WTF WZE?! Samo nebo je granica

Rano je, polako, premlad je, sagorećemo ga...

Ne, to niko u Parizu nije rekao kada je Voren Zair Emeri sa 15 godina priključen prvom timu kod Maurisija Poketina. Nije bila senzacija ni kada ga je Kristof Galtje prošle sezone poslao na teren sa 16 godina i 151 danom kao najmlađeg debitanta u istoriji Pari Sen Žermena. Ni kada ga je suprostavio Bajernu par meseci kasnije kao najmlađeg igrača u istoriji nokaut faze Lige šampiona. Možda zato što je uvek u mlađim kategorijama igrao za starije. Kao onaj dečko iz Birmingema koji je natovario Real Madrid na leđa sa 20 godina.

Nije ni sinoć bilo iznenađenje kada je dete od 17 godina bacilo pod noge Milan. Luis Enrike mu slepo veruje.

Jeste PSŽ bio favorit i jači je tim, jesu Embape i Dembele klasa za Rosonere ali utakmicu je obeležio 17-godišnji Voren Zair Emeri. Ne zbog dve asistencije, već zbog načina na koji je odigrao ceo meč. Ako ćete slepo verovati statistici, sa dve asistencije je igrač utakmice. Ako ćete dublje kopati u još suvlju statistiku onda ispada da je dobio tek svaki četvrti duel. I da je imao 90 odsto tačnosti pasova. Ali sve to je nebitno...

Verujte golom oku. A pred očima ste imali 17-godišnjeg dečaka kako baca Milan pod krampone i gazi po njemu. Možda i najbolji Milanov vezista Tijani Rajders je makar u tri navrata viđen kako bezuspešno pokušava da ga počupa za dres, stigne, obori... I guta prašinu. Snažni Teo Ernandez se od njega odbio kao od zida ostavši da leži na travi dok je mali vukao kontru. Par puta su Žiru i Pulišić pokušali da ga uspaniče pritiskom ali nisu ni stigli da mu priđu. Da li je Stefano Pioli imao toliko lošu procenu pa pomislio da je mladi Francuz slaba tačka Svetaca, pa je zato naredio Rejndersu da iskače na njega... Nema drugog objašnjenja za tolika ispadanja Holanđanina i zašto je toliko puta otišao u prazno. Ili ima? Ono najjednostavnije moguće: Zair Emeri je klasa. Novo lice evropskog fudbala. Vezista koji će obeležiti naredne godine.

„Više izgleda kao da ima 37 nego 17 godina. Srećan sam čovek što imam igrača takvog kvaliteta. Ne preuzimam zasluge, igrao je i kod Galtjea prošle sezone. On je sjajan primer kako treba da se ponaša igrač iz omladinske škole. Skroman, vredan, inteligentan... Sjajno se slaže sa saigračima što je meni kao treneru jako važno. Samo nam ostaje da uživamo u svakom treningu i utakmici Vorena Zair Emerija. Šta dalje da pričam? Pogledajte nivo na kojem igra svaku utakmicu, način na koji trenira... Ne izgleda kao 17-godišnjak već kao su mu 34. Neverovatno“, rekao je sinoć španski trener posle meča protiv Milana.

Lućo ga obožava!

Od prvog treninga kada ga je video, dao mu je ključeve Pari Sen Žermena. Odmah je saopštio „noćnoj ptici“ Marku Veratiju da ne želi više da ga vidi u ekipi i da pakuje kofere. Zair Emeri je u dosadašnjem delu sezone peti po minutaži u ekipi Svetaca. Ispred njega su samo defanzivci: Donaruma, Škrinijar, Hakimi i Lukas Ernandez.

WZE je odigrao je svaki minut u Ligi šampiona, u prvenstvu propustio meč prošlog vikedna zbog povrede i protiv Klermona je ušao sa klupe. Dečko od 17 godina gazduje veznim redom u kojem su dvojica vezista plaćenih zajedno 100.000.000 evra (Ugarte i Vitinja), a na klupi sede Enrikeovi zemljaci Karlos Soler i Fabijan Ruiz, iskusni Danilo...

Trenerova naklonost mladom vezisti nema veze sa kupovinom poverenja, svlačionice i građenjem poštovanja. Često treneri umeju da pribegnu bacanju mladih u vatru kada ekipi ne ide. Enrike nije taj. Kod tvrdoglavog Asturijca krštenice ne igraju ključnu ulogu. Ili si igrač koji pravi razliku ili nisi. Već je to uradio u reprezentaciji kada je dao ogromnu autonomiju 17-godišnjem Pedriju i izazvao kritike da preteruje.

U Zair Emerija veruje kao u Pedrija tada.

Sinoć je mladi Francuz sa dve asistencije napravio razliku i srušio rekord Tea Volkota kao najmlađeg igrača koji je namestio dva gola na jednom meču elitnog takmičenja. Već ih ima tri jer je jednu zabeležio u Njukaslu kada je bio jedina svetla tačka u igri Svetaca. Iako je više „šestica“ nego „osmica“ kojoj je posao da dobije duel, osvoji loptu i brzo je preda, Zair Emeri već ima ogroman uticaj na igru Pari Sen Žermena. Prvi je asistent ekipe. Ako se računaju uspešni pasovi u završnoj trećini terena, Zair Emeri je četvrti u Ligi šampiona sa procentom 90,7% a ispred su samo Ruben Dijaš, Mateuš Nunjes i Žoao Kanselo. Igrač je Pari Sen Žermena sa najviše pretrčanih kilometara u Ligi šampiona (34,6). I u prvenstvu je sjajan. Osmi je u Ligi 1 po procentu tačnih pasova (91%), sedmi po broju pasova u završnoj trećini (58).

„Teško mi je da izdvojim neki njegov kvalitet jer me je strah da ću nešto da zaboravim. Bez obzira na godine, on je već sada kompletan igrač. Bacite ga u bilo koji tim i igraće. Uveren sam“, kaže nekadašnji vezista Svetaca i francuske reprezentacije Joan Kabaj.

Sve radi. I radi to konstantno.

Ali sve te brojke ne mogu da opišu estetiku i dinamiku sa kojom to radi. Stabilnost na nogama mu je u rangu Klarensa Sedorfa ili Franka Riberija. Zastrašujuće je što ovo radi sa 17 godina i što je pred njim ogroman prostor za napredak.

„Ima moćno nisko težište. U izvesnim situacijama me podseća na Edena Azara koji je na ubrzanje dodavao ubrzanje. Ja sa 17 godina nisam ni debitovao za Avr, a on pravi razuliku. Pazite, na ovom nivou fudbala u meču ovakvog intenziteta se stvara mnogo mlečne kiseline u mišićima i morate da budete baš jaki da pravite onakve startove jedan za drugim“, prokomentarisao je nekadašnji francuski vezista Vikaš Doraso.

U veselom studiju Si-Bi-Esa gde Tjeri Anri, Džejmi Karager i Majka Ričards prave luda druženja, legendarni Francuz se uozbiljio kada je pričao o mladom zemljaku. Anri ga poznaje. Selektor mu je u mladoj reprezentaciji.

„Po načinu na koji Zair Emeri igra, ne čudi me da sa samo 17 godina kontroliše utakmicu. Nedavno je bio jedini koji je držao glavu iznad vode na Sent Džejms Parku. Veličanstven je… Samo nebo mu je granica. Nikada nisam video da tako mlad igrač igra tako zrelo. Obično se klinci guraju u napad gde mogu lakše da naprave razliku. Ali igrati tako mlad u veznom redu tima kao što je PSŽ… Retko je videti mladog igrača na toj poziciji”, rekao je Anri.

Anri mu je s razlogom dao kapitensku traku pored Barkole, Lukebe, Šerkija, Gusta, Vaija...

„Dao sam mu traku jer želim da vidim još nešto od njega. Znam kakav je fizički, znam koliko je jak, kakav pas ima, kako čita igru... Želeo sam da vidim može li da prekine saigrača koji priča. Da li može da bude lider tima i da on priča. Verujte mi, može... Ovaj dečko nema limite“.

Ako već sa 17 godina pravi takvu razliku među seniorima, logičan sled događaja je da se kod Anrija neće dugo zadržati.

„To je pitanje za Dešana a ne za mene. Ja znam ono što vidim. Voren radi sve. Aktivan je, agresivan osvaja lopte, deli asistencije i opasan je pred protivničkim golom“, rekao je nedavno Luis Enrike na pitanje o prekomandi Zair Emerija u A selekciju Francuske.

Didije Dešan je rigidan trener kojem je disciplina iznad svega. Stara škola. Kod njega se teško ulazi na spisak. Francuska ima u veznom redu Rabioa, Kamavingu, Čuamenija, Fofanu, Tirama... Neke je Zair Emeri već dostigao po nivou igre. Dešan je nedavno prokomentarisao da je „Zair Emeri interesantan igrač i da će postati ozbiljan kandidat ako ovako nastavi“.

Godinama je PSŽ bio simbol zvezdanog tima koji treba individualnom klasom da pokore Evropu. Od dolazaka Ibrahimovića i Kavanija preko Nejmara, Di Marije, Embapea, Ikardija do Mesija. Očekivalo se da atomski napad valjda uplaši protivnike i sam pobedi utakmicu. Nije išlo... PSŽ je glavne bitke u Ligi šampiona gubio na sredini terena gde je Marko Verati godinama bio jedina konstanta ali okružen igračima sa kojima nije kliknuo ili nije imao vremena da se uigra. Bilo je malo onih koji trče iza onih koji treba da isporuče tuce golova. Uz Veratija su se godinama menjali Kabaj, Matuidi, Rabio, Gej, Mota, Erera, Paredes, probali su i sa Markinjosom... Ništa nije funkcionisalo.

U svoje dvorište nisu ni gledali već su samo kupovali i kupovali. I ono što vredi iz sopstvenog pogona se razvilo na nekim drugim adresama poput Kingslija Komana, Kristofera Enkunkua i Muse Dijabija u Nemačkoj jer na Parku prinčeva nije bilo strpljenja ili poverenja za svoju decu. Jedini koji je ostavio traga je Presnel Kimpembe.

Voren Zair Emeri je dečko koji može da promeni istoriju kluba. Dete Pariza čije ulice su dale fudbalere poput Tjerija Anrija, Patrika Vijere, Lilijana Tirama, Pola Pogbe, Kilijana Embapea, Engola Kantea, Antonija Marsijala, Bleza Matuidija, Kilijana Embapea... Retko ko od njih je zaigrao u dresu Pari Sen Žermena i ostavio traga. A i ako je zaigrao, morao je da ide obilaznim putem.

PSŽ sada konačno ima svoje dete čija pleća izgledaju dovoljno snažno da iznesu teret snova i očekivanja. Iako mu je samo 17. Luis Enrike pravi novi PSŽ od temelja, a ne od krova kao prethodnici. Poverenje u poslednju liniju i minutaža dovoljno govore. A Voren Zair Emeri je srce tog projekta.

„Nije pitanje godina već pitanje glave“, hrabro je rekao sinoć Voren Zair Emeri posle meča.

Izgleda da njega sve što se dešava ne dotiče i da ne osćea pritisak. A to mogu samo veliki igrači. Skraćenica WTF se u slengu odavno odomaćila. Skraćenicu WZE će evropski fudbal tek da koristi narednih godina.