Samardžić najveći dobitak turneje Srbije, igra sve više brine

Rekao je Dragan Stojković Piksi na kraju martovske turneje da je video šta je želeo da vidi i da ima dosta stvari u igri koje moraju da se isprave. I ta konstatacija je na mestu. Prosto, Orlovi na terenu deluju sve slabije, posle debakla u Rusiji (0:4), teško su se nosili u Larnaki sa Kiprom, sa timom koji je kvalifikacije za Evropsko prvenstvo završio sa svih osam poraza u grupi.

Ali makar je protiv Kipra tim minimalcem (1:0) Srbija prekinula mini-seriju od tri utakmice bez pobede. Nije neki grandiozan uspeh, no eto, da bar neki pozitivan utisak ostane iz ovih 180 minuta martovskog fudbala.

Pošteno rečeno, nema previše pozitivnih stvari koje je Stojković mogao da vidi protiv Kipra, a pogotovo ne protiv Rusije. Najveći dobitak iz ova dva meča je – Lazar Samardžić. Mladi fudbaler Udinezea je dao svoj prvi statistički doprinos otkako nosi dres Orlova. Već su počela gunđanja gde je taj momak, zašto ne dobija veću šansu u sastavu Srbije i on je u svom trećem startu, a ukupno sedmom nastupu, upisao prvu asistenciju. Računa mu se i izboreni penal, koji Mitrović nije iskoristio.

Deluje Samardžić sve slobodnije i komotnije na terenu, opušta se kako vreme prolazi. Na Evropskom prvenstvu će njegova levica biti i te kako potrebna Orlovima, pogotovo što ume da odapne “strelu” i iz igre i iz prekida. Pa, ako drugačije lopta ne bude htela u gol, računa se i kad doleti sa 20-30 metara.

Dobra vest za Piksija je i da golmani drže nivo. Istina, Đorđe Petrović je u Rusiji bio kao glineni golub, možda je u nekim situacijama mogao i bolje, dok je Predrag Rajković posle 90 minuta utakmice bez posla, skinuo zicer Kipranima u sudijskoj nadoknadi. Vetar u Larnaki mu nije zaledio reflekse i pokazao je da zaista Srbija ima bar trojicu odličnih čuvara mreže i da što se toga tiče selektor ne mora da brine.

“Zaista je odlična konkurencija, sva trojica smo dobri. Tako barem kažu (smeh)”, rekao je Rajković posle meča.

Na drugom tasu je mnogo više elemenata i ta strana nosi prevagu posle 180 minuta martovskog fudbala.

Najjači utisak je da je igra reprezentacije Srbije sve lošija. Kao kada se čovek zaglavi u živom blatu, pa jedva može da se pomeri i lagano tone, tako se i igra srpske fudbalske reprezentacije ukočila u mestu i nestaje, centimetar po centimetar od utakmice do utakmice.

Loše je Srbija izgledala u Kataru, ali je imala dobre momente i protiv Brazila (prvo poluvreme), protiv Kameruna (od 0:1 do 3:1), pa i protiv Švajcarske, mada je i pored preokreta (od 0:1 do 2:1) tu bila najtanja. Ali posle Mundijala ono što su Orlovi prikazivali na terenu bilo je sve slabije i slabije. Iako su im i protivnici, osim solidne Mađarske, bili svi redom manje kvalitetni od njih.

Postmundijalska depresija, kako smo je nazvali na Mozzart Sportu, mogla je da potraje dva-tri meseca, tri-četiri utakmice, ali ne može dve godine i ceo jedan kvalifikacioni ciklus. Srbija je loše istrčala trku za Evropsko prvenstvo, srećom, uspela je da stigne do cilja. Međutim, dve martovske prijateljske utakmice pokazale su da nekog pomaka u igri nema.

Crveni karton u 20. minutu protiv Rusije jeste odlučio utakmicu. Opet, isključenje jednog igrača ne može da bude jedino opravdanje za stanje koje je nastalo na terenu, završeno porazom od 0:4, uz prečku i stativu koje su pogađali protivnici. Na Kipru, protiv tima koji ima tek jednu pobedu u godinu i po dana, Orlovi su se posle odličnih prvih 10-15 minuta lagano gasili, a u drugom poluvremenu borili za vazduh. Za 40 minuta drugog dela nisu stvorili šansu za gol, tek u poslednjih pet su se izrodile prilike za Jovića i Gaćinovića.

Probao je, kao što je najavio, selektor Stojković formaciju sa četvoricom u poslednjoj liniji. Nije bilo blistavo u Moskvi tih prvih 20 minuta, ali je makar bila neka ravnoteža na terenu, dok Rusi prvi put nisu probili linije, izborili penal i isključenje. Već za meč na Kipru Piksi je odustao od tog sistema, što verovatno govori da ga neće pripremati ni za Evropsko prvenstvo jer se pokazao sa previše mana i protiv Mađarske u Budimpešti i protiv Rusije u Moskvi. A vremena za veliko uigravanje sada nema. Mada bi valjalo da Orlovi imaju u Nemačkoj neki pripremljeni “Plan B”, koji im je nedostajao u Kataru.

Do početka priprema za Evropsko prvenstvo nema više okupljanja reprezentacija. To je što je. Orlove čekaju pred šampionat još dva testa, u gostima protiv Austrije i Švedske. Ljudski, navijački je nadati se da će tada nešto da “klikne”, da su pouke izvučene, lekcije naučene, da se videlo ko je za EURO, a ko nije. I da će se Srbija resetovati na predkatarski mod.