Volim te kao Zirkzea, skoro

Holandija je godinama unazad patila zbog odsustva kvaliteta u napadu. Možda ne toliko kvalitetom koliko raznovrsnošću, jer Memfis Depaj, iako drugi najbolji strelac u istoriji, statistiku je mahom 'pumpao' u kvalifikacionim mečevima, dok Luk de Jong, Vinsent Jansen i Vut Veghorst stilom igre liče kao jaje jajetu, a kako su dvojica od trojice pomenutih ‘teškaša‘ tokom protekle godine otišli u reprezentativnu penziju, broj opcija kojim Ronald Kuman raspolaže ozbiljno se smanjio tokom 2023. godine, pa su prethodnih meseci između ostalih prinudno uskakali Stiven Bergvajn, Donjel Malen i Kodi Gakpo, kojima uloga centarfora nije primarna.

Srećom po Kumana, ali i celokupan holandski fudbal, negde u isto vreme dok su De Jong i Jansen silazili sa velike scene put ka istoj krčila su dvojica napadača što bi već na Evropskom prvenstvu mogli da promene fizionomiju napada reprezentacije. Fizički dominantni Brajan Brobi, koji je već debitovao u oktobru prošle godine i lepršavi Džošua Zirkze, koji bi isto trebalo da uradi krajem ovog meseca.

Iza Zirkzea je nedelja iz snova. U petak je dobio debitantski poziv u reprezentaciju, a samo dva dana kasnije ga opravdao desetim ligaškim golom u sezoni i ujedno najavio preokret svoje Bolonje protiv Atalante, kojim je ekipa Tijaga Mote napravila još jedan krupan korak ka istorijskom plasmanu u Ligu šampiona. Poziv, koji je stigao znatno kasnije nego što su predviđali da će se dogoditi, tek dva i po meseca pre 23. rođendana dobio debitantski poziv u državni tim. Kažemo 'tek', jer su zbog talenta koji je nagoveštavao kao tinejdžer i ubrzanog tempa kojim je preskakao mlađe kategorije u Zemlji lala očekivali da će se relativno brzo probiti i do seniorske ekipe.

No, breme koje su mu na leđa natovarili nemački mediji etiketom naslednika Roberta Levandovskom u Bajernu usporilo ga je, a njegov pristup obavezama koji su mnogi dovodili u pitanje tokom perioda provedenog u Minhenu izguralo ga je sa puta ka uspehu. Pravog puta na koji se vratio po dolasku u najstariji univerzitetski grad na svetu u kojem u prethodnih nešto više od godinu i po dana uči na svojim greškama iz prošlosti. Primetili su u FS Holandije da je 'prosečna ocena' u njegovom 'indeksu' naglo skočila tokom aktuelne sezone zbog čega su morali da reaguju ekspresno pošto je Zirkze nedavno priznao da bi u suprotnom u budućnosti morao da razmisli o promeni dresa sa nacionalnim grbom i ode pod zastavu Nigerije iz koje vuče korene preko majke.

Nacionalni tim, kako stvari stoje - neće, ali će klub gotovo izvesno promeniti već po završetku sezone. Njegove partije nisu prošle nezapaženo samo u Holandiji. Evropski mediji već nedeljama unazad spekulišu u potencijalnim sredinama. U Engleskoj tvrde da je na dužoj listi kandidata svakog većeg tima što u novu sezonu planira da uđe sa novim centarforom (Arsenal, Čelsi, Mančester Junajted), zanimljiv je navodno i Juventusu i Napoliju – koji se priprema za život posle Viktora Osimena – a posebno opsednuti njegovim specifičnim stilom igre su na San Siru, jednom od dva njegova omiljena stadiona.

Specifičnim u najmanju ruku, jer Zirkze je sve osim klasična devetka, već prototip napadač podoban za fudbal koji se igra poslednjih godina. Veći deo utakmice provešće daleko od gola, na krilu ili u veznom redu, pokušavajući da sa sobom odvuče protivničkog štopera i ujedno učestvuje u izgradnji napada, jednako sposoban da stvori šansu za gol ili je sam pretvori u pogodak. Pa iako u Italiji ima onih što će vam reći da mu završnica nije jača strana, već je na 11 golova u svim takmičenjima. Pride ima i pet asistencija.

Nonšalancija koja ga je pratila u ranijim godinama karijere i dalje je tu. Štaviše, reklo bi se da je njegov zaštitni znak. Kada spuštenih štucni i kovdžave kose, neretko bez grimase na licu, u trećoj brzini krene ka protivničkoj odbrani, učiniće vam se potpuno naivno, i taman kada pomislite da nema kud sposoban je da iz rukava izvuče potez kakav niko ne očekuje i tek tako, na Đuzepe Meaci, ponizi rivala (Frančesko Ačerbi) za kojeg je prethodno rekao da mu je protiv njega najteže igrati. Ili bilo kojeg drugog u ligi. Pravo osveženje u godinama kada su napadači mahom 'robotizovani', jedinstven profil igrača na Apeninima oblikovan na ulicama Roterdama.

"Igranje na uličnim terenima sa prijateljima je razlog zašto se moja igra razvila. Igrao sam sa starijim dečacima, tako da sam morao brzo da naučim kako da se zaštitim, da budem pametan i da donosim brze odluke. Otuda dolazi kreativnost, mnogo svog stila igre dugujem uličnom fudbalu", otkrio je Zirkze nedavno u intervjuu za Gazeto delo Sport.

I zato, ako mu je takav napadač potreban, na listu zainteresovanih uvrstićemo i Bajern, budući da će i Bajern narednog leta odlučivati o njegovoj sudbini. Reklo bi se 'na prvu', iz ove pozicije, da ga je nemački šampion pre godinu i po dana olako pustio za svega 8.500.000 evra, ali Bavarci su obezbedili i 50 odsto od naredne prodaje i pride ostavili opciju da ga vrate za 20.000.000, duplo manju cifru od one u otkupnoj klauzuli. I mada i dalje nije jasno da li je minhenskom klubu uopšte potreban treći napadač, scenario u kom će se Zirkze odlučiti za povratak na Alijanc arenu i skupljanje mrvica koje za sobom ostavi Hari Kejn malo je realan. Uostalom, zbog male minutaže je leta 2022. godine i odlučio da trajno napusti Bajern, iako je filmski početak obećavao znatno veću ulogu za njega.

Bio je to početak kakav karakteriše uobičajene priče o tinejdžerima herojima što se niotkuda pojave na velikoj sceni. Sezona 2019/20, kolo 17, Bajern se mučio sa Frajburgom, a kada je uvideo da je đavo odneo šalu Hansi Flik se okrenuo ka klupi i u vatru bacio 18-godišnjeg Zirkzea. Dve i po godine po dolasku u klub Džošua je debitovao za prvi tim, i previše je na priliku čekao da bi je tek tako prokockao. U 90. minutu je ušao u igru, minut kasnije pogodio za pobedu pri prvom kontaktu sa loptom. Tri dana kasnije protiv Volfzburga identičan scenario. Bajern nemoćan, Flik podiže Zirkzea, a ovaj tri minuta kasnije, opet pri prvom kontaktu, postiže gol za trijumf.

"Zirkze je ponovo postigao gol prvi prvom dodiru s loptom. Srećan sam zbog njega. Moramo da budemo pažljivi sa dečakom sada", upozoravao je Flik posle meča sa Volfzburgom. Jer Zirkze je i dalje bio nezreli klinac stotine kilometara udaljen od kuće i sve što ga je sačekalo na Alijanc areni, priznaće nedavno i sam, prerano je došlo za njega.

"Svakog dana bio bih u svlačionici sa igračima koje sam do tada znao samo sa Plejstejšna. U Bajernu su pazili na nas. Bili smo haotična grupa mladića i nije im bilo lako da izađu na kraj sa nama, ali bio sam srećan tamo. U tom trenutku mislio sam da sam dobar. Bio sam u Bajernu, postigao nekoliko golova u Bundesligi. Bilo je lako reći 'ovo je moj nivo'. Ali tada nisam bio ni polovina igrača kakav sam sada. Verovao sam da sam dovoljno dobar da postanem prvi napadač Bajerna tek tako. Imao sam težak period. Teško je pokazati se kad nisi zaista deo tima. Da li sam davao manje od 100 odsto na treninzima? Ne. Da li sam kući odlazio tužniji nego inače. Definitivno. Nadao sam se da ću igrati više, ali sam vremenom igrao sve manje. Bilo je teško."

Realnost ga je brzo spustila na zemlju. Erik Maksim Šupo Moting je narednog leta stigao da pruži podršku Levandovskom i primorao Zirkzea da veću minutažu potraži na pozajmici u Parmi, ali ga je od iste udaljila povreda ligamenta kolena. Čitava sezona za tršavog momka otišla je u nepovrat. Povratak u Bajern trebalo je da predstavlja njegov novi početak u klubu, budući da je tog leta klupu od Flika preuzeo Julijan Nagelsman, ali je umesto toga ispostavio kao početak kraja za Zirkzea na Alijanc areni. Sve je za Holanđanina krenulo nizbrdo od prijateljske utakmice sa Ajaksom koju je ovaj obeležio promašajem. On utakmicu promašajem, a promašaj njegov petogodišnji boravak u Minhenu. Sve je u 'spornoj' situaciji Zirkze uradio 'školski', naterao presingom protivnika na grešku, potom zaobišao Remka Pasvera na golu. Trebalo je još samo da ubaci loptu u mrežu. No, pristupio je ležerno, želeo da se ušeta sa njom u gol i dozvolio Peru Shursu da je izbaci sa gol-linije…

"Mislim da nije video protivnika kako prilazi. Želeo je da završi šansu ležerno. Nadam se da će imati drugačiji pristup u takmičarskim mečevima. Generalno, radi mnoge stvari ispravno. Na početku ove akcije on je oduzeo loptu. Svi smo želeli da povedemo u toj situaciji i ne mislim da je to uradio namerno. Ne bih više pričao o ovome jer on zna da je mogao bolje", izjavio je Nagelsman posle utakmice.

Navijači su ga zbog promašaja zasuli 'glupim, rasističkim porukama punim mržnje', kako će ih sam kasnije okarakterisati, usledile su ubrzo potom i kritike nemačke fudbalske javnosti, uglavnom na račun njegovog govora tela i manjka motivacije, a da njegov pristup nije ‘najpošteniji‘, kako treneri često vole da kažu, moglo se primetiti i sezonu kasnije na pozajmici u Anderlehtu.

"Zirk, ovo je poslednji put da pričam o tvom ponašanju! Ne očekujem da se smeješ kada izlaziš iz igre, ali želim ispravan stav!", urlao je Vensan Kompani, tadašnji trener belgijskog velikana na Zirkzea posle remija sa Sint Trojdenom tokom govora, koji je postao viralan na društvenim mrežama.

U Briselu je Zirkze pak dobio ono što je neophodno svakom fudbaleru u njegovim godinama – minute. Mnogo minuta. Dobio je ulogu startnog špica i učinkom od 18 golova i 13 asistencija pokazao da je za nju spreman. U belgijskom klubu su mu nudili da ostane, nije hteo. Procenio je da je spreman za korak unapred. Zapravo unapred posle Anderlehta, svakako unazad posle Bajerna. Ali priznaje i sam, taj korak unazad bio mu je preko potreban. Bolonja se ispostavila kao najbolja moguća usputna stanica na putu ka vrhu. U prethodnoj sezoni je upijao od 'učitelja' Marka Arnautovića, ove ga nasledio i poveo tim iz Emilija Romanje ka Evropi.

"Gledajući ga iz dana u dan, podseća me na Ronaldinja sa kojim sam igrao u Barseloni, ali ne mogu da ga uporedim ni sa kim. On je Džošua, poseban je, uživa u svom fudbalu i povrh svega naporno radi na treninzima. Od prvog dana priprema on uvek prvi stiže u trening centar. Postao je vođa i sve to je njegova zasluga. Mora da nastavi ovako, a mi moramo da mu pomognemo da nastavi ovako, jer je sigurno na pravom putu", uverava Mota.

Tako i deluje. U Bolonji je smirio bubice i pronašao mir. Bolonju voli, jer kako kaže, u njoj može na miru da prošeta svog psa Kobija. Voli i Bolonja njega. Zapravo je poludela za njim. Koliko ju je kupio u kratkom periodu najbolje je dočarala jedna gradska poslastičarnica koja je uoči Dana zaljubljenih torte za lepše polovine ukrasila natpisom "Volim te kao Zirkzea, skoro".