Buongiorno Italia: Lifting Stare dame

(Od dopisnika MOZZART Sporta iz Rima)

Šest uzatopnih pobeda, bez primljenog gola, uspon forme, treće mesto na tabeli. Sve bi bilo isto za Juve kao u sezoni 2015/16 da nije Napolija i Mundijala. I pored šest uzastopnih pobeda, zaostatak Juventusa za Napolijem je isti kao što je bio i pre šest kola, a poznato je da Spaleti dobro počinje sezone i u januaru, kada se prvenstvo nastavi, bićemo u poziciji kao da počinje novo prenstvo sa Azurima koji imaju osam bodova prednosti nad Milanom, deset nad Juventusom i 11 nad Interom.

Rezultatski preokret u Seriji A je počeo za Staru damu pobedom golom Dušana Vlahovića protiv Torina, baš kao i pre sedam godina, mada se kao ključni momenat za promenu kursa Bjankonera uzima drugo polovreme protiv Benfike u Lisabonu. Juve je bio na ivici provalija, gubio je 1:4 i Portugalci su imali šanse da pretvore poraz u debakl torinskog kluba, onda je nešto kvrcnulo u redovima Bjankonera. Bilo bi banalno pojednostavljivanje reći da su ušle mlade snage i promenila tok istorije spašavajući Juve od debakla transformišući neugodan poraz u prihvatljiv 3:4.

Trener Juventusa je naredio da se na velikom ekranu u svlačionici njegovog tima postavi čuvena misao Omara Sivorija koja se završava pokličem: “Juve se nikada ne predaje”. Alegri je, uprkos povredama ključnih igrača, uspeo da konsoliduje tim, počevši od odbrane. U devet od deset prvenstava u Seriji A titulu prvaka osvaja tim koji je primio najmanje golova a ne onaj koji je postigao najviše.

Osim odbrane, Alegri je pronašao formulu i za veznu liniju. Jedino odeljenje u startnoj postavi koje se nije menjali na poslednjim mečevima,ili ispravnije, koje se najmanje menjalo je u veznoj liniji: Kvadrado, Fađoli, Lokateli, Rabio i Kostić. Naučili smo na izust svi imena startera Juvea na sredini terena.

Nije slučajnost da su vezane pobede koincidirale sa povratkom u formu Filipa Kostića, buđenjem Adrijena Rabioa, pronalsku prave dimenzije Lokatelija u ulozi režisera igre, eksploziiji mladog Fađolija. Kvadrado je u tom lancu najslabija karika. Kolumbijac oseća posledice godina, ali budući da nema adekvatnu zamenu – igra. Jedan od zadataka za upravu Juvea će biti pronalaženje adekvatne alternative za veterana na desnom boku. Već uveliko se priča o Odriozoli i Karsdorpu.

Šlag na tortu Alegrijevog specijalnog rada je Mojze Ken. Italijanski napadač je prešao na dijetu (smršao je šest kilograma) i svakodnevno radi dodatno sa Alegrijem posle svakog treninga. Rezultati su očigledni: Ken je na poslednja dva meča postigao tri gola i bukvalno doneo šest bodova Juventusu. Nije loše za nekoga kome se predviđalo slanje na pozajmicu u januaru, jer je još jednom razočarao. Ne zaboravimo da je Ken vršnjak našeg Dušana Vlahovića.

Još jedan važan detalj je postao evidentan u igri Juventusa: pruža bolju igru u drugom poluvremenu nego u prvom i završava mečeve u rastućem ritmu postižući golove prekretnice ili stavljajući u sef pobede.

Filip Kostić je i protiv Lacija bio među najboljim igračima Stare dame. Drugi Kenov gol je praktično plod Kostićevog rada budući da je Provedel zaustavljajući njegov šut servirao loptu na tacni Kenu za 2:0. Krilo reprezentacije Srbije je ocenjeno od svih izveštača sa sedmicom, samo je dvostruki strelac Ken dobio bolju ocenu od njega.

OVACIJE JUVENTUSOVIH NAVIJAČA ZA MILINKOVIĆA

Kad su se prolomili aplauzi na spominjanje imena Sergeja Milinković Savića na Alijanc stadionu mnogima se vratila u sećanje slika Juveove arene koja se diže na noge i aplaudira Kristijanu Ronaldu posle makazica Juventusu u Ligi šampiona u dresu Real Madrida. Portugalac će kasnije ispričati da je taj gest navijača bio među presudnim da se opredeli za Juve i preseli se u Torino.

U prvoj italijanskoj prestonici se nadaju da su istim gestom pokazali Milinkoviću u kakvu bi sredinu došao i kakav mu se doček sprema ako prelomi da obuče crno-beli dres. U svakom slučaju, dolazak Sergeja u Juve u januaru je praktično neizvodljiv, dok je za jun sve otvoreno.

Sinoć smo mogli da vidimo i zašto bi odlazak Milinkovića iz Lacija u sledećem prelaznom roku značio oproštaj od ambicija Nebeskoplavih da se domognu Lige šampiona. Matematički je dokazivo da svaki put kada je Milinković ispod svog nivoa Lacio ne može da izbegne poraza.

Protiv Juventusa je Sariju bio potreban stratosferični Milinković da bi nadoknadio izostanak Imobilea, Zakanjija i Lacarija (tri neprikosnovena startera) plus Patrika koji bi bio zlata vredan imajući u vidu odsustvo desnog beka.

Slučaj je hteo da dva stuba Lacija, Milinković i Provedel, kumuju prvom golu Juventusa koji je promenio tok partije. Sergej je napravio grešku koja mu se retko događa a još veća nepromišljenost golmana Provedela je učinila upadljivom grešku našeg reprezentativca. Verovatno ni čuvar mreže Nebeskoplavih ne može da objasni logično zašto je izašao izvan svog kaznenog prostora kada je Ken već bio udvojen od defanzivaca Lacija.

Milinković je za servirao samo jednu upotrebljivu loptu za Luisa Alberta i to je bila jedina šansa Lacija protiv Juventusa. Moglo se igrati do ujutru a Lacio ne bi zatresao mrežu. Felipe Anderson je isceđen kao limun, Pedro je pritisnut godinama i ne može da igra tri meča u nedelji na visokom nivou, Luka Romero ne može da nadoknadi voljom sve nedostatke koje ima jedan maloletni tinejdžer.

U nekoliko reči potvrdila se dugogodišnja boljka Lacija: snažna startna postava, na nivou najjačih klubova, rezerve neadekvatne i bledunjave na nivou timova iz donjeg dela tabele.

VAR ZATVORANJEM OČIJU OSTAVIO MILAN NA DRUGOM MESTU

Milenković gleda Rebića u akciji (© Reuters)

S pravom su rukovodioci, trener i igrači Fjorentine napustili ljuti San Siro. Ljubičasti nisu zasluživali poraz, baš kao i Specija pre nedelju dana, s tom razlikom što Liguri nisu bili oštećeni sudijskim odlukama a Toskanci jesu.

Nema uverljivog objašnjenja zašto VAR nije reagovao na faul Tomorija nad Ikoneom u šesnaestercu Milana. Engleski defanzivac je napravio dupli faul nad krilom Fjorentine, ali to nije bilo dovoljno da arbitar Soca svira penal ili da bude pozvan od kolega iz VAR sobe da pogleda snimak. Što se tiče sudara Rebića i golmana Teračana koji je prethodio neposredno autogolu Milenkovića, ni posle bezbroj gledanja snimka ne može se jasno utvrditi da li je Rebić napravio faul ili je Teračano zakasnio sa intervencijom. Primenjujući univerzalnu pravnu maksimu „in dubio pro reo“ može se prihvatiti odluka da se prizna gol koji je omogućio Milanu da sa osmehom zatvori prvi deo sezone. 

Milan je osvojio tri boda, sačuvao drugo mesto na tabeli i ostao na minus osam bodova od Napolija. Na papiru su se kockice složile, ali teren je pokazao sve slabosti Rosonera koje su se verifikovaleu prethodnih par nedelja. Pobede u poslednjim minutima, protiv Empolija, Specije i Fjorentine su kao pare sa dva lica bačene u vazduh: mogu da padnu na jednu ili drugu stranu. U optimističkom scenariju takve pobede Milana su dokaz mentalne snage i uvod u pozitivnu seriju rezultata, u pesimističkom najava da će posle pada forme uslediti i erozija rezultata. Sreća je, po antonomaziji, varljiva i prevrtljiva.

Paolo Maldini je uveren da je posredi prvi scenario i da Milan još uvek može da odbrani skudeto. Tehnički direktor Rosonera je podsetio posle meča sa Fjorentinom da je Milan u prošloj sezoni bio u zaostatku sedam bodova za Interom i da se na kraju okitio šampionskom titulom.

VEČE ZA ZABORAV SRBA NA SAN SIRU

Počelo je loše a još gore se završilo veče Fjoretininih Srba na San Siru. Kapiten Nikola Milenković je tek što je počeo meč izgubio iz “vida” Leaa i Ljubičasti su kažnjeni vođstvom. Aleksa Terzić je imao priliku da napravi asistenciju za pobedu Fjorentine, ali je umesto dodavanja lopte Ikoneu odlučio da proba šut i nije namučio Tatarušanua. Luka Jović je ponovo izgledao, eufemistički rečeno, pomalo iritirajuće, kao da je nateran protiv svoje volje da istrči na teren. To se videlo po mlakim i tromim reakcijama. U barem dve okolonosti da je bio malo hitriji, malo određeniji, malo ekslozivniji mogao je da stavi na tešku probu golmana Milana.

Na kraju je veče za zaborav Srba na Meaci zapečatio Milenković autogolom koji je odlučio konačni ishod meča. Ruku na srce, Nikola je bio malerozan, između početne greške sa Leaom i autogola, odigrao gotovo besprekorno. Pojedini izveštači su uzeli pomenute okolnosti u obzir i dali mu prelaznu šesticu dok su drugi smatrali da su dve greške neoprostive i proglasili ga najgorim akterom meča. Terzić i Jović su ocenjeni peticama ili nisu uopšte ocenjeni.

INTER JE ŽIV, ALI JE I DALJE BUŠAN KAO ŠVAJCARSKI SIR

Simone Inzagi je uspeo da osvoji šest bodova na mečevima sa Bolonjom i Atalantom koje mu je uprava ultimativno tražila posle poraza od Juventusa. Meč u Bergamu je potvrdio veliki problem Nerazura u ovoj sezoni: poroznost odbrane na gostovanjima.

Zvuči neverovatno, ali da Inter nije napunio mrežu Bolonje na San Siru u sredu veče, odbrana milanskog kluba bi bila najgora u Seriji A ako uzmemo u obzir samo mečeve koji se igraju na gostujućim terenima. Inzagijevi izabranici su primili čak 18 golova na osam mečava (Bolonja je primila 19), više od dva gola po utakmici.

Šta se dogodilo sa odbranom koja je u poslednja dva prvenstva bila najneprobojnija? Da li je samo do defanzivaca ili je problem strukturalan? Čalhanoglu i Mhitarjan daju velike garncije kada je Inter u posedu lopte na sredini terena, baši kao i Dimarko i Damfris na bokovima, ali u defanzivnim zadacima nisu na istoj visini. Nije slučajno da Interu golove daju protivnički igrači koji nisu napadači, već fudbaleri veznog reda, često i defanzivci.

Inzagi će imati mesec i po dana da radi sa svojim igračima pošto će defanzivna linija i vezni red sa par izuzetaka (De Fraj, Dumfris i Brozović) biti u dobroj meri na raspolaganju.

Veliki problem za Nerazure je što ih četvrtog januara čeka okršaj sa Napolijem na San Siru: meč koji odlučuje o ambicijama Intera u ovoj sezoni ali i o sudbini šampionata, ako Napoli pobedi i Nerazura na San Siru, trka za skudetu će biti praktično zatvorena.

MATIĆ I DIBALA SPASILI ROMU, MURINJO NA UDARU KRITIKA

Mediji čije sedište nije u Rimu već nekoliko nedelja oštro kritikuju Žoze Murinja, njegov rad, ponašanje, izjave, igru Rome. Novina je da i u Večnom gradu počinju da se čuju mišljenja koja nisu na liniji bespogovonog obožavanja Portugalca. Još uvek su u manjini, ali je njihova pojava pokazatelj prvi pukotina u granitnom odnosu Murinja i navijača Rome koji su 17 puta zaredom ispunili Olimpiko do poslednjeg mesta.

Mogli bismo da konstatujemo da su na površinu isplivale dve škole mišljenja. Prva okrivljuje Murinja za lošu igru, mršave rezultate i stagniranje igrača Rome ili čak nazadovanje pojedinih (Ejbraham i Beloti). Druga škola podržava Murinjovo stavljnje krivice na teret igrača i podseća da sa srednjim redom u kojem igraju Čelik, Kristante, Volpato, Kamara, Zalevski ne možeš da doguraš dalje od šestog, sedmog mesta.

Paulu Dibali je bilo dovolno 20 minuta da pokaže koliko je značajan Romi. Argentinac je probudio bukvalno iz preuranjenog sna Đalorose, iznudio je penal, servirao par asistencija za šanse Rome, pogodio prečku dajući uvod u gol Matića.

Dibala je rešenje i prolem Rome. Sa Hojom Đalorosi su tim za Ligu šampiona, problem je što nas iskustvo iz poslednjih godina uči da nije mudro osloniti se na Dibalu. Njegovi mišići i zdravlje nisu tako čelično da bi budućnost kluba mogla da bude vezana za njega. U prevodu, Dibala ne može da bude supstanca jednog tima već samo dodatna vrednost, kad je zdrav i u formi.

Nemanja Matić je postao neka vrsta džokera Žozea Murinja u drugom poluvremenu. Čini se da tu ulogu mnogo bolje odrađuje srpski igrač nego kada počinje mečeve. Imajući u vidu da nikada nije bio brz, Matiću mnogo više odgovara kada ritam meča splasne u drugom poluvremenu i kada njegova fudbalske inteligencija i svežina mogu da dođu do izražaja.

Generalni direktor Tijago Pinto je pre meča sa Torinom žestoko napao selektora Engleske Gareta Sautgejta što nije pozvao na Mundijal Tamija Ejbrahama. Bilo je bolje da to nije uradio: Ejbraham ga je na terenu demantovao, a Murinjo razoružao rekavši, misleći na Ejbrahama, da profesionalcima nije potrebna spoljna motivacija da bi bili na visini zadatka.

Vanja Milnković Savić i Nemanja Matić su uglavnom ocenjni istom ocenom, 6,5. Vanja je imao samo jedan nesiguran izlazak, nema odgovornost za primljen gol budući da je Adopo promenio pravac šuta Matića a između je napravio nekoliko dobrih i sigurnih intervencija. Nemanja Radonjić se istakao po gestu koji mu ne služi na čast i pored toga što Đanluka Mančini svakako ne spada u katetegoriju fudbalskih džentlmena.