Peteri Koponen (©Mozzart Sport)
Peteri Koponen (©Mozzart Sport)

Nekad general, sada "deda" Koponen: Posle Srbije rekao sam saigračima - e, tako se igra top košarka

Vreme čitanja: 9min | sre. 07.09.22. | 15:56

Iskusni Peteri Koponen za Mozzart Sport pričao o odnosu sa Svetislavom Pešićem, Vladimirom Lučićem, problemima sa kukom i kako uzima lekove protiv bolova, šetalici koju je dobio da može da hoda, ljubavi prema golfu...

(Od izveštača Mozzart Sport iz Praga)

Peteri Koponen je apsolutna legenda finske košarke i igrač koji je ostavio svoj trag u Evropi. Ipak, godine čine svoje, zbog čega će mu ovogodišnji Evrobasket biti poslednje takmičenje u karijeri. Da nije bilo pandemije virusa korona koji je gotovo sve događaje pomerio za godinu dana, već bi okačio patike o klin.

Izabrane vesti

Mogao je još koju godinu, ali kuk ne dozvoljava. Teniski analitičari znaju kako je Endi Mari prošao sa sličnim mukama, zbog čega je morao da ugradi veštački kuk i karijera koja je mnogo obećavala nikada nije dostigla pun potencijal. Koponen je sada u situaciji da bolovi budu nepodnošljivi do mere da trening ili utakmicu ne može

“Ovo će mi biti poslednji turnir, posle Evrobasketa odlazim u penziju. Već pet godina traje moja borba sa kukom i tu ne mogu mnogo toga da radim. Kada bolovi počnu ili postanu nepodnošljivi, jednostavno moram da reagujem“, otvoreno će Koponen u razgovoru za Mozzart Sport.

Četvrtak, 14.00: (1,05) Finska (27,0) Holandija (10,0)

Da li razmišljate o odlasku na operaciju?

“Rekao sam da ću na operaciju ići kada ne budem više mogao da igram golf. Shvatam da ću u nekom trenutku morati da ugradim veštački kuk. Tako je – kako je. Sada pokušavam da uživam u poslednjim utakmicama u karijeri. Znam da više ne mogu da igram na nivou od ranije, ali pokušavam da pomognem saigračima na svaki način. Verujem da sam uradio dosta toga dobrog“.

Jesu li vaši problemi sa kukom posledica velike potrošnje tokom godina treniranja ili je nešto drugo u pitanju?

“Da, košarka... Došao sam u situaciju da više nemam hrskavicu, pokretljivost je praktično nestala. Ovo mi je 16. godina u reprezentaciji, bilo je dugo putovanje. Mnogo treninga, utakmica... Neki su me već pitali da li mi je žao što se povlačim jer imam 34 godine, ali rekao sam da nisam. Za mene je gotovo. Dugo se borim sa problemom koji imam i jednostavno moram da stavim tačku“.

Pogodi najduži tiket i osvoji teren

Trenutni lider ima 16 parova. Da li možeš bolje?

Imate li plan šta ćete dalje?

“Iskreno, znam da ću posle turnira biti verovatno uplašen, jer neću znati šta dalje pošto ceo život igram košarku. Moraću da nađem nešto drugo da radim u životu. Opet, biće mi olakšanje, jer znam koliko je teško dolaziti na neke treninge i utakmice prethodnih godina“.

Kako se javila ljubav prema golfu, možda tu leži vaša sledeća karijera?

“Golf je došao u srednjoj školi. Bio sam junior u klubu za koji sam igrao kada su trojica-četvorica mojih saigrača išli na golf sa njihovim očevima. Želeo sam da probam i odatle je sve krenulo. I danas sam prijatelj sa tim ljudima, kad god se vidimo idemo da igramo golf tokom leta. Poslednjih deset godina nisam igrao mnogo, sada ću definitivno moći da se posvetim tome. Jako se radujem jer volim golf. Jedini mi je hendikep to što sam 194 centimetara visok, ali dobro, prevazići ću i to“.

OD "GENERAL KOPONEN" DO "DEDA KOPONEN"

Peteri Koponen (©Mozzart Sport)Peteri Koponen (©Mozzart Sport)

Priča se da vam je nadimak “General Koponen“, a da vas sada zovu “Deda Koponen“?

“Istina je (a-ha-ha). Stalno se šale na moj račun zbog kuka, čak i imitiraju pokrete starca koji ima te probleme. U Bajernu sam čak dobio i ’šetalicu’ za starije na poklon, što je sve deo te velike šale na moj račun“.

Ko vam je kupio šetalicu?

“Pol Cipser. Bila je to jedna novogodišnja žurka i iz kutije smo izvlačili imena, pa koga izvučeš on mora da ti kupi nešto. Izvukao sam Cipsera, a on mi je na poklon dao šetalicu, našalio se - da bih mogao da hodam lakše. I sve su to uspomene koje nosim sa sobom, lepe stvari“.

Šta ćete još poneti sa sobom od uspomena?

“Svako bi rekao titule, ali rekao bih ljude koje sam upoznao kroz karijeru, iskustva koja imam, uspomene. Celo putovanje, karijeru, sve što mi se desilo kroz razne zemlje u kojima sam živeo... Sada pričam mlađima da ne razmišljaju previše, već da uživaju u trenutku, u svakoj utakmici, treningu, putovanju, jer će sve brzo proći. Treba uživati u svakom danu. Ima naravno dana, kao i u svakom poslu, kada vam se jednostavno ne dolazi na posao, tako je i u košarci. To je normalno, ali privilegovani smo što možemo da igramo košarku i doživimo takvo iskustvo“.

Odbili ste tokom vaše karijere dva NBA ugovora, zašto?

“Najviše zbog novca. Imao sam ranije i ponudu CSKA, ali se nije poklopilo da dođem. Zvao me je Etore Mesina, ali pošto tada nije bilo potpuno sigurno da će doći u Moskvu, nije bilo ništa izvesno. Kasnije nije bio tajming, pošto sam već prihvatio drugu ponudu, a on je taman došao u CSKA. Što se NBA tiče, da je bila ponuda za duži ugovor, možda bih prihvatio. Ali, bio je jednogodišnji ugovor, nije bilo realno da odem... Znao sam da, čak i da odem tamo pod tim uslovima, morao bih da radim još više, a imao sam dobru situaciju ovde“.

Da li danas žalite što niste otišli?

“Ponekad razmišljam o tome, ali i dalje bih uradio isto kada bi mi se ponovila situacija. Nemate magičnu kuglu da možete da predvidite budućnost, zbog toga treba realno da sagledate sve dobre i loše strane jedne ponude i odluke. Svi žele da igraju u NBA, ali ako ugovor ili tajming nije dobar, onda ne vredi ići. Nisam želeo ni da budem igrač na klupi, u Evropi mi je bilo odlično. Bilo bi lepo reći da sam igrao tamo, ali imao sam sreću da igram najviši nivo na ovoj strani“.

LJUBITELJ SAM JUGOSLOVENSKE ŠKOLE KOŠARKE

Peteri Koponen sa izveštačem iz Praga (©Mozzart Sport)Peteri Koponen sa izveštačem iz Praga (©Mozzart Sport)

Ekipa je pokazala odličnu reakciju posle onoga što se desilo protiv Srbije...

“Po drugi put pokazujemo takvu reakciju. Prvo posle Izraela, sada posle Srbije. Na ovakvim turnirima nemate vremena da slavite zbog pobede ili tugujete zbog poraza, uvek se fokusiramo na sledeću utakmicu. Znali smo da će Srbija biti veliki izazov, jedna je od najboljih selekcija Evrope. Posle utakmice smo seli, okrenuli list i dogovorili se da se mislim okrenemo potpuno Češkoj, da probamo da nađemo našu igru i energiju. To smo pokazali, sjajnom energijom i zalaganjem, srećan sam što smo pobedili i što idemo u drugu fazu, kao i svaki put dosad“.

Da li je istina da ste kasnije Srbiju prokomentarisali rečima: “E, tako se igra košarka“?

“Istina je. Došao sam do mlađih saigrača i rekao im da je to top nivo košarke u Evropi, da je u tim pun evroligaških zvezda došao jedan od najboljih igrača na svetu. Mi pokušavamo da napravimo svoj stil, da igramo agresivno, da budemo čvrsti u duelima, da se rastrčimo. Sve to smo probali i protiv Srbije, ali ništa nam nije polazilo za rukom“.

Šta vam je najviše privuklo pažnju u igri Srbije?

“To što se lopta kretala po terenu savršeno, defanzivno su nam oduzeli oružja i nismo mogli da odigramo nijednu našu akciju. Bilo je teško veče za nas, ali treba da budemo ponosni. Čak osmorica igrača prvi put igraju Evrobasket, pa je dobro što su oni mogli da vide iz prve ruke kako je igrati taj nivo košarke. Sjajno je videti Srbiju koja igra kao tim, od prvog do poslednjeg igrača, kako se drže zajedno, kako kontrolišu ritam i zato su mi jedan od favorita na turniru“.

Imali ste već prilike da se dobro upoznate sa trenerskim stilom Svetislava Pešića, radili ste zajedno u Barseloni...

“Fantastičan trener, strašan. Želeo me je u svom timu i pre nego što smo radili u Barseloni, nije se tada ostvarilo. U Barsi sam imao priliku da sarađujem sa njim i mnogo mi je drago zbog toga“.

Kako pamtite taj period sa njim?

“Težak je kao trener (a-ha-ha), zna tačno šta želi i do toga dolazi na svoj način. Sećam se da smo mnogo gledali video analize. Stalno smo bili u tome. Evo, sad mi Lučić kaže kako stalno gledaju video (a-ha-ha), po sat-dva se ide u najsitnije detalje. Ali, to je Svetislav Pešić. Čovek od detalja, jako je lepo videti kako je sastavio ovu Srbiju i navikao je da igra kao tim. Pogledajte samo kakve igrače imate u timu, sve su to zvezde evropske košarke. To je jedna od njegovih vrlina, stalno insistira na tome da njegove ekipe igraju čvrsto u odbrani, da budu tim, da rade sve što se traži... Sjajan čovek i trener“.

Selektor nam je otkrio zanimljivost vezanu za vaš “hokejaški bodiček“, da li vam je to sad tema na koju se šalite kada se vidite?

“Da, da. Pešić je to otkrio i imao je sreću što sam bio ja, ne neko viši i teži. Trener je takav, voleo je stalno da bude na terenu i objašnjava sitnice. Rekli smo mu nekoliko puta da mora da se pazi, da je opasno da se tako šeta po parketu dok igramo. Tako se i ovo desilo. Hteo sam da istrčim kontru, nisam gledao ispred sebe, sudarili smo se i slomio mu rame. Nije bilo dobro u tom momentu, pravi maler. Naravno, bilo mi je mnogo žao zbog toga što se desilo. Naravno, sada čim smo se videli u hotelu odmah mi je pokazao na to rame sa osmehom. Izvinio sam mu se, naravno, ali zna da nije bilo namerno“.

Osim toga, radili ste i sa Duškom Ivanovićem, koji je nadaleko prepoznatljiv po vojničkom režimu ponašanja...

“Ivanović i Pešić su bili čvrsti prema nama, nisu voleli lenje igrače. Predstavnici su jugoslovenske škole, volim takve ljude i tu filozofiju jer vaši treneri odlično razumeju košarku. Lepo je bilo igrati za njih. Morali ste jako da radite i to mi nije bio problem, ali znaju košarku i stalno su razmišljali o tome kako da uklope sve igrače u sistem. Duško je došao u Himki tokom sezone, kod njega sam igrao odlično, kao i kod Svetislava u Barseloni. Čuo sam da su obojica malo smekšali posle svih godina“.

Bili ste saigrač sa Vladimirom Lučićem, bliski prijatelji u Minhenu...

“Sjajan momak, stalno smo se šalili o mnogim stvarima. Pokazuje poslednjih godina svoju pravu vrednost, konačno je uspeo to da izvuče to na površinu. Luča je sposoban za mnogo toga, prošle sezone pokazao je da je vrhunski kvalitet. Mobilan, moderni igrač koji može mnogo toga na parketu, pokriva više pozicija“.

Uz sve pohvale na njegov račun, šta je to što ga izdvaja iz mase?

“Njegova profesionalnost. Kako posmatra igru, koliko razmišlja o sitnicama, nekada je čak znao da pretera u tome. Sećam se da je posle nekih poraza ili lošeg treninga dolazio u svlačionicu i bio baš ljut, govorio bi: ’Ovo je sr***e, ne možemo ništa da uradimo kako treba’. To samo pokazuje njegovu ozbiljnost, koliko zaista želi da napreduje neprestano. Još jedan njegov kvalitet je to što tako dobro razume igru. Uostalom, to je odlika svih srpskih igrača. Srbi su košarkaški ljudi, zato mi je bilo zadovoljstvo što sam imao priliku sa njim da igram i delim parket“.

U susretu Srbije i Finske videli smo sudar Nikole Jokića i Laurija Markanena, MVP i velike zvezde NBA lige...

“Kao Finac mogu da kažem da sam ponosan što i mi imamo jednu NBA zvezdu. Visokog momka koji može da igra košarku na vrhunskom nivou. Neverovatno je videti koliko je košarka napredovala još iz mog vremena. Kada sam počeo da igram, visoki igrači nisu igrali kao danas. Sada imate Nikolu, Janisa i Laurija, pa razmišljate koliko je zadivljujuće kada vidite šta sve znaju i mogu“.

Da li je Lauri ostao isti momak iz vremena kada ste ga upoznali?

“Jeste, bukvalno isti. Promenio je neke sitnice, na primer sada igra sa mnogo više samopouzdanja nego kada je ušao u reprezentaciju, što je normalno. Ali i dalje je prizeman, sjajan momak. Nadam se da će ostati takav i biti još bolji košarkaš“.


tagovi

Peteri Koponenkošarkaška reprezentacija Srbijekošarkaška reprezentacija FinskeEvrobasket 2022

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara