Sportski pab u Kataru? Postoji! Sa najvećim ekranom u zemlji i hranom Danija Garsije

(Od izveštača Mozzart Sporta iz Katara)

Naravno, stadion je najbolje mesto za gledanje fudbalske utakmice. Priprema, zagrevanje, odlazak na meč, žamor, huk, navijanje, radost i tuga dok se vraćaš... Ništa ne može zameniti taj osećaj. Fan zone i masovna okupljanja su dobra opcija kad ne može da se bude na tribinama, jer je mnogo ljudi i bude dobro druženje. A, kafana i kafići su obično najčešća varijanta kada društvo hoće da se sakupi i pogleda utakmicu za svoju dušu, uz čašicu razgovora. Ta tradicija je došla sa Ostrva iz čuvenih pabova, a oni su na našim prostorima nova priča koja još nije zaživela.

Tek nismo očekivali da u Kataru postoji nešto slično, ali smo se prevarili. Na 60. spratu jednog od grandioznih solitera u novom delu Dohe se nalazi „La Liga 29“ fudbalski pab. Ni nalik prepoznatljivim ostrvskim pabovima, već kao i sve drugo u Kataru. Mora da šljašti, sija i odiše luksuzom.

Jedini je pab takve vrste u Kataru i otvoren je tek mesec dana pred Mundijal. Na prvi pogled zaista izgleda kao idealno mesto za praćenje utakmice, a uverili smo se i na drugi. Reč je o licenci koju izdaje španska La Liga, i u svetu postoje samo tri takva paba. Naravno, španski fudbal je u prvom planu, okolo su pokačeni dresovi španskih prvoligaša, na velikim ekranima idu kviz pitanja iz španskog fudbala dok se čeka početak prvog meča osmine finala na Svetskom prvenstvu između Holandije i SAD. Polako se sakupljaju navijači, najviše je Meksikanaca...

Sledi iznenađenje na pitanje za koga će da navijaju.

„Za Amerikance“.

Ali, zar vam nisu oni najveći rivali?

„Jesu, ali znate koliko Meksikanaca živi u SAD, koliko novca iz Amerike šaljemo kući i koliko smo povezani rodbinskim i prijateljskim vezama. Mi nemamo nikog bližeg od njih. U fudbalu volim da ih pobedimo 10:0, ali ne mogu da navijam za neku tamo Holandiju protiv SAD“, kaže nam Oskar iz Meksiko Sitija.

Enterijer i dizajn su zaista impresivni. Ispred ogromnih ekrana imate improvizovane tribine sa veštačkom travom na kojima se sedi i gleda utakmica. Birate gde će konobar da vam postavi sto kako bi vam bilo ugodnije da ispijate piće i uživate u fudbalu. Ako nećete na tribine, možete za šankove, viseće stolove, ali i u još luskuzniji laundž bar u kojem imate i besplatne „plej stejšn petice“ ako više volite imaginarni fudbal. Na kraju, postoji i zatvoreni deo za posebnu klijentelu u koji se penje uz specijalne rezervacije, i u kojem su stolice improvizovana sedišta sa klupa najmodernijih svetskih stadiona.

Ipak, taj raskoš i bleštavilo odstupa od koncepta klasičnih sport barova. Ne samo zato što je proizvod iz Španije, već i po nekim drugom stvarima. Na primer, šef kuhinje je Dani Garsija. Proguglajte malo, nismo ni mi znali. Uglavnom, reč je o proslavljenom Špancu sa tri „mišlenove“ zvezde kojeg na društvenim mrežama prati oko pola miliona ljudi, i koji iz Madrida osmišljava jelovnik za pab u Dohi. A to, naravno, košta...

Na upit da dobijemo meni ili kartu pića, dobili smo drvenu kocku sa QR kodom, jer na osnovu njega funkcionišu brojne stvari u Kataru. Tako na primer za zagrevanje možete naručiti kokice, čips ili masline od sedam evra. Od grickalica su tu i pileća krilca ili pohovane lignje za 17 evra i onda dalje sendvič za 20 evra, načosi za 23 evra, a burgeri su od 25 do 40 evra... Ako hoćete jedno od dva glavna jela (tuna stek ili piletina sa gomilom raznih priloga), onda je to između 80 ili 170 evra. Nije to jelovnik baš prilagođen prosečnom fudbalskom navijaču, ali će zato privući mundijalske turiste, koji će se pohvaliti da su bili „kod Danija Garsije“.

S obzirom na zakone u Kataru, mesto je primamljivo i zbog toga što nudi alkohol. Točeno pivo je 17 evra, a šest malih komada u kofici oko 55 evra. Najjeftinija flaša vodke je oko 300 evra, a najjeftiniji viski oko 280 evra.

Kakve su cene, takav je ambijent. Menadžerka paba je Svjetlana iz Belorsuije. Otkriva nam da u njenoj zemlji nema sportskih barova, pita da li postoje u Srbiji i ponosno ističe da ćemo na ovom mestu videti najveći televizor u Kataru kada su zatvoreni prostori u pitanju. Veći su samo ekrani u fan zonama na otvorenom prostoru i demontiraju se posle Mundijala.

Gostiju sada već ima oko 150 računajući sve delove paba.

„Meni je drugar koji radi u Dohi, preporučio i rezervisao, ali nema mi dušu pravog paba. Previše je sve novo. A, i poskupo. Ipak, vredi videti. Ionako se samo zagrevamo“, kaže Argentinac Bruno iz Kordobe.

Mesto se polako puni, pristižu njegovi zmeljaci koje za nekoliko sati čeka okršaj protiv Australije. I oni navijaju za Amerikance.

„Pobedili smo Holanđane u Brazilu pre osam godina i u finalu kada smo bili domaćini pre 40 i kusur godina, ali ih ne volim u fudbalu. Bio sam klinac kada su nas izbacili u Francuskoj i navukli Ortegu da napravi crveni karton. Isprovocirali su nas“, zlopmatilo je Bruno.

Ipak, pre će biti da Argentincima nije svejedno što se ukrštaju sa Holandijom i da zato priželjkuju Amere. Posla majstorske akcije nakon prvog gola Depaja, ostali su pomalo uplašenih faca. Nakon drugog gola su digli ruke i izgubili interesovanje. Slabije su pratili utakmicu, a više pili pivo i pričali o najavi svoje.

Ima tu i američkih navijača koji naručuju vodku u flašama, ali nisu nešto glasni. Nemaju ni razloga...

Kako je prostor osmišljen najbolje govori to što gde god se okrenete, možete da vidite neki ekran na kojem bez problema vidite utakmicu. Konobar ne može da vam zakloni pogled na utakmicu, a ne postoje ni lusteri ili svakakve viseće stvari koje će vam smetati. Zaista se vodilo računa o svakom detalju... Naravno, ton ide sa stadiona, muzika se gasi i nemaju onu foru da pojačaju muziku na poluvremenu. Puste žamor ljudi da se ispričaju i razmene utiske...

Domaćini kažu da je pun svako veče i da ovo što vidimo nije najbolja slika. Moguće... Ali, interesuje nas šta će biti posle Mundijala.

„Naravno, nastavljamo da radimo“, kaže nam Svjetlana.

E, to će biti zanimljivo. Videti koliko lokalnih reizdenata ima da će napuniti sportski pab vikendom u Dohi. Domaći Katarci se do sada nisu proslavili prisustvom na tribinama, a Indijcima, Nepalcima, Pakistancima i ostalima koji su prethodnih dana krpili rupe na tribinama, teško je dokučivo da se nađu na ovakvom mestu sa ovakvim cenama. Opet će sve spasti na strance koji žive ovde.