Kad podli i nestručni razore sistem, strogi profesor fizičkog ostaje jedina nada u spas

Kada se u fudbalskom svetu spomene reprezentacija Gane, prva asocijacija za većinu neutralnih navijača jeste romantični, ali na kraju tragični ples iz Južne Afrike 2010. godine. Namerno igranje rukom Luisa Suareza, prečka Asamoe Đana iz penala u 120. minutu i suze koje su te julske noći tekle od Akre do Johanesburga, ostale su urezane u kolektivno pamćenje kao jedna od najvećih tragedija u istoriji Mundijala.

Šesnaest godina kasnije, na proširenom Svetskom prvenstvu 2026. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, Kanadi i Meksiku, Crne zvezde stižu sa standardnim koktelom obilja ofanzivnog talenta i hronične nestabilnosti na mnogim poljima. Ipak, za razliku od većine prethodnih puta, Gana na ovaj šampionat ne dolazi kao favorit iz senke. Oni dolaze kao ranjena zver koja je u proteklim godinama preživela istorijske šokove oličene u rezultatima na prethodna tri izdanja Kupa afričkih nacija (dve eliminacije u grupnoj fazi i jedno neplasiranje).

Fudbalska priča o Gani je priča o ponosu čitavog kontinenta. Kao prva podsaharska nacija koja je proglasila nezavisnost (1957. godine), Gana je kroz fudbal tražila i pronalazila svoj moderni identitet. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, Crne zvezde postale su sinonim za moć, osvojivši četiri titule Kupa afričkih nacija. Međutim, globalna afirmacija je čekala predugo. Iako su decenijama proizvodili vanserijske igrače poput Abedija Pelea i Tonija Jeboe, Gana je svoj debi na Svetskim prvenstvima dočekala tek 2006. godine u Nemačkoj.

©Reuters (Gana od startera neće moći da računa na Kudusa, Partija, Salisua i Đikua)

Taj debi sa Ratomirom Dujkovićem bio je silovit. Ekipa predvođena Stivenom Apijom, Majklom Esijenom i Salijem Muntarijem prošla je grupu sa Italijom, Češkom i SAD-om, pokazavši svetu fizički moćan i tehnički korektan fudbal. Četiri godine kasnije, sa Milovanom Rajevcem na klupi, usledio je već pomenuti vrhunac, kada ih je milimetar delio od istorijskog polufinala. Nakon ispadanja u grupnoj fazi u Brazilu 2014. (uz čuvene interne svađe oko premija) i propuštanja Rusije 2018, Gana se vratila u Kataru 2022. Tamo su pružili snažne otpore u porazima od Portugala (2:3) i Urugvaja (0:1), a pobeda nad Južnom Korejom (3:2) nije bila dovoljna za prolaz u nokaut-fazu.

 U Ameriku i Kanadu Gana donosi taj istorijski prtljag. To više nije ekipa koja tek uči kako se igra na velikom turniru, budući da će joj ovo biti već peto učešće od poslednjih šest Svetskih prvenstava. To je selekcija od koje nacija od 34.000.000 stanovnika zahteva ništa manje od prolaska u nokaut-fazu, dok dobar deo smatra da bi uspeh bio tek ako se prođe i jedna nokaut runda.
“Reprezentacija Gane nije toliko jaka kao što je nekad bila. Nismo učestvovali na poslednjem Kupu afričkih nacija. Sad imamo šansu da se okušamo na Svetskom prvenstvu. Grupa je teška, tu su Engleska, Hrvatska i Panama. Nadam se da ćemo uspeti da prođemo dalje, ali mnogo je problema. Imamo odlične igrače kao što su Mohamed Kudus, Tomas Parti, Antoan Semenjo, Injaki Vilijams... Međutim, svi oni igraju dobro kad su u klubovima, čim su u reprezentaciji, izgledaju mnogo lošije. Kao da je svako indvidua za sebe“, rekao je za Mozzart Sport, Sadik Abubakar, fudbaler Radnika iz Surdulice.

©Reuters (Prva zvezda Gane Antoan Semenjo)

Kvalifikacioni ciklus za Svetsko prvenstvo 2026. godine bio je sve samo ne miran. Gana je bila smeštena u grupu gde je svaki meč predstavljao hod po ivici žileta (Madagaskar, Mali, Komori, Centralnoafrička Republika, Čad). Dok su u pojedinim trenucima demonstrirali silu, hronična nekonzistentnost i šokantni porazi naterali su navijače da strepe do poslednjeg kvalifikacionog termina. Paralelno sa tim, nacija je doživela istorijsku sramotu kada Gana nije uspela da se kvalifikuje za prethodni Kup afričkih nacija, završivši na dnu grupe iza Angole, Sudana i Nigera.

Taj neslavan kraj kvalifikacija za Kup afričkih nacija desio je u jesen 2024. godine i otvorio je pravu Pandorinu kutiju u tamošnjem fudbalu. Knedlu koju niko nije želeo da proguta tiče se onoga što je uradio predsednik saveza Kurt Edvin Simeon Okraku. Čovek koji je poznat po korumpiranosti i nezakonitom prisvajanju novca, ušao je u svlačionicu igrača i počeo da deli lekcije o moralu i časti Mohamedu Kudusu, Tomasu Partiju, Injakiju Vilijamsu i ostalim Crnim zvezdama, pa se u Akri danima pričalo samo u neuspehu reprezentacije i zlim, pokvarenim demagozima koji stoluju na čelu tamošnjeg fudbalskog saveza.
“Predsednik Saveza je čovek koji pokušava da impresionira medijie i obične ljude. On je to uradio dok su mediji bili u blizini I hteo je da privuče pažnju na sebe. Ako već oćeš to da uradiš, onda treba da uradi nešto za fudbal u Gani. Za mlade igrače, mlađe kateogrije,  domaću ligu, a ne da galami na momke koji su profesionalni fudbaleri”.

©Reuters (Selektor Gane Karlos Keiroš)

Na primeru afričke velesile, jasno se mogao uvideti model po kom se zarad interesa desetak sebičnih pojedinaca, fudbalski sistem jedne zemlje urušava iz godine u godinu i stvara generaciju izgubljenih talenata, između ostalih i one koja je osvojila Svetsko prvenstvo za igrače do 20 godina 2009. godine, kada je u finalu (i po tome se vidi sličnost sa Srbijom) pobeđen Brazil.

Sve je izgledalo pre petnaestak godina pozitivno i po pitanju upliva renomiranih fudbalskih akademija iz Evrope. Od kasnih 1990-ih, evropski klubovi i preduzetnici počeli su da osnivaju fudbalske akademije u Gani. Među prvima su bili Ajaks, Fejenord i Right to dream (danas poznat kao regrutni centar za Nordsjeland). Za razliku od drugih domaćih omladinskih timova u Gani, akademije iz inostranstva nudile su obrazovno okruženje uz fudbalsku obuku, nigde drugde u Africi takav model nije postojao pre implementiranog u Gani.

Tokom 2010-ih, lokalne akademije počele su da niču širom zemlje. Kralj Džejms Asuming osnovao je Kumasi sportsku akademiju, koja je za razliku od većine akademija u Gani, nudila program i za devojčice. Osnovana je i Unistar fudbalska akademija u gradu Kasoa-Ofakor. Unistar je takođe poznat po svom urbanom uticaju. Privukao je nove posetioce, preduzeća i stanovnike, poboljšavajući gradsku infrastrukturu i opšte blagostanje. Fudbalska akademija Mandela osnovana je u Akri sa glavnim ciljem da se iskoristi univerzalna privlačnost fudbala za unapređenje širih vizija osnaživanja mladih i zajednice.

©Reuters

Sve je izgledalo kao iz bajke, samo što nije bilo. Sve je to bilo postavljanje figura za pozorišnu predstavu koja će uslediti, u kojoj će grupa prepredenih prevaranata ugrabiti svu fudbalsku vlast u zemlji za sebe i izvući ogromne sume novca.
“Najveći problem fudbala u Gani je politika. Imamo mnogo dobrih fudbalera u ionstranstvu i neki od njih zaslužuju da dobiju poziv, ali to se ne dešava, jer je politika umešana u sve. Čelnike Saveza uopšte nije briga za fudbal. Imamo toliko talenta, a nedostaju nam adekvatni uslovi. Imamo situaciju u mlađim reprezentativnim kateogrijama, pogotovo U17 i U20. Toliko ima talentovanih momaka. Ali njih ne guraju zbog tuđih interesa. Guraju se igrači koji su s***e. Da ne pričam o domaćoj ligi koja je katastrofalna. Naš Savez je trošio novac na gluposti. Potrebno je investirati novac u fudbal, u mlađe kategorije, kako bi klinci imali priliku da odu u inostranstvo U ovom trenutku, to se ne radi”.

Jedan gol menja sve! ⚽ Zaokruži 3+ u prvih 10 minuta! ⏱️

Aktuelni predsednik Fudbalskog saveza Gane je čovek po imenu Kurt Edvin Simeon Okraku. On je bivši sportski novinar, koji je svoju vezu s fudbalom započeo 1996. kada je osnovao klub Kolts i shvatio kako od fudbala ozbiljno može da se zaradi. Kako je jedan period života radio kao marketinški stručnjak u Izraelu i Velikoj Britaniji, tamo je pekao zanat i po povratku u domovinu krenuo da pravi nove akademije. S godinama je rastao njegov uticaj u Gani, širio je svoju mahinacijsku mrežu, biran na pozicije udruženja predsednika lige Gane, zatim postao deo stranke predsednika države Nane Akufa Adoa i dobio angažman na mesto ministra sporta, a 2019. je postavljen za šefa Fudbalskog saveza Gane.

©Reuters (I dalje puno toga zavisi od Džordana Ajua)

Za sve ove godine javna je tajna da je Okraku nezakonito prisvojio više miliona evra na ime izdavanja poreza za transfere igrača iz Gane u Evropu, ali je sve počelo da preliva čašu u oktobru 2024, kada je Okraku ušao fudbalerima u svlačionicu i počeo da se izdire na njih i drži im petnaestominutni govor, gde je pametovao igračima i bio na ivici da pređe u vređanje reprezentativaca. Okraku, čija pojava u medijima u Gani izaziva najčešće gađenje, počeo je da glumi autoritet i viče na Kudusa, Injakija i ostale i deli im lekcije o "poštenom i časnom igranju za tim, o tome kako nisu dovoljno požrtvovani" i slično. Od tada se sve promenilo i narod je buknuo. Prestao je da zamera nezadovoljnim igračima, koji su vođeni od politički podobonog selektora Ota Adoa i usmerio nezadovoljstvo na Okrakua, protiv kog je danima narod protestvovao.

 Tada se pun besa oglasio i legendarni Toni Jeboa.
"Taj čovek je zao i pokvaren. U reprezentaciji ima bar 10 igrača koji ne nastupaju za reprezentaciju zbog svojih zasluga, već na osnovu toga ko može da plati, a to je veliki problem. Jednom sam preporučio igrača za reprezentaciju, a zvaničnik saveza mi je tražio novac, kako bi mi zahtev bio uvažen. Trenutno rukovodstvo saveza odbacuje sve savete, koje mi bivši igrači i bivši reprezentativci nudimo, jer se kosi sa njihovim interesima ", jasan je bio nekada najbolji strelac Bundeslige.

Jeboine reči ogolile su surovu istinu: dok su se privatne akademije razvijale, krovni sistem je trulio. Reprezentacija je umesto svetog grba postala izložbeni salon za preprodaju igrača i lično bogaćenje pojedinaca. U takvoj atmosferi nepoverenja i opšteg narodnog bunta protiv Okrakua, započeo je finalni juriš ka Mundijalu 2026. godine. Reprezentacija je naelektrisanu atmosferu sa ulica Akre prenela na teren - igralo se na ivici žileta, a kvalifikaciona grupa sa Malijem i Madagaskarom prošla se čistim suvim kvalitetom igrača koji su prečesto morali da pobeđuju i sopstveni savez i protivnika na terenu.
“Postoje pojedinci u Savezu, odbornici i neki članovi i svako od njih kaže „Znam ovog igrača, znam onog igrača, zovite ovoga, on je dobar“. Svi su zainteresovani za nacionalni tim. Postoje ljudi iz Saveza koji utiču na to ko će da igra, čak i političari. Postoji mnogo momaka koji igraju van Gane, igraju dobro i zaslužuju poziv, ali nikad ga neće dobiti. Savez jedino zanima novac, koliki procenat će da dobiju. Imali smo situaciju 2014. godine da je igračima obećana premija 1.000.000 evra. Kad je novac legao, igrači su dobili polovinu, ostatak je otišao u džepove ljudi iz Saveza“, smatra Abubakar.

©Reuters

Međutim, hronična nestabilnost morala je da eksplodira tamo gde je najvidljivija - na semaforu. Samo deset nedelja pred početak Svetskog prvenstva, u martu, pukla je nova detonacija. Dotadašnji selektor Oto Ado, koji je dugo viđen kao Okrakuova politička marioneta i čovek bez jasnog taktičkog autoriteta, dobio je otkaz. Kap koja je prelila čašu bili su katastrofalni rezultati u prolećnim prijateljskim mečevima u Evropi, gde je Gana prvo deklasirana od Austrije sa 5:1, a potom poražena i od Nemačke u Štutgartu 2:1.
“Igrali smo neke prijateljske utakmice i igra je bila veoma loša. Protiv Austrije smo dođiveli ubedljiv poraz (1:5). Verovatno je postojao strah da on nije čovek za taj posao. Dobio je otkaz iako je uspeo da odvede reprezentaciju na Svetsko prvenstvo“

 Nacija je bila u apatiji, svesna da se sa takvom anarhijom u defanzivi sprema katastrofa u Americi. A onda je Okraku, u paničnom pokušaju da spasi sopstvenu fotelju i skrene fokus besne javnosti sa svojih finansijskih afera, povukao radikalan i potpuno neočekivan potez. Za novog šefa stručnog štaba imenovan je Karlos Keiroš. Dolazak prekaljenog portugalskog stručnjaka, čoveka koji je vodio Real Madrid, bio arhitekta Fergusonovog taktičkog Mančester Junajteda i koji iza sebe ima četiri Mundijala, predstavlja potpuni kulturološki i fudbalski šok za Ganu. Keiroš je sušta suprotnost svemu što je Gana igrala godinama. On je pragmatičar, defanzivni fanatik i trener koji ne mari za lepotu u igri - zanima ga isključivo rezultat. Pred njega je postavljen brutalan ultra-kratkoročni cilj: da za manje od dva meseca u hram Crnih zvezda uvede gvozdenu disciplinu i zaustavi defanzivno krvarenje.
“Čim je došao rekao je da ne želi da bilo ko donosi odluke umesto njega i to je dobro. Sa tim smo imali velikih problema u prethodnom periodu. Ako dozvole sadašnjem selektoru da radi onako kako želi, mislim da Gana može nešto da napravi na Svetskom prvenstvu“.

©Reuters (Igrači Gane na prijateljskoj utakmici protiv Velsa početkom juna)

Najveća taktička zagonetka predstojećeg Mundijala biće upravo taj sudar svetova: može li Keirošov evropski pragmatizam da ukroti i kanališe divlju, brzu i često taktički neodgovornu afričku energiju? Ako se pogleda igrački kadar koji Portugalac ima na raspolaganju, materijala za dobar rezultat i te kako dima, uprkos tome što ekipa u Ameriku stiže drastično oslabljena. Povreda prve zvezde tima, Mohameda Kudusa, upalila je sve crvene alarme i predstavlja ogroman hendikep za kreaciju u napadu. Ipak, ova generacija i dalje pršti od atletske moći i brzine iz "liga petice".
“Mnogo toga zavisi od njih kako će biti raspoloženje u naciji. U ovom momentu, veliki problem je taj što mnogo naših igrača koji igraju preko nemaju dobre sezone. Sede na klupi, imaju malu minutažu. Pogledajte Senegal, njihovi igrači su redovni u startnih 11 u timovima iz pet najjačih liga. Naši igrači nisu toliko bitni, igraju malo i to bio mogao da bude ozbiljan problem na Mundijalu“.

Na golu je neprikosnoven Lorens Ati Zigi (Sent Galen), golman koji poseduje neophodno međunarodno iskustvo, mada će pod Keirošom morati da ima daleko veću komunikaciju sa zadnjom linijom. A ta zadnja linija je pretrpela potpuni remont. Povređeni su Mohamed Salisu i Aleksander Điku (Spartak Moskva), igrači koji su jedini imali taktičku zrelost da iznesu Keirošove zamisli o zonskom branjenju. Usrcu odbrane zato će biti fizički moćni Džerom Opoku (Bašakšehir), dok su po bokovima izuzetno prodorni, ali defanzivno upitni Gideon Mensa (Okser) i novajlija i malo poznati Marvin Senaja, takođe bek Oksera.

Vezni red je trebalo da bude najiskusniji deo tima i da tu leži ključ stabilnosti. Zamenik kapitena Tomas Parti (Viljareal) trebalo je da donose preko 50 nastupa za nacionalni tim i neprocenjivu inteligenciju u čitanju igre. Ipak, njemu nije dozvoljeno da uđe u SAD jer je lagao da se protiv njega ni u jednoj zemlji ne vodi postupak (a vodi se u Engleskoj zbog navodnog silovanja). Zato će tu biti neumorna radilica Eliša Ovusu (Okser) i mladi Ibrahim Sulemana (Kaljari).

©Reuters

U odsustvu Kudusa, napadački arsenal Gane oslanjaće se na atomsku tranziciju i ekstremnu brzinu po krilima. Vođa navale i kapiten je prekaljeni Džordan Aju (Lester), čije je iskustvo u zadržavanju lopte ključno da se ekipi omogući transformacija iz bloka u napad. Sa krila vreba najveća opasnost: Antoan Semenjo (Mančester Siti) je sposoban da u situacijama "jedan na jedan" uništi bilo kog beka na svetu. Kada se tome doda preiskusni Injaki Vilijams (Atletik Bilbao) i oporavljeni Kamaldin Sulemana (Atalanta), jasno je da će Gana pod Keirošom prepustiti posed protivnicima i čekati ih na ubitačne kontranapade.

A protivnici u Grupi L na tlu Severne Amerike zahtevaće maksimalnu taktičku perfekciju. Žreb je bio nemilosrdan i Ganu smestio u jednu od najatraktivnijih, ali i najtežih grupa na šampionatu. Vatreno krštenje zakazano je za 17. jun 2026. godine na stadionu "BMO Field" u Torontu, gde će Gana igrati protiv Paname. Ovaj meč ima status apsolutnog imperativa. Panama je autsajder grupe i tri boda na startu jedina su karta za miran nastavak turnira. Kiks u Kanadi značio bi automatski raspad sistema pod pritiskom javnosti. Nakon toga sledi selidba u Sjedinjene Američke Države i dva istinska spektakla. Prvo će 23. juna na "Džilet" stadionu u Foksborou odmeriti snage sa moćnom Engleskom, što će biti idealan test za Keirošov defanzivni bunker. Za sam kraj grupne faze, 27. juna u Filadelfiji, zakazan je sudar s Hrvatskom. S obzirom na novi format gde i četiri najbolje trećeplasirane ekipe idu u nokaut-fazu, duel sa Vatrenima mogao bi da bude direktan okršaj na sve ili ništa za prolaz među 32 najbolje.

Gana na ovaj Mundijal stiže sa ranama koje još uvek krvare, sa predsednikom saveza kog sopstveni narod prezire, sa novim selektorom koji tek upoznaje ekipu i bez jednog od dvojice najboljih igrača. Sve su to preduslovi za katastrofu. Ali, u zemlji gde je fudbal religija, a inat pogonsko gorivo, te iste Crne zvezde najopasnije su kada ih svi otpišu. Ako Keiroš uspe da ubedi zvezde iz Premijer lige i ostalih "liga petica" da trče nazad i ginu za svaku loptu onako kako je Okraku lažno propovedao u svlačionici, Gana bi u Americi mogla da postane najgora noćna mora za svakog favorita. Vreme je za naplatu starih dugova, ili za konačni sunovrat sistema koji već predugo pleše na ivici ambisa.

GRUPA L

Prvo kolo (sreda na četvrtak)

22.00: (1,75) Engleska (3,90) Hrvatska (5,00)
01.00: (2,27) Gana (3,20) Panama (3,40)

Drugo kolo (23. na 24. jun)

22.00: (1,35) Engleska (4,90) Gana (9,00)
01.00: (6,25) Panama (3,70) Hrvatska (1,60)

Treće kolo (27. na 28. jun)

23.00: (10,0) Panama (5,50) Engleska (1,30)
23.00: (1,70) Hrvatska (3,60) Gana (5,40)