Kako je Jokiću bez bureka u Americi i zbog čega je Ševčenko bio neshvaćen u Kijevu?

Jedan detalj često može da bude presudan: ili ideš na vrh, ili te nema u vrhunskom sportu.

Ono što je dobro jeste da ti sport pruža šansu da ispraviš greške, ali samo ako ih uvidiš u mlađem dobu. Jer retki su primeri kakav je Marko Pantelić, koji je pauzirao više od dve godine, bio potpuno van vrhunskog fudbala, a onda se vratio i postao jedan od vodećih strelaca Bundeslige.

Elem, vrlo je važno prepoznati te detalje koji čine razliku, a u tekstu za Sportifico, kroz razgovor sa Davidom Babunskim, Milošem Ninkovićem i Markom Simonovićem neke od tajni vezanih za ovu temu pokušao je da odgonetne kolega Saša Ozmo.
„Meni je koristilo to što sam dubinski analizirao ono što mi se dešava u životu – razmišljao sam o svojim iskustvima, pokušao da ih istinski postanem svestan i nastojao da se uskladim sa sobom kako bih na adekvatan način razumeo šta mi se događa u srcu i u glavi“, kaže Babunski, stasao u čuvenoj Barsinoj školi La Masija, trenutno prvotimac Crvene zvezde.

Onima koji prate karijeru Miloša Ninkovića poznato je da je iskusni vezista stagnirao u periodu kada je postao član kijevskog Dinama. Razlog - nesportski život na koji se „navukao“ pošto je sa samo 18 godina stigao u prestonicu Ukrajine, grad koji nudi mnogo toga.
„U početku me nije bilo briga za zdrav život, jeo sam u pekarama, jeo sam pljeskavice, a to je katastrofa za sportistu. Od tada sam se odrekao brze hrane, a ne jedem ni meso pre treninga ili utakmice. Iz mog iskustva, četiri sata nije dovoljno da se ono svari“, kaže Ninković, a kao čoveka od kojeg je mnogo naučio na ovom polju navodi Andreja Ševčenka, s kojim je imao priliku da deli svlačionicu po njegovom povratku u Dinamo...
„Uh, toliko sam naučio od njega. Za ručak pre treninga uvek jede testeninu ili ribu, a govorio mi je da su u Milanu uzimali meso samo posle treninga, i to malo parče. Jeo je dosta salate, poneki put popije čašu crnog vina, ali uglavnom je vodu i ceđene sokove pio. Mnogim mladim igračima govorio sam da se ugledaju na njega, ali neki su mislili da on nije normalan: ’Toliko je novca zaradio u karijeri, zašto sad nije opušten i zašto ga nije baš briga da li je dao gol ili nije?’ Ali on ne bi bio to što jeste da se tako nije ponašao – kod takvih karaktera nema opuštanja. Mnogo su se ogrešili o njega.“

Kako se zaista postaje šampion?

Na temu ishrane za Sportifico govorio je i košarkaš Zvezde i osvajač srebrne medalje na nedavno održanim Olimpijskim igrama Marko Simonović.
„Recimo, kukuruz je dobro prirodno varivo, ali lično mi ne leži. Trudim se da u toku nedelje jedem belo meso, crveno meso najdalje dva-tri dana pred utakmicu. Jedem dosta paste i rižota zbog ugljenih hidrata, tako nadoknađujem potrošenu energiju. Unosim dosta i voća, ali nikako pred trening“, daje Simonović uvid u svoj režim ishrane.

Što se ove teme tiče, poentirao je, čini se, i to na jasnom primeru, Dejan Milojević, nekadašnji vrhunski košarkaš, danas trener Mege:
„Mi smo s Nikolom Jokićem imali problem – šta god da radimo u Megi, on to anulira burekom i sa dve litre koka kole dnevno. Otišao je sad u SAD gde bureka nema i odmah je smršao“, kaže Milojević uz smeh, i dodaje:
„Shvatio je zašto je zdrava ishrana važna za njega i cela priča ima efekat – promenio je navike i sada izgleda odlično.“

Ishrana je vrlo važna, ali ništa manje bitno za sportistu nije ni da nauči kako da se nosi s pritiskom, kako da ne bude besan ako sedi na klupi, a misli da zaslužuje da bude na terenu. O ovome, i još dosta zanimljivih stvari pročitajte u tekstu Saše Ozma za Sportifico.

(Foto: Action Images; STAR SPORT)