D. StankovićŽiva je istina da niti mladost zna šta može, niti starost može ono što zna
Vreme čitanja: 5min | uto. 07.07.26. | 15:17
Iliti krah Portugalije u četiri citata Žozea Saramaga
“Mislim da nismo oslepeli, mislim da smo slepci koji znaju da gledaju, ali ne vide.”
Jedan od najvećih portugalskih književnika Žoze Saramago u remek delu “Slepilo“ ovako je metaforički objasnio moralno i duhovno posrnuće čovečanstva, sklonog da skrene pogled čim uoči patnju, nepravdu, pa i surovu istinu. Bar kada je u pitanju ova poslednja reč ista bi misao mogla da se primeni na nastup reprezentacije Portugalije na ovogodišnjem Mundijalu. I neće biti malo Portugalaca koji će sumirajući utiske iz Amerike na pomen selektora Roberta Martineza kao iz topa ispaliti: slepac!
Izabrane vesti
Nije samo ni do ispadanja u osmini finala, još ranije su stali Nemci, tu i Brazilci, mada treba reći da su tamo negde u aprilu, kada su na Mozzartu objavljene prve kvote za osvajače Svetskog prvenstva, veće šanse nego Portugalcima davane samo Francuzima, Englezima i Špancima, a iste još Argentincima.
Jednako je važno i ono što su Portugalci ostavili javnosti na analizu, a to je, srazmerno kvalitetu ekipe, daleko, daleko ispod onoga što se očekivalo. Bledih 1:1 protiv DR Konga, pa ubedljivih 5:0 protiv Uzbekistana tek da zavara uvek emotivne navijače i još arogantije igrače, zatim jalovih 0:0 u sudaru sa Kolumbijom koja je tu verovatno i zaslužila pobedu, a svakako je poslala Portugalce u teži deo žreba. Tamo onih 2:1 protiv Hrvatske uz veliku naklonost Fortune i na kraju bezličnih 0:1 u duelu protiv objektivno superiorne Španije. Tek ponešto da se pamti, uglavnom, ne po dobrom.
Tim koji ima verovatno najpotcenjenijeg golmana planete (Dioga Kostu), pa sigurno najboljeg levog beka (Nuna Mendesa), a po opštem mišljenju i najkvalitetniji vezni ed na Mundijalu (Vitinja – Žoao Neves – Bruno Fernando) trebalo je da s one strane Atlantika deli fudbalske lekcije. Umesto toga, on se krio iza već potrošene veličine Kristijana Ronalda. Koji je i sam odbijao da se pogleda u ogledalo i sebi prizna da je njegovo najbolje prošlo.
I tu dolazimo do drugog Saramagovog citata, onog iz naslova...
“Živa je istina da niti mladost zna šta može, niti starost može ono što zna.”
(©Reuters)Da Ronaldo zna fudbala kao niko drugi, verovatno bismo se svi saglasali. Da on to više ne može – isto je sasvim jasno. Ali da i Vitinja, Bruno, Neves, Žoao Feliks i ostali ne znaju koliko mogu i bez njega? Ni to nije sporno. Ronaldo u nekim utakmicama jeste smetao. U drugima je svojom senkom zaklanjao sve ono što saigrači nisu radili. Protiv Španije teško da je Ronaldo bio najveći krivac, pošto se – izuzev Koste i Mendesa pre povrede – ni drugi nisu lopte naigrali.
Možda bi drugačije bilo da je Martinez bio hrabriji i u vatru gurnuo Gonsala Ramosa, ali selektor se nemušto branio tvrdnjama da je u ovakvoj utakmici bilo važno imati u šesnaestercu nekoga poput Ronalda, a da je morao da na terenu drži i ostale napadače kako protivnički ne bi smeli baš da se zaleću.
Lako je sada anilizirati – to je i on sam rekao – i reći da je Martinez pogrešio. Teško ga je pravdati s obzirom da je – sve pogrešio.
.jpg.webp)
Forsirao je manje-više iste igrače, iako vidno premorene, dok se pomenuti Ramos, pa Gonsalo Guedes, Gonsalo Injasio, Fransisko Trinkao, Samu Kosta ili Mateus Nunjes verovatno pitaju što su uopšte potezali ovoliki put. Bernardo Silva se svikao na ulogu rezerviste, mada je javno govorio i da se, kada zaigra, ne oseća baš idealno u ulozi koju mu je selektor poverio.
Vitinja, od koga kreće svaka akcija u dvostrukom šampionu Evrope, nedodirljivom Pari Sen Žermenu, u državnom timu se sudarao sa Brunom Fernandesom, još jednom “svetom kravom“ portugalskog fudbala koju lokalni mediji sada razapinju, jednako kao Ronalda. A i taj Ronaldo, do skora kovan u božanstvo, dočekao je da mu najugledniji tamošnji sportski list A Bola s naslovne strane poruči: “Kristijano, nećemo da te ’ubijamo’, ali dosta je bilo“.
“Imperativ je da se kapitenov krug konačno zatvori. Već je potrajalo mnogo duže nego što je trebalo... To što Gonsalo Ramos nije zaigrao u utakmici u kojoj nas je Španija sve vreme napadala samo je šlag na torti u horor cirkusu Roberta Martineza. On je samo diplomata koga je Fudbalski savez izabrao kako bi izbegao bilo kakvo talasanje. Svi su se smejali dok je kuća gorela“, dodaje se.
Ronaldo je na kraju odigrao 441 minut od 450 raspoloživih minuta. Sa 41 godinom. Dao je dva gola mučenom Uzbekistanu. Onda Hrvatskoj jedan sa penala. I to iskoristio da se posvađa sa novinarima koji su ukazivali na očigledne propuste u igri Portugalaca. Savez je naravno bio uz njega. Ili se bar pravio lud. I kada se svađao sa novinarima. I kada je njegova sestra po društvenim mrežama optuživala ostatak ekipe da svesno “minira“ njenog brata. I kada se Ronaldo povremeno samoinicijativno izolovao od ekipe, čak i sa treninga – a o tome se tek od jutros priča – što su mu mlađi igrači, sa već velikim karijerama iza sebe, ipak zamerili, ćutke, ali zamerili.
No, kada bi mediji nešto napisali, Savez i sami igrači bi odgovorili tvrdnjom da su to maliciozni napadi i da novinari, bogtepita zbog čega, žele propast Kristijanu Ronaldu i portugalskoj reprezentaciji. I eto nas na trećem Saramagovom citatu...
“Samo dok smo živi možemo da pričamo o umiranju.”
Kristijano Ronaldo (©Reuters)Više priče nema. Više popravke nema. Mediji su uzalud upozoravali, iz državnog tima su tvrdoglavo odmahivali rukom i tvrdili da na sve kvalitete koje smo već pominjali imaju i najbolju “devetku” sveta, da Martinez zna šta radi, da ekipa igra dobro, samo to valjda svi mi ostali “grešnici” ne shvatamo. Na kraju, i Kristijano Ronaldo je shvatio da ni on nije besmratan i u suzama završio poslednji Mundijal, samo da bi ga A Bola opravdano upitala: koliko je od tih suza prolio zbog Portugalaije, koliko zbog samog sebe? Nema više milosti kad su sve reči odavno potrošene. I kad je san konačno mrtav.
Za četiri godine kada se Svetsko prvenstvo bude igrao i u Portugaliji, u timu verovatno neće biti ni Bruna Fernandesa, Bernarda Silve, Žoaoa Kansela i Žozea Saa. Svi ostali aktuelni reprezentativci trenutno nemaju ni 30 godina i imaće priliku da pokušaju opet.
Preduslov da se to zaista i desi jeste da Savez prestane da zabija glavu u pesak i skreće pogled u situacijama u kojima i slepi vide da u timu nešto nije u redu. U suprotnom bi ovo fudbalsko slepilo moglo da postane prelazno. A, ako nam kažete da slepilo nije prelazno, podsetićemo na još jedan Saramogov citat…
“Nije ni smrt, no na kraju svi umremo”.