novajliju Kejleba Zadija Serija, te da Uroša Nikolića drže veoma daleko od kaznenog prostora. Tako su Kragujevčani blokirali kreativne sposobnosti Stare dame.

Deluje da je stručni štab Lala pomalo eksperimentisao i, može se reći, kockao se takvom postavkom utakmice. Otprilike nešto slično što je radio i bivši trener Crvene zvezde Barak Bahar, kojem je eksperimentisanje sa trojicom štopera došlo glave. Čini se da je ideja Bandovića bila da dobije ključnu prednost jačanjem sredine terena, što nije dalo željeni efekat, pa su Novosađani s druge strane mnogo izgubili u defanzivi, budući da nisu igrali s klasičnim bekovima. Taj problem je bio naročito vidljiv prilikom kontranapada Kragujevčana, koji su imali mnogo prostora ispred sebe, a tako su i postigli prvi pogodak: Činedu je sjajnim pasom izbacio kompletnu odbranu Vojvodine, a Bevis prosledio loptu do strelca Vižđija.

Pitanje je zbog čega se stručni štab Vojvodine odlučio za tako radikalnu promenu već posle kiksa na premijeri. Istina je da je Voša protiv Lučanaca prikazala bledo izdanje, ali ni ovaj eksperiment nije doneo ništa dobro. Naprotiv. Vošin strateg je maltene sam priznao svoju grešku na isteku jednog časa igre, kada se Stara dama vratila na formaciju sa četvoricom fudbalera u poslednjoj liniji.

Neposredno posle toga stiglo je izjednačenje, ali je nedostajalo više odvažnosti i kreativnosti da se meč preokrene. Na sve to došla je i nespretna reakcija Igora Jeličića, koji je igrao rukom u šesnaestercu, pa je Miloš Ristić u finišu iz penala obezbedio sva tri boda ekipi iz Šumadije.

U najavi ove utakmice Bandović je istakao da je samo pitanje vremena kada će njegovi izabranici da proigraju, odnosno da implementiraju na teren ono što su uvežbavali tokom pripremnog perioda. Očekivao je strateg Novosađana da će se to desiti već na "Čika Dači", ali je pretrpeo prvi poraz. Pa slično kao u naslovu crnogorske humoristične serije "Đekna još nije umrla, a kad će - ne znamo", može se konstatovati da Voša još nije poigrala. A kad će, ne znamo.

Ruku na srce, Stara dama ni u prvom delu sezone nije delovala dobro kada igra na strani, o čemu svedoči samo devet osvojenih bodova na 10 utakmica izvan Novog Sada. Ipak, verovalo se da je posle priprema ta anomalija otklonjena, ali je evidentno da problem postoji i dalje.

Troši se polako kredit kod navijača, čak i onih najstrpljivijih, pa će od velike važnosti za sudbinu prvenstveno Bandovićevog stručnog štaba biti vojvođanski derbi u narednom kolu, u kojem Vojvodina dočekuje subotički Spartak (nedelja, 18.30). Neće to biti nimalo lak zadatak za poljuljanu Vošu da se vrati na pravi kolosek, jer Spartak uprkos porazu od Mladosti iz Lučana (0:1) deluje dosta dobro pod vođstvom temperamentnog stratega Nenada Lalatovića.

Međutim, kako bi ostali i dalje u trci za Evropu, pobeda će biti i više od imperativa za novosadskog superligaša. Zato je predsednik Vojvodine Dragoljub Zbiljić pozvao navijače da dođu na stadion i pomognu ekipi da u teškom momentu uhvati pobednički ritam. Nema dileme da Vojvodina raspolaže kvalitetnijim timom od onoga što pokazuje na terenu. Moraće zato struka u što kraćem roku da popravi sve loše stvari, kako bi se napravio pobednički niz, koji je neophodan da bi Voša ostala konkurentna za najviši plasman.