Klasiko Aveljanede: Prokletstvo sedam crnih mačaka, braća Milito i 300 metara velike priče

Koji grad može da se pohvali privlegijom da ima dva kluba koji su kontinentalni i svetski prvaci? Milano u Evropi, Buenos Ajres u Argentini i Montevideo u Urugvaju. Santos je, ipak, posebna priča i grad za sebe. Dakle, tri metropole i tri centra moći sa po dva fudbalska giganta. U njihovom društvu je još Aveljaneda. Ne verujemo da ste po bilo čemu osim fudbala čuli za ovaj grad koji ima tek nešto više od 300.000 stanovnika. Odvojena rekom od Buneos Ajresa, deo provincije Buenos Ajres. Manja od Niša, a veća od Londona, Berlina, Pariza i njihovih klubova... Džin za ove nalickane evropske prestonice. Aveljanedina lična karta su fudbalski monstrumi - Independijente i Rasing. Kada kažete Aveljaneda to ne zvuči jako. Kada pomenete Aveljanedina dva fudbalska ponosa, to ne zvuči. To zveči. Grmi! Članovi “velike petorke” argentinskog fudbala. Višestruki prvaci Argentine, šampioni Južne Amerike i sveta. Već decenijama, najveća kost u grlu velikanima Boki i Riveru… 

Argentinci vole da kažu da imaju dva najveća gradska derbija na svetu i tu odmah posle Superklasika svrstavaju derbi Avaljende. Po trofejima, imaju pravo. Neverovatan je podatak da je tako mali grad dao takva dva fudbalska giganta.

Počelo je pre više od 100 godina i od tada raste. Grupa običnih radnika iz baraka su ujedinili dva lokalna kluba i osnovali Rasing 25. marta 1903. Boje su izabrali po tadašnjem, a danas upokojenom velikanu Rasingu iz Pariza. Samo dve godine kasnije na isti datum je osnovan Independijente. Kao što mu ime kaže u pitanju je bio simbol nezavisnosti. Opet grupa radnika. Raje, što bi se reklo. Bili su zaposleni u jednoj britanskoj kompaniji i bili su ljuti što im Britanci ne daju da igraju fudbal sa njima. Tako su osnovali svoj nezavisni klub. Opčinjeni lepotom dresova Notingem Foresta, izabraše crveno-bele boje. 

Prva fudbalska bitka za Aveljanedu se odigrala 1907. godina i prelepa priča je počela. Navikli smo da veliki gradski derbiji imaju fundamentalne razloge rivaliteta. Imamo ljuta rivalstva zbog klasnih razlika, politike, religije… U Aveljanadi nije u pitanju ništa slično tome. Kažu da prijatelje treba držati blizu, a neprijatelje još bliže. To je poenta rivaliteta u najmanjoj fudbalskoj metropoli sveta. Udaljenost između dva stadiona je tek 300 metara. Ta blizini je prouzrokovala rivalitet, tenziju i na kraju mržnju. Na dva antologijska stadiona.

Inedendijenteov je potpuno srušen i izgrađen na istom mestu pre deset godina. Od tada se zove Stadion američkih oslobodilaca. Mnogi ga i dalje zovu po legendarnom nadimku Dupli pogled. Zbog originalnog dizajna sa dva nivoa. Bio je prvi stadion u Argentini koji je probio granicu od 60.000 prodatih ulaznica. Za meč protiv Boke 1974. godine je prodato 62.000 ulaznica, a na tribinama je bilo bar desetak hiljada ljudi više. Na njemu su igrana finala Kopa Libertadores, Superkupa Južne Amerike, Interkontinentalnog kupa… Jedini je argentinski stadion na kojem su igrali petorica najvećih 20. veka: Pele, Maradona, Di Dtefano, Krojf i Bekenbauer. Zbog bezbednosti je srušen i ponovo podignut 2005. godine. Izgradnja je finansirana od tri transfera. Independijente je za oko 40.000.000 evra u kratkom periodu prodao Serhija Aguera, Oskara Ustarija i Hermana Denisa da bi izgradio Američke oslobodioce.

Tek 300 metara je udaljen stadion Presidente Peron, koji je dobio ime po najpoznatijem argentinskom predsedniku. Ne zovu ga tako, jer Perona nisu svi voleli i mnogi su ga smatrali diktatorom. Stadion je opšte poznat po nadimku Cilindar. Kada vidite kako izgleda jasno vam je i zašto. Stadion je sa najvećim dimenzijama terena u Argentini, gde Rasing kao Barselona ume da "razvuče" rivala. Često je primao preko 100.000 ljudi, a u meču za titulu svetskog prvaka protiv Seltika, Cilindar se uvijao pod nogama 125.000 ludih Latinosa koji su Škotima priredili pakao. Bilo je to jedna od najbrutalnijih utakmica u istoriji fudbala. O tome ste mogli da čitate u našoj rubrici PREMOTAVANJE. I savetujemo vam da opet pročitate.

PREMOTAVANJE: Interkontinentalni kup, ili fudbal od kojeg su pucale kosti (VIDEO)

Poput ostalih derbija u kojima svaki klub ima svoju epohu i Aveljanedin je imao periode dominacije jednog kluba. Rasing je gazdovao do 1974. kada je Independijente počeo svoju eru. Desetak godina kasnije je Rasing ispao u Segundu i Independijente je napravio korak dalje. Do 2013. su navijači Rasinga čekali da i Independijente prvi put u istoriji ispadne među drugoligaše i da se ta sramota izniveliše. Da im makar malo lakne i da se reše prozivki… A kako je bilo navijačima Independijentea možete da pogledate na sledećim fotografijama sa te kobne utakmice. 

Independijenteov nadimak Crveni đavoli je proizvod novinarske ekstaze. Zbog oduševljenosti sedme sile tadašnjom petorkom u navali Independijentea čiji je deo bio i Orsi kojeg će Musolini kasnije naterati da zaigra za Italiju. Zbog tog đavolski dobrog napada je rođen i nadimak Crveni đavoli.

Rasing je poznat kao Akademija. U trećoj deceniji prošlog veka je nanizao sedam titula prvaka Argentine! Mleo je rivale. Bio najorganizovaniji klub, hijerarhija je dovedena do savršenstva i otuda nadimak Akademija.

Do Drugog svetskog rata Rasing je osvojio devet titula, Inependijente samo četiri. I posleratne godine su bile u znaku Rasinga, sve do početka šezdesetih. Independijente je lansirao neverovatnu generaciju sa legendarnim plejmejkerom Boćinijem, koja je počela da seje strah i osvaja titule. Od 1963. do 1978. osvojila je šest titula prvaka Južne Amerike, šest titula prvaka Argentine i prvu titulu prvaka sveta. Dobila je i drugi nadimak - Skupljači pehara! Tu je i famozna titula državnog prvaka kada je protiv Taljeresa u poslednjem kolu sa tri igrača manje postigla gol za titulu šampiona. Zamislite tu dominaciju i moć kada titulu osvajate sa osam fudbalera na terenu!?

Upravo tih šedesesetih godina prošlog veka se desio i detalj koji će promeniti sve. Legenda, sujeverje ili prokletstvo. Shvatite kako hoćete. Verujte u šta hoćete. Podmsvajte se, ali od tada više ništa nije bilo isto.

Navijači Independijentea su se posle pomenutog finala Rasinga i Seltika 1967. godine pod okriljem noći ušunjali na Cilindar i na terenu ubili i zakopali sedam crnih mačaka. Zašto sedam nikada nije odgontnuto. Akadamija je do tog momenta bila daleko ispred Crvenih đavola po trofejima. Tada Rasing ulazi u pakao! Na trofej je čekao neverovatne 34 godine! Sve je probao. Zvao je sveštenike, šamane, proroke, varalice, posezao za crnom magijom… Uzalud. Izlaza iz lavirinta užasa nije bilo. Sanjali su u Rasingu crne mačke, ubijali ih na ulicama čim bi ih videli. Rasing je tonuo, Independijente je rastao. Svet se okrenuo naglavčke sa plavo-bele. Svi u Aveljandi su verovali da je kletva stvarna. I osećali su je svakog dana. Neverovatno je na kakve načine je Rasing gubio utakmice i trke za trofeje. U jednom od mečeva za titulu su 14 puta pogodili okvir gola!? Kako onda da ne verujete u zle čini? Rasingove navijače tada ni silazak Marsovaca ne bi iznenadio…

Bili su na ivici ludila i konačno je 2000. doneta odluka da se ceo teren prekopa i potpuno promeni. I neki učeni ljudi su podržavali incijativu. I njima je svega bilo preko glave. Tokom prekopavanja su zaista nađene kosti mačaka. Odnesene su sa stadiona i sahranjene na nepoznatom mestu.

I onda?

U Klausuri 2001. godine, Rasing se borio za goli život i neki navijači su uoči ključnog meča za opstanak otišli u crkvu da se pomole. U grupi navijače je bio i izvesni Pablo Delpjero. Kupio je brojanicu i sutradan čekao ispred svlačionice da je pokloni nekom od igrača. Prvo su izašli mlađani Dijego Milito i još jedan fudbaler. Delpjero je zamolio Milita da uzme brojanicu kao poklon koji će mu doneti sreću. Uz podsećanje da je kletva skinuta i da je Gospod uz Rasing.

U meču za opstanak, trener je ostavio Milita na klupi da bi ga uveo u igru u drugom poluvremenu. Dijego je postigao gol kojim je Rasing sačuvao prvoligaški status. Već u sledećem Apertura šampionatu iste godine, Rasing je režirao čudo i postao prvak Argentine! Goreo je plavo-beli deo Aveljanede, prokletstvo je konačno skinuto!

U narednom šampionatu je prvak Argentine bio Independijente. Sa komandantom odbrane Gabrijelom Militom. Braća Milito su poseban začin u istoriji derbija Aveljanede. Igrali su jedan protiv drugog i tukli su se kao da su najveći neprijatelji. Prštalo je kada bi se dokačili u duelima. Rivalitet u Aveljanedi je opet porastao do nebesa.

Ali od te 2002. titula je zaobilazila najmanju fudbalsku metropolu na planeti.

I onda se vratio Dijego Milito. Idol Interovih navijača je odbio mnoge ponude da bi se vratio u Rasing. Dok je Milito rešetao po Evropi, onaj navijač Delpjero se zaposlio u Rasingu da održava teren. Nekoliko dana po Militovom povratku u Rasing, susreli su se na izlazu sa stadiona. Delpjero ga je stidljivo gledao ne pomišljajući da će se veliki Prinćipe setiti susreta iz 2001.
“Šta je? Nećeš valjda da mi tražiš brojanicu nazad?”, upitao je Milito zabezeknutog Delpjera.

“Sačekaj malo”, nastavio je Dijego i počeo da kopa po sportskoj torbi iz koje je izvadio brojanicu staru 13 godina.

Istu onu plavu koju mu je poklonio Pablo Delpjero. Milito je svom obožavaocu ispričao da mu je brojanica bila talija, da se nije odvajao od nje i da ga nikada nije zaboravio… Nekoliko meseci kasnije, Dijego Milito je postigao dva gola u pretposlednjem kolu protiv Rozarija i zakazao meč za titulu u Aveljanedi u poslednjem kolu. River je vodio u većem delu prvenstva, ali ga je Akademija prestigla i protiv Godoja je na Cilindru igrala za titulu. Napetost u vazduhu je mogla da se seče nožem. Samo pobeda je garantovala Rasingu titulu. A, Godoj je jedan od onih klubova koji voli da zagorča život. Militova asisentcija Senturionu je odlučila. Rasing je opet postao šampion Argentine!

Od tada je odigran još jedan derbi Aveljanede. Prošlog maja u akutelnom šampionatu. Rasing je pobedio golom… Naravno Milita. Sada su oba rivala praktično ispala iz trke za titulu, ali se bore za mesto u Kopa Libertadores tako da će večerašnji duel mnogo toga odlučiti. Rasing je u seriji od četiri pobede, Crveni đavoli imaju četiri remija zaredom, ali forma u ovim utakmicama ne znači mnogo. Independijente će biti jači za prednost domaćeg terena i ogromnu podršku sa tribina. A, ta prednost mu mnogo znači. Rasing nije pobedio na “Američkim oslobodiocima” već dugih 14 godina!

Milito je najavljen u startnih 11, Rasing će igrati sa tri napadača, a sa klupe će šansu čekati stari lisac Marijano Pavone. Na klupi Independijentea je legendarni Valensijin štoper Maurisio Pelegrino. Njegovo najjače oružje je Lukas Albertengo. Zamptite ime ovog napadača. Uskoro ga očekujemo u Evropi. Najveći udarac za Crvene đavole je izostanak zbog povrede Kristijana Rodrigeza. Popularnog Sebolje koji je bio omiljeni Simeoneov džoker u onoj šampionskoj generaciji pretprošle sezone.

Kvote Kladionice MOZZART za utakmicu Independijente - Rasing

Možda je šteta što Rasing nije domaćin i što se ne igra na Cilindru. Independijenteovi navijači se ponose činjenicama da je njihov klub uspešniji po broju pobeda i trofeja. Rasingovi se ponose time što dominiraju na tribinama. Najveće zastave ikada viđene na fudbalskom stadionu su njihovih ruku delo.

Stogodišnji rivalitet je uzrokovao i veliki broj incidenata. U Aveljanedi su se incdienti preneli sa terena na tribine. Derbiji šezdesetih godina su bili obeleženi tučama igrača, a u jednoj takvoj je sudija morao da podeli sedam crvenih kartona. Poslednjih godina su prešli na tribine i van stadiona. Nažalost, bilo je i smrtnih slučajeva.

Derbi Aveljanede ne može da se poredi sa bilo kojim drugim na svetu. Tako blizu, a opet tako daleko... Teško je i pretpostaviti kako je to kada si stanovnik Aveljanede i kada imaš takvu istoriju. I kada odrastaš i kada te vaspitvaju sa ovakvim pričama. Ali mora da je mnogo dobar osećaj... Osim kada izgubiš derbi.

(FOTO: Action images)