ENGLESKA: Bejbi, gorda i prosečna

U narodu je tanka linija između optimizma i pesimizma. "Osvajamo Mundijal!", "Ispadamo u grupnoj fazi!", samo su neki od komentara navijača uoči svakog svetskog prvenstva. Ništa nije drugačije sa Engleskom. Jedni se nadaju da bi mogli da izbegnu Brazil u četvrtfinalu i da je protiv Nemačke sve moguće, dok drugi hejtuju i predviđaju ispadanje već u grupi. Gordi Albion ima mnogo pristalica širom sveta, ali ne treba se zavaravati da će ostvariti veliki rezultat na Mundijalu u Rusiji, posebno što u Grupi G igraju sa favoritom iz senke Belgijom i opasnim Tunisom.

Razlog je jednostavan - Geret Sautgejt ima preskroman tim za velika dela. Od stare slave se ne živi, izvikani Englezi oskudevaju u kvalitetu, jedina vrhunska klasa je Hari Kejn, a to je premalo za najveće domete. Možda grešimo, ali za samu završnicu planetarnog turnira potrebno je mnogo više. Četvrtfinale sa (verovatno) Nemačkom ili Brazilom bio bi neki maksimum engleskog kolektiva. Čak i neke ranije generacije sa zvučnijim imenima i boljim fudbalerima nisu uspele da se popnu na krov sveta, a šta tek očekivati od ovog prosečnog tima... Pogledajte samo Nemce, Francuze ili Špance koji mogu da sastave nekoliko brutalnih selekcija. A Englezi - nijedan. Tu su i neiskustvo - nijedan "preživeli" sa Mundijala 2010. godine, tek petorica iz Brazila, najmlađi su na turniru sa 26 godina u proseku i najmanje utakmica u nogama za reprezentaciju - potom mala minutaža igrača u klubovima, nepostojanje identiteta... 

Možda je najveća mana Engleza proteklih godina bila nesposobnost da se izbore sa pritiskom. Otkad je Vejn Runi obelodanio da se povlači iz reprezentativnog fudbala, čak petorica igrača ponela su kapitensku traku: Geri Kejhil, Džo Hart, Džordan Henderson, Hari Kejn i Erik Dajer. Možda zvuči neverovatno, ali javnost neko vreme nije znala ko će se naći u kapitenskoj ulozi na Mundijalu. Najveće šanse imali su Henderson i Kejn, na kraju je pobedio napadač Totenhema koji je sa 24 godine postao najmlađi kapiten u istoriji engleske reprezentacije na svetskim prvenstvima. Rekord je držao Bobi Mur (25) sa Mundijala u Engleskoj 1966. godine. Očigledno je da Englezi lutaju u potrazi za vođom, nekim ko će povući ekipu kada je najteže, a pošto ga nema, Sautgejt pokušava da razbije odgovornost na više pojedinaca. U kolikom su "zentu" možda najbolje oslikava podatak da je sa reprezentacijom u Rusiju otputovala i psiholog Pipa Grejndž.
"Da bismo pobeđivali, različiti igrači u različitim trenucima treba da istupe ispred javnosti i preuzmu odgovornost. Nekada će to biti štoper, nekada bek, ne mora uvek vezista ili napadač. Takođe, nije bilo pravedno što je svu krivicu za loše rezultate preuzimao Vejn Runi. I sam sam iskusio sve to, kada krene loše, krivica se svali na nekoliko igrača, a ostali samo nestanu", kazao je Sautgejt.

Ipak, nije ni sve tako crno. Bili su prvi u kvalifikacijama, ali nije im bilo toliko teško u konkurenciji Slovačke, Slovenije, Škotske, Litvanije i Malte. Englesku reprezentaciju krase brzina, kvalitetna igra po bokovima i odličan napad. Najneiskusnija su selekcija na Mundijalu, što opet može da bude pozitivno u smislu onog pritiska o kojem smo pričali jer očekivanja javnosti nisu toliko velika kao ranije. Sautgejt svesno daje šansu klincima, što je njegov zaštitni znak. Ništa nije slučajno kod njega. Nekadašnji menadžer Midlsbroa radio je od 2013. do 2016. godine kao selektor mlade reprezentacije Engleske, odakle su put do A selekcije pronašli Džordan Pikford, Trent Aleksander Arnold, Ruben Loftus Čik i Luis Kuk, s tim što se poslednji nalazi na pomoćnoj listi rezervi.
"Ne biram mlade igrače zato što su mladi, već zbog toga što zaslužuju poziv. Neophodno je samo da nastave sa razvojem. Pogledajte samo Loftus Čika. Reč je o odličnom tehničaru, ume da zadrži i doda loptu, ima sve što mu je neophodno. Ipak, ništa to ne vredi ako ne bude nastavio da napreduje", govorio je selektor Gordog Albiona. 

Koliko god bilo pozitivnih stvari kod Sautgejta, raznim potezima se zamerio dobrom delu javnosti. S jedne strane dosledan i uporan, s druge - neiskusan, tvrdoglav i nelogičan. Prvo, ne gledaju svi blagonaklono na podmlađivanje reprezentacije. Mnogi mu zameraju na pozivanju golobradih igrača, ali Sautgejt se vodi mantrom da ako si dovoljno dobar, zreo si da igraš za reprezentaciju. Dalje, nema koga nije isprobavao na mestu centralnog beka i na kraju uvideo da je štoper Čelsija Geri Kejhil, iako premašio zenit karijere, i dalje dobra opcija. Zameraju mu i što nije ostao dosledan sebi pozvavši Denija Rouza. Jer, tvrdio je da će dva osnovna kriterijuma za sastavljanje spiska biti forma i fizička sprema, a levi bek je malo igrao za Totenhem ove sezone, a i kada je igrao, nije to bilo ništa posebno. Mnogi misle da je Rajan Bertrand zaslužio da se nađe među 23 putnika za Rusiju, pošto je bio jedna od svetlijih tačaka u očajnom Sautemptonu. Trent Aleksander-Arnold u Liverpulu igra na mestu ful beka, a dilema je kako će se snaći na poziciji ving beka u reprezentaciji. Pritom, defanzivac Liverpula u trenutku poziva nije imao nijedan nastup za seniorsku selekciju?! Niz, u najmanju ruku, nelogičnih poteza.

RASPORED UTAKMICA U GRUPI S KVOTAMA
18. jun, 20.00: (8,00) Tunis  (4,20)  Engleska (1,47) 
24. jun, 14.00: (1,25) Engleska (5,80) Panama (12,00)
28. jun, 20.00: (2,80) Engleska (3,25) Belgija (2,55)

Sautgejt je ostao pri stavu da se ne rukovodi reputacijom pojedinih igrača te su tako sa spiska otpala zvučna imena, kao i mnogi drugi. Pored pomenutog Bertranda, kratkih rukava iz ovih ili onih razloga ostali su i Džo Hart, Aleks Okslejd-Čemberlen, Džek Vilšer, Alfi Moson, Džo Gomez, Kris Smoling, Majkl Kin, Luk Šo, Džondžo Šelvi, Teo Volkot, Tami Abraham, Rajan Sesenjon... Na pomoćnoj listi rezervnih fudbalera su Tom Hiton, Džejms Tarkovski, Luis Kuk, Džejk Livermor i Adam Lalana. Naciju je najviše iznenadilo i dobar deo navijača obradovalo izostavljanje Harta sa spiska, no donekle je bilo i očekivano nakon što mu je karijera krenula silaznom putanjom, za šta je umnogome zaslužan Pep Gvardiola.
"S jedne strane imate Harta, a sa druge tri momka sa dobrim sezonama i za sebe. Dakle, mogao sam da biram između Hartovog iskustva ili da dam šansu talentovanim momcima? Morao sam da presečem i ukažem poverenje onima koji su to zaslužili", kazao je Sautgejt. 

Prva zvezda engleske reprezentacije je Hari Kejn, bez ikakve dileme. U ovom trenutku jedna od najboljih "devetki" na svetu, čovek bez kojeg igra Totenhema ne može da se zamisli, traže ga Real Madrid i Bajern, porede ga sa legendarnim napadačima Tedijem Šeringemom i Alanom Širerom... Rezultat Gordog Albiona umnogome će zavisiti od njegovih golova. Koliko može Kejn, toliko će otprilike moći i Engleska. Odnosno, Englezi će imati čemu da se nadaju ako proradi telepatska veza između Delea Alija i Harija Kejn. Sjajna saradnja iz Totenhema nikako da se u potpunosti prenese i na reprezentativnu scenu. Iz redova Totenhema tu su još i Kiron Tripije, Erik Dajer i Deni Rouz. Pojedinci smatraju da je previše igrača Pevaca u reprezentaciji i da jednostavno nemaju pobednički mentalitet, ali to bi pak moglo da izađe na dobro, ukoliko "kliknu".

Tu je i vedeta Mančester Sitija Rahim Sterling, koji je često na meti kritika zbog loše završnice, što možda malo paradoksalno zvuči jer je postigao 23 gola ove sezone u dresu Mančester Sitija. Međutim, verovatno se i sami sećate, "mali milion" puta se događalo da nekadašnji ofanzivac Liverpula sam izađe pred golmana i promaši. Sterling ovaj nedostatak "pokriva" sjajnom anticipacijom, pametnim kretanjem i kreiranjem gol šansi i biće jedna od udarnih igala Gordog Albiona. Naravno, ukoliko se nađe u prvoj postavi, pošto postoji struja koja je protiv toga da zaigra u prvih 11, pogotovo posle problema oko produžetka ugovora sa Sitijem.
"Čujem da su pojedinci protiv Sterlinga u prvoj postavi. Ako mene pitate, on mora da igra. Ukoliko ne bude igrao, nemamo šanse na Mundijalu. Stavio bih i Markusa Rašforda u startnu postavu, ali ako bih morao da biram između njih dvojice, onda bi to sigurno bio Sterling", poručio je Pol Merson, nekadašnji vezista Arsenala i Aston Vile, trenutno kolumnista Skaj Sporta. 

Engleska će na Mundijalu nastupiti u formaciji 3-4-2-1. Druga opcija je 3-5-2. Iako bi Englezi protiv slabijih protivnika mogli da zaigraju i sa četvoricom pozadi, Sautgejt realno ne bi trebalo da odstupi od trojice. Primera radi, ako Džon Stons pogreši, tu je Kajl Voker da ga pokrije. Postoji dilema da li da u prvih 11 igraju Fil Džons ili Hari Megvajer koji ume i da iznese loptu. Kako bilo, Englezi će morati da nalegnu na papučicu za gas i kako znaju i umeju savladaju Tunis i Panamu. Protiv Belgije je sve moguće i, ako misle dalje, ne bi smeli da se kockaju i da odlučuju sa Crvenim đavolima o prolazu.

Foto: Action Images