ŠARENI PIŠE: Zvezda zelena za Zelene, Partizan pojeo prekogranični mrak

Crvena zvezda ima za čime da žali jer je propustila odličnu šansu da nokautira čuveni Panatinaikos. Bila je Zvezda vrlo blizu podvigu, ali nije uspela.

Mnogi će reći da je prava umetnost, u atmosferi kakva je bila u Pioniru, ispustiti prednost od 15 poena razlike koliko je Zvezda imala u jednom trenutku. Ali jednostavno PAO je preiskusna ekipa da bi ispustila priliku kakva joj se ukazala.

Odlična atmosfera na tribinama ledila je krv u žilama gostiju, a pritisak se sa crveno-belih prebacio na drugu stranu i prilično poremetio igrače slavnog atinskog kluba. Ključanje na tribinama raširilo je krila domaćem sastavu koji je ukupno gledano odigrao najbolju partiju u Evroligi ove sezone.

I odbrana gospodo! Odbrana! Zvezdini igrači su shvatili puno značenje ove reči, i da samo potpuno fanatična defanziva može doneti rezultat.

I bili su na dobrom putu, pogotovo u drugoj četvrtini,  ali nisu izdržali do samog kraja.

U prva dva kola Evorlige Zvezda je prosečno primila 91,5 poena po utakmici. Jasno je bilo da previše rupa u odbrani.

Sada je pak primljeno 90 poena, ali posle 45 minuta igre! U regularnom delu utakmice 74 koša protivnika, što je znatno manje.

Jasno je da Zvezdina odbrana, ukoliko je to izvodljivo, mora svaki put biti na nivou one iz prvog poluvremena ovog meča.

Tada je sve funkcionisalo kako treba. Sjajno iskautirana i pročitana igra Panatinaikosa ostala je samo mrtvo slovo na papiru. Njihova čuvena igra bazirana na pik'n'rolu, koji uporno vrte do beskonačnosti i nazad, raspao se kao mehur od sapunice u sudaru za odbranom domaćih košarkaša.

Trener Radonjić je na startu uvideo da je igra sa Marjanovićem suviše spora, i pokušao da izbegne Panatinaikosovu zamku da se duel svede na duže pozicione napade.

To su najbolje u delo sprovodili pomenuti Blažič, i Ser Čarls Dženkins. Posebno je ovaj drugi svojim potezima do delirijuma dovodio prepunu dvoranu Pionir. Rezultat svega toga bio je 15 poena prednosti na poluvremenu za Zvezdu.

A onda se u nastavku dogodilo ono čega su se mnogi pribojavali.

Na parket su istrčali isti timovi, ali sa potpuno zamenjenim ulogama. PAO je za pet minuta napravio seriju od 12-0, i stiglo se do situacije gde su Atinski Zeleni nenadmašni.

Panatinaikos je bio strpljiv, davio je i davio Zvezdu, sve vreme joj disao za vrat, i kada je došao do svog ritma "zelena zmija" se već čvrsto obmotala oko vrata domaćeg sastava.

Suvi kvalitet pojednih gostujućih igrača i njihovo iskustvo doneli su trijumf Panatinaikosu. Ništa drugo.

Onaj Zeleni koji je do pred sam kraj bio najgori, a trebao je biti najbolji, u najvažnijem trenutku podsetio je sve zašto je u stvari najbolji.

Ako ne razumete ovu igru reči, verovatno će ih pojasniti podatak da je Dimitris Dijamantidis, zaštitni znak Panatinaikosa, do dva minuta pred kraj utakmice bio ubedljivo najlošiji na parketu uz šut iz igre 1-10!!!

A onda je napravio većinu od svojih devet asistencija, i pogodio ključnu trojku kojom se PAO potpuno vratio u igru.

Ipak, sve atinske zvezde predvođene Dijamantidisom, napustile bi teren pognutih glava da nije bilo Nikosa Papasa (194cm, 1990g, bek). Jedan od najmlađih igrača ove ekipe bio je sa 24 poena meč viner. Mnogi su se iznenadili, ali verujte, radi se o novom Spanulisu grčke košarke!

Ko je pre par godina pratio takmičenja mlađih reprezentativnih kategorija zna da je Papas bio rame uz rame, ako ne i bolji od “čuvenijih“ Slukasa, Papanikolaua, Kufosa, Mancarisa i ostalih.

Čudesna trojka za produžetak, sa 19 poena najefikasnijeg, Blejka Šilba uz odlične role Dženkinsa i Blažiča (17 i 14 poena), dokaz je da Zvezda ima kvalitet u svojim strancima.

Kao što je to i očekivano, oni su bili glavne pokretačke poluge Zvezdine mašine, a da su Marjanović i Nelson bili na svom uobičajenom niovu, druga bi se priča sada pričala.

Zvezdi ostaje žal za ispuštenom prvom evroligaškom pobedom, ali i nada da se ovakvom igrom može napraviti i brejk na strani. Šansa za to je već u narednom kolu na gostovanju protiv Laboral kuće.

Mnogi će posle poraza Partizana od Budiveljnika 74:69, reći da je srpski šampion mlad, da je sasvim solidno igrao, da je svoje neiskustvo pokazao greškama u samoj završnici utakmice, i da je malo nedostajalo pa da pobedi u Kijevu.

Sve je to tačno, ali na kraju ostaje činjenica da su crno-beli i po drugi put ove sezone propustili lepu šansu da na strani zabeleže zlata vrednu pobedu.

Bilo je slično kao na gostovanju protiv Barselone, i ostaje pitanje da li će u nastavku takmičenja biti ovakvih prilika za otimanje kompletnog plena prekograničnih bodova.

Situacija je bila čak i lakša u odnosu na Kataloniju jer teren u Kijevu možete okarakterisati svakako, samo ne kao “vruć“.

Publika je u Kijevu, osim pomahnitalog dvoranskog spikera koji je urlao za sve pare, delovala kao da je došla na neku pozorišnu predstavu, a ne na košarkašku utakmicu.

Uprkos tome Partizan je nastavio sa postom na gostovanjima, bez pobede skoro pune dve godine, uz sada već deset jubilarnih poraza!

U prvom duelu ukrajinskog i srpskog šampiona u istoriji Evrolige, jer je Budiveljnik debitant, centralna figura i čovek koji je najzaslužniji za prvi trijumf ekipe iz Kijeva je Darjuš Lavrinovič.

Mnogima hronično nesimpatični Litvanac, bio je glavni gazda na terenu. Pored jednostavne igre u napadu, i odbrambenog lukavstva, Lavrinovič je u najvažnijim trenutcima utakmice, polovinom poslednje deonice kada je Budiveljnik sa tri uzastopna pogotka van 6,75 čini se rešio pitanje pobednika, postigao jednu od pomenutih trojki.

Ključni podatak – četvorica Partizanovih dugajlija postigla su ukupno 18 poena, a Lavrinovič je sam na drugoj strani završio ovaj duel sa 22 pogotka!

Pored toga 33-godišnji veteran ostvario je osam skokova za indeks uspešnosti 31.

Uz sve to "udario" je i dve rampe, taman koliko mu je trebalo da na desetom mestu liste najboljih blokera Evrolige dostigne D’ora Fišera (112 blokada).

Zaključak – Lavrinovič je potpuno sam nadigrao kompletnu centarsku liniju Partizana!

Pored njega domaći tim je svojim trojkama (8-23) polako sticao samopouzdanje što im je bilo preko potrebno za prvi trijumf.

Budiveljnik je od početka meča pokušao da raznim vrstama zonske odbrane “napuni“ svoj reket i ne dozovli Partizanu prepoznatljivu igru na centre.

Uz takvu postavku domaćina, Partizanu je preostalo da se osloni na spoljnu liniju. I to uopšte nije bilo loše. Kinsi sa 16, Bogdanović i Milosavljević sa po 15 poena, uspešno su nosili Partizan u dobrom delu meča.

Mora se ipak napomenuti da je Partizanova “skakačka mašina“ Žofri Lovrenj i na ovoj utakmici ispunio zadatak, pa je uz novih 13 uhvaćenih lopti ostao na prvom mestu Evrolige u ovoj kategoriji.

Ali posle odgledanog meča statistika je “majka“ pa uvek pokaže na kraju gde je najviše škripalo. Ovoga puta u organizacija igre. Iako je Partizan opet uspeo da nadskoči protivnika, pad je kao i protiv Barse bio na polju asistencija 17-9.

Od povrede neoporavljeni Vesterman je bio najslabija karika Beograđana, dok je Dalo premlad i neiskusan da bi ga dobro zamenio.

Srpski tim sa iz daleke Ukrajine vraća sa uspomenom na svoju sasvim solidnu odbranu, ali ponovo sa crnim minutima u igri tokom kojih nisu postizali koševe.

Neki su skloni i da se opklade da crno-beli neće ove sezone na gostovanjima preći cifru od 75 postignutih koševa. Na Partizanovim klincima je da pokažu ko će biti u pravu.

U suštini bio je ovo duel dva protivnika sličnog kvaliteta, gde se lako moglo dogoditi da pobeda doputuje čarter letom za Beograd.

Partizan je trijumfom mogao mnogo toga da reši već posle trećeg kola takmičenja po grupama i da u ovoj trci za korak iza sebe ostavi Nanter i Budiveljnik.

Ovako ga očekuje velika borba za dalji plasman, o kome će po svemu sudeći odlučivati neko iznenađenje u gostima, možda baš ono koje je u Barseloni načinio Nanter pobedivši sa 71:67, ili koš razlika između srpskog, francuskog i ukrajinskog šampiona.

-----------------------------------------------------------

P.S. I da budemo jasni. Dok većina uživa u porazu protivničkog tabora, potpisnik ovih redova spada u retku kategoriju onih malobrojnih koji zaista žele pobede večitih srpskih rivala u Evroligi, kao i njihov zajednički plasman u TOP 16 fazu!

I sve to iz razloga da bi deca na košarkšakim terenima, podstaknuta uspehom Partizana i Zvezde, ponovo počela da igraju košarku, a ne da između dva koša šire teniske mreže i u ruke uzimaju rekete.

I u tome nisam sam.

Jedan moj televizijski kolega, poznatiji pod nadimkom Deda, otišao je još dalje i obećao da će ukoliko beogradski klubovi izbore plasman u TOP 16, sledeće godine otići na gej paradu i pružiti punu podršku toj manifestaciji.

Napomena- ovim ne želimo nikoga da vređamo i omalovažavamo

-----------------------------------------------------------

(FOTO: MN Press)