Saša Obradović i remek delo u stvaranju

Vreme čitanja: 4min | pet. 30.03.18. | 14:42

Lokomotiva postigla što niko nije u Evrokupu i zato je srpski stručnjak zaslužio da mu se skine kapa

Srbija će imati svog predstavnika u ovogodišnjem finalu Evrokupa. Mada su mnogi navijali za okršaj srpskih trenerskih glava, Aleksandar Đorđević sa svojim Bajernom nije uspeo da prođe Darušafaku, dok je Saša Obradović dominantno pregazio Ređo Emiliju i Lokomotivu tako doveo na prag osvajanja novog pehara Evrokupa nakon pet godina, ali i još važnije - povratka u Evroligu.

Kako košarkaški kritičari kažu - umetnik Saša Obradović vrlo je blizu da stvori košarkaško remek delo. Lokomotiva ove sezone ne zna za poraz u Evrokupu, nanilazala je 20 pobeda što je niz kakav u istoriji drugorazrednog evropskog klupskog takmičenja nije viđen. Zato je pobrao velike pohvale i u tekstu na sajtu Evrokupa.

Izabrane vesti

Pred Obradovićem sada je najteži posao - da sezonu završi bez poraza i ostvari ultimativni cilj: osvoji evropski pehar! 

Nije Saša Obradović trener kod koga uspeh dolazi slučajno. Kada je u novembru 2016. godine zamenio Focisa Kacikarisa, bio je svestan u kakvu se avanturu upušta. Klupska uprava pred njim je stavila najteži zadatak - da u naredne dve godine vrati Lokomotivu u Evroligu, kroz Evrokup ili VTB ligu. Ni za jedan, ni za drugi put ne može da se kaže da je lak. Prvi jer donosi preozbiljnu konkurenciju timova željnih ulaska u elitno društvo, dok najjača evropska regionalna liga važi za takmičenje u kojem imaš uvek bar četiri-pet pretendenata za finale, a jedno mesto uvek zauzme neprikosnoveni CSKA iz Moskve.

Ne treba zaboraviti da je Obradović od Kacikarisa preuzeo Lokomotivu bez samopouzdanja, odbrambene discipline, rostera bez glave i repa. A on je u samo nekoliko meseci okrenuo stvari i od Lokomotive stvorio ekipu za respekt. Kako to obično bude, uspeh nije došao ekspresno, pa su eliminacije u polufinalima Evrokupa (Unikaha) i VTB lige (CSKA) zaustavili zahuktalu Lokomotivu.

Situacija je ove sezone znatno drugačija. Malo ko može uopšte da se pohvali da je uspeo da uzme meru Lokomotivi (CSKA, Uniks, Avtodor, Cmoki), a do početka februara bila je u sveukupnoj seriji od 26 pobeda.
„Ključ serije je u jednoj konstantnosti na treninzima, pristupu utakmicama i obavezama i jakom kolektivu koji iz nedelje u nedelju raste zajedno sa svojim rezultatima. Uspeli smo da izgradimo dobru timsku hemiju, da ekipa igra po mom ukusu, pre svega čvrsto u odbrani, sa jednostavnim rešenjima u napadu. Ne razmišljamo previše o seriji koju smo napravili, već samo o svakoj sledećoj utakmici i svakom sledećem treningu. Da budemo maksimalno koncentrisani na naše obaveze i da uvek dajemo svoj maksimum“, govorio je Saša Obradović sredinom januara, kada je Lokomotiva nanizala 22 trijumfa u svim takmičenjima (devet u VTB ligi, jedanaest u Evrokupu i dve u Kupu Rusije).

Kada je dobio celo leto za sebe i krojenje selekcije po svom ukusu, Lokomotiva je prešla na sledeći nivo i dobila oblik u kakvom je danas poznajemo. Odbrambeno potkovanu, disciplinovanu, agresivnu i napadački efikasnu ekipu koja svoje protivnike melje brzom igrom iz tranzicije. Obradović je trener koji voli da funkcioniše po starom, dobro proverenom sistemu Svetog trojstva - red, rad i disciplina. Uostalom, takav je i sam bio kao igrač - osvajač tri Evrobasketa (1995, 1997, 2001) i svetskog zlata (1998), srebrni sa Olimpijskih igara u Atlanti 1996. i bronzani sa kontinentalnog turnira u Francuskoj tri godine kasnije. U godinama najjače postratne jugoslovenske reprezentacije bio je njen neizostavni šraf. Surovi profesionalac i veliki radnik. Kada je u svoj tim usadio ta načela i probudio mu gen pobednika, rezultati su počeli sami da dolaze. 

U vremenu kada napadačka košarka postaje model kojim idu mnogi, Lokomotiva svojim protivnicima dozvoljavama tek 68,5 poena. To je, verovali ili ne, evropski minimum u poslednje tri godine! Jedan od načina kako Lokomotiva hvata takmace u „mašinu“ jeste i umanjenje opšte timske efikasnosti. Svi klubovi koji su dosad naleteli na Lokomotivu imali su najmanje procente ubačenih koševa za dva i tri poena upravo protiv mašinerije iz Krasnodara. Što, statistički gledano, Obradovićevu odbranu čini najboljom u istoriji Evrokupa i prvom ikada koja ima najbolje rezultate u tri glavne odbrambene kategorije.

Posle trenerskih uspeha u Nemačkoj, gde je osvojio šampionsku krunu 2006. godine sa Kelnom i još četiri nacionalna Kupa (Keln 2007, Alba 2013, 2014, 2016) i titule sa Kijevom u Ukrajini 2009, ove godine je sa Lokomotivom već podigao pehar osvajača Kupa Rusije i nadomak je najvećeg uspeha u dosadašnjoj trenerskoj karijeri.

Zbog svega što je dosad uradio i kako je okrenuo stvari nabolje u Lokomotivi zaslužio je da mu se skine kapa. Pehar osvajača Evrokupa bio bi šlag na torti. A uspeh u VTB ligi - trešnjica. 

Piše: Nikola STOJKOVIĆ
Foto: Star Sport, MN Press


tagovi

EvrokupKK Lokomotiva KubanjSaša Obradović

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara