Zašto je nekima dres Srbije pretežak, a Piksiju nije bilo teško da dolazi iz Japana?

“Igranje za reprezentaciju je čast, a ne obaveza”, to je selektor Siniša Mihajlović ponovio više puta tokom svog mandata. I tu je u pravu. To je i ono što narod očekuje od svojih najboljih fudbalera. A, ne da zavidimo kako Hrvati imaju nacionalni naboj ili kako je lepo videti Italijane dok grme pevajući himnu.

Zbog toga je jučerašnja iznenađujuća odluka Nevena Subotića da zatraži predah od reprezentacije podigla obrve mnogima i ostavila prostor za nagađanja i spekulacije. Kako to da se našim vedetama često dešavaju slučajevi da moraju da se odmore od reprezentacije? Kako u Nemačkoj ili Italiji ne vidimo da je neko rešio da uzme “predah” od reprezentacije?  Ovo svakako nisu stvari koje vraćaju veru u nacionalni tim. Kako to da Draganu Stojkoviću Piksiju nije bilo teško da prevaljuje hiljade kilometara iz Japana, da dolazi na prijateljske mečeve i da još na terenu bude “desetka” i kapiten za primer?

Nažalost, Subotić nije ni prvi, ni poslednji kojem je dres reprezentacije postao malo pretežak…

Tu nimalo svetlu tradiciju je započeo Predrag Mijatović u kvalifikacijama za SP 2002. godine. Iznerviran odlukom tadašnjeg selektora Milovana Đorića koji je rešio da mu oduzme kapitensku traku, spakovao je torbu i napustio hotel Jugoslavija u kojem je bila smeštena reprezentacija. Đorić nije dugo trajao, pa se Mijat kasnije vratio u nacionalni tim. Sledeći “uvređeni” je bio Darko Kovačević. Takođe, zbog sukoba sa Đorićem uoči meča sa Slovenijom. Poput Mijatovića i Darko se vratio u reprezentaciju posle odlaska “Đore nacionalea”.

Stariji su uvek bili primer mlađima, a nažalost primer Mijatovića i Kovačevića je sledio Mateja Kežman. Posle čuvene "gurbanizacije" tada još zajedničke države Srbije i Crne Gore, Kežman je pozvao predsednika FSS Dragana Stojkovića Piksija i zamolio da se na neko vreme povuče iz nacionalnog tima, između ostalog i zbog toga što je imao problem u PSV Ajndhovenu. Kežman je tvrdio da mu je Piksi bez problema uslišio molbu, a Piksi je sutradan sazvao konferenciju i bio zgranut takvim ponašanjem mladog napadača.
"Ovo je dres reprezentacije i to mora da se poštuje", vikao je tada Piksi slikovito čupajući revere na sakou.

U pomenutoj utakmici sa Azerbejdžanom, selektor Savićević je zamenio Kežmana u 59. minutu, što se golgeteru nimalo nije dopalo i tada je buknuo sukob na relaciji sa strategom reprezentacije.

Potom je usledilo zatišje od par godina, svi su se odazivali, niko se nije ljutio (makar to nije javno pokazivao), sve do pojave Ivana Ergića. Momak koji se pojavio skoro niotkuda i od koga se mnogo očekivalo, rešio je da vrlo brzo stavi tačku na reprezentativnu karijeru, iznenadivši celokupnu javnost.
"Više uopšte ne razmišljam o reprezentaciji. Mislim da je vreme za nove, mlađe snage. Jednostavno, želja za igranjem je brzo splasnula, pa sam odlučio da od svega dignem ruke iako ljudi obično kažu, nikad ne reci nikad. Nije problem bio samo u selektoru, i nije važno da li se on zove Klemente ili Đukić. Razočaran sam ponašanjem FS Srbije i teško da će se nešto promeniti u bliskoj budućnosti", izjavio je 26-godišnji Ergić u intervjuu Glasu javnosti 2008. godine.

Ni selektorski mandat Radomira Antića nije prošao bez kontroverzi. Zbog Antića je reprezentaciju napustio golman Vladimir Dišljenković, neposredno pre odlaska na Mondijal u Južnoj Africi.
"Prihvatio sam ukrajinsko državljanstvo da bih pomogao klubu. Sve moje misli sada su usmerene ka klupskoj karijeri. Moje šanse da nastupim na SP bile su 0,01 odsto. Posvađao sam se sa selektorom reprezentacije i on me zato ne bi poveo u Južnu Afriku. Jednostavno, nije imao najbolji odnos prema meni", rekao je Dišljenković za Kurir.

Pouzdani golman je bio ljut što prednost dobija Vladimir Stojković koji nije mogao da se izbori za minutažu u nekoliko klubova zaredom.

A, onda su počeli da pljušte otkazi kod Vladimira Petrovića Pižona. Tandem iz Zenita Danko Lazović – Aleksandar Luković je saopštio ljudima iz FSS da žele da se odmore od reprezentacije. Javna je tajna da je i Lazović bio nezadovoljan statusom "večite rezerve" Žigiću i Panteliću.
"Lazović je pismenim putem obavestio Fudbalski savez Srbije da u narednom periodu želi da se posveti klupskim obavezama u timu šampiona Rusije", saopštili su tada iz FSS.

Selektor Pižon se nije mnogo potresao, verovatno zato što mu Danko nije bio najomiljeniji još iz vremena kada su sarađivali u mladoj reprezentaciji. Tada je Lazović "terao inat" Pižonu proslavljajući golove sa natpisom na majici: "Mitar Novaković", na taj način podržavajući reprezentatzivnog kolegu kojeg je Pižon izbacio iz mlade selekcije.
"Žao mi je što je Danko tako odlučio, verujem da će to poreći. Mislim da je to ishitrena odluka, on je mlad, ima tek 27 godina. Nismo razgovarali i nismo u sukobu", rekao je selektor srpskog tima Vladimir Petrović na konferenciji za novinare.

Najveći udarac reprezentacija Srbije je doživela na kraju Pižonovog mandata. Posle meča biti ili ne biti u Mariboru na kojem je njegov promašen penal skupio koštao Orlove, prva zvezda Nemanja Vidić je odlučio da stavi tačku na reprezentativnu karijeru. Baš kao i Dejan Stanković. Ako se to od Stankovića i očekivalo u 33. godini, od Vidića koji je u tom trenutku imao 30 godina svakako nije! Ipak, nije to ništa čudno za jednog igrača Mančester Junajteda. Na volšeban način igrači ovog kluba su napuštali svoje reprezentacije u kojima su bili najbolji ili jedni od najboljih igrača. Izgleda da Aleksu Fergusonu nije bilo drago da gleda svoje pulene kako brane boje svojih država, pa su Pol Skols, Đi Sung Park, Dmitar Berbatov, nešto ranije i Rajan Gigs, napustili svoje reprezentacije iako su im bili neophodni. Vidić ih je sledio, a nije ga mnogo ganula u srce ni injenica da smo u grupi sa najvećim rivalima Hrvatima i da bi bio od neprocenjive vrednosti Srbiji i njenoj mlađanoj reprezentaciji.

Petrovića je nasledio Mihajlović, koji nije želeo da moli Lazovića da se vrati u reprezentaciju. To bi mu nekako i bilo oprošteno da nije ušao u sukob sa Nemanjom Matićem. Trenutno najskuplji srpski fudbaler je bio razočaran Mihin odlukama da sedi na klupi dok prednost dobijaju Radovanović, Mijailović, Fejsa, Ignjovski… Matiću je prekipelo i odlučio je se uvređen povuče iz reprezentacije.
"Tačno je, gospodinu Boškoviću iz FSS rekao sam da prenese selektoru da ubuduće ne računa na mene. On je osoba preko koje komuniciramo. Nisam dobijao šansu na pet utakmica, tako da sam zaključio da sam bio nebitan u ovoj reprezentaciji. Doći će moje vreme, kad-tad", ispovedio se Matić listu Sport.

Mihajlović je u svom stilu, ostao dosledan sopstvenim pravilima, smatrao je da Matić nije neophodan i uveo da igrač mora da zove selektora ako hoće da igra. Kada je đavo odneo šalu, kada su obojica videli da su bili tvrdoglavi i nerealni, pomirlili su se pred meč sa Hrvatima. Nažalost, već je bilo kasno… Reprezentacija Srbije je platila ceh njihovih usijanih glava.

Još jedan reprezentativac koji nije bio na istim talasnim dužinama sa Mihajlovićem je vezista Intera Zdravko Kuzmanović. Onoga trena kada je Miha u Maksimiru odlučio da je Kuzmanović jedini prekobrojan koji ne može ni na klupu za rezerve (a, sedela su dva golmana?!) bilo je jasno da je njihova saradnja prošlost.

Kuzmanović se već sledećeg jutra pokupio iz kampa reprezentacije i pod izgovorom da je povređen rekao doviđenja Orlovima. Međutim, bilo je jasno da je više uvređen nego povređen.

Ipak, jučerašnja odluka Subotića je možda i najčudnija od svih ostalih. Igrao je protiv Hrvata, selektor nije imao šta da mu zameri, verotavno bi ga i poštedeo u Velsu… Ako je do sada postojao momak za primer i fudbaler kojem nije mogla da se prikači neka kontroverza, onda je to bio Subotić. O njegovim igračkim kvalitetima ne treba trošiti reči. Nadamo se da na njega nećemo morati da čekamo godinu dana kao na Matića, kada svi zajednu budu shvatili da su pogrešili i kada bi moglo da bude prekasno…

Himnu smo počeli da pevamo, ali izgleda u srcima mnogih još ne stanuje taj reprezentativni naboj zbog kojeg već godinama zavidimo nekim drugim reprezentacijama. 

(FOTO: MN Press, Star sport)