Tihi heroj Igara Milenko Sebić za Mozzart Sport: Slika je bila spremna, zbog Bobane sam gurao sebe napred

(Od specijalnog izveštača Mozzart Sporta iz Tokija)

Fotografija koja je danas obišla Srbiju, a i svet generalno, mnoge je ostavila bez teksta. Nekog je naterala na suze, neko se naježio, neko se zapitao zašto nema više ovakvih ljudi...

Gest Milenka Sebića, tihog heroja Srbije u Tokiju, zaslužio je bez dileme zlatno olimpijsko odličje. U trenutku kada je proslavljao najveći uspeh u karijeri – osvajanje bronze na OI, srpski strelac je pokazao koliko je veliki. Na pobedničkom postolju je u ruci držao fotografiju sa likom Bobane Veličković Momčilović, koleginice čije je srce prestalo da kuca u junu 2020. godine. Nije dočekala nastup na trećim Olimpijskim igrama, ali se njen prijatelj pobrinuo da ne bude zaboravljena i da na neki način ipak bude tu.

Sebićeva bronza je rezultat za poštovanje, a potez posle finala dokaz da biti čovek – nikada neće izaći iz mode.

„Smislio sam unapred da to uradim, jer je Bobana bila moja veoma dobra prijateljica. Sinoć sam otišao da odštampam sliku i rekao sam da ću se potruditi da se fotografija pojavi uz medalju. To sam i uspeo“, ispričao je bronzani Milenko Sebić u razgovoru za Mozzart Sport. „Sve je bilo veoma emotivno za mene. Gurao sam sebe do maksimuma, a kada sam popuštao psihološki govorio sam: „Samo još malo, slika je spremna, moraš to zbog Bobane“. Drago mi je što sam ostvario želju“.

Sebić je u disciplini 50 metara malokalibarska puška trostav u jednom trenutku bio daleko od odličja, međutim neke neobične stvari su se u finišu izdešavale...

„Završnica je bila veoma interesantna. Ja sam sve vreme na ekranu pratio gde sam i uočio sam da je Ukrajinac greškom pogodio metu suparnika. Meni se to dogodilo na Svetskom kupu pre nekoliko godina, ali na Olimpijskim igrama verujem da nije baš prijatno. To je bio plus za nas, jer smo se svi posle takvog njegovog pokušaja, popeli za jedno mesto. Za mene su danas kvalifikacije bile teže, posle je finale nekako lakše palo“.

Iz položaja u položaj tokom finalne borbe, menjao se i redosled na semaforu.

„Najteže je bilo u stojećem stavu, to je uvek tako. On je tehnički i fizički veoma zahtevan. Sav puls koji se povećava zbog treme, prenosi se na rad puške. Onda to treba da se kontroliše i da se pazi da se ne napravi neka velika greška. Ona može da se desi, ali ne sme da se dozvoli da bude prevelika. Uspeo sam to da izguram... Mada, sve vreme sam gledao rezultate i video sam da je Norvežanin tu negde i da se mi borimo za treće mesto. Pred poslednji pokušaj sam video da je razlika 0,7. Znao sam da mi treba dobar hitac i kad sam pogodio 10.0 znao sam da je to to“.

Bronzani Sebić: Posle Rija sam osećao težak bol... Sad sam pobedio sebe, na prvu opalio i uzeo medalju

BRAVO! Sebić upucao bronzu za Srbiju

Naš strelac ima 36 godina, a streljaštvom je počeo da se bavi davne 1998. U kolekciji ima bronzu sa SP, kao i zlato, tri srebra i bronzu sa EP. Pored svih tih odličja, ovo koje je upucao danas, sigurno će zauzeti posebno mesto.

„Sav rad i trud koji sam uložio tokom celog života pretočio se u ovu bronzanu medalju. Fenomenalan je osećaj, stvarno neverovatno iskustvo za mene. Znao sam da imam treće mesto u rukama, a da mi do drugog ipak treba mnogo. Tako da sam taj poslednji hitac samo odradio, jer sam znao da nije bilo šanse da se dokopam srebrne medalje“.

Put do olimpijske medalje strelca rođenog u Trsteniku, nije bio ni malo lak.

„Danima bih mogao da opisujem šta sam sve prošao tokom sportske karijere. Ali, posle ovakvog uspeha se sve te neke stvari potiru i zaboravljaju. Sve to ostaje iza mene, medalja je tu i sad se spremamo za Olimpijske igre u Parizu. To je sledeći cilj“.

U Tokiju je prvu medalju Srbiji doneo strelac Damir Mikec odmah na startu, a Milenko Sebić je upucao peto odličje i to posle nekoliko neuspešnih dana.

„Rezultat koji smo nas dvojica napravili je veoma bitan za srpsko streljaštvo. Tokom korone nismo mogli da se spremamo u inostranstvu, pa su nam pripreme u našoj zemlji bile otežane. Ipak, pokazali smo naš inat i karakter, da kad mnogo treniramo i radimo, to mora na neki način da se kruniše. Radujemo se jer ćemo sledeće godine dobiti perfektne uslove u Srbiji, prave nam strelište na Košutnjaku i na Carevoj ćupriji. Kad to dobijemo sigurno da ćemo još bolje da radimo i da budemo spremniji“. 

Sebić je učestvovao i na Olimpijskim igrama u Riju, ali je tada ostao bez finala. Ovog puta nije omanuo, pa je doživeo da bude glavna zvezda slavlja srpske ekspedicije u Olimpijskom selu.

„Posle doping kontrole sam se vratio u Selo i bilo je stvarno fenomenalno. Dočekali su me naši sportisti, bile su tu košarkašice, odbojkašice... Mnogo lep osećaj, to je trenutak za pamćenje“.

Danas je spuštena zavesa kada je u pitanju takmičenje u streljaštvu, pa će Milenko vrlo brzo imati slavlje i kod kuće. Tamo će ga dočekati supruga Alina i trogodišnja ćerka Aleksandra.

„Njihov udeo u ovoj medalji je veliki. Moja supruga je i moj lični trener, dugo već radimo zajedno, a ćerkica nas prati još od kad je imala samo dva meseca. Zna svako strelište u Srbiji. Zbog protokola i pravila u Tokiju nismo mogli da budemo zajedno, ali sam osetio njihovu veliku podršku. Bez njih ne bi bilo ovakvog uspeha. Moja supruga je postavljala leđa, gde god ja nisam mogao. Definitivno bez nje ne bih došao do ove medalje“, zaključio je Milenko Sebić, peti takmičar iz Srbije koji je osvojio odličje u Tokiju.