Inijestinina borba: Samo sam čekao da padne noć da popijem pilulu!

Predstava običnog čoveka je da fudbaleri imaju sve. Novac, dobra kola, lepe žene, slavu… Niko ne vidi drugu stranu medalje. A mnogi su je fudbaleri osetili. Među njima i Andres Inijesta, koji istina nikad i nije izgledao kao tip čoveka koji onako bledolik voli svetla reflektora. Međutim, u intervjuu za emisiju Salvados na televiziji La Seksta nekadašnji as Barselone otkriva koliki su u stvari bili njegovi psihički problem.
“Prelaziš u svet iluzije, nemaš ništa, ne osećaš ništa. Samo sam čekao da padne noć da popijem pilulu i odmorim se. Kad patiš od depresije to nisi ti. Ti postaješ ranjiv i teško je u takvim trenucima kontrolisati život”, iskren je Inijesta.

Šta je sve uzrokovalo depresiju teško je odgonetnuti. Inijesta i ne pokušava. Ali dosta je toga on proživeo. I nije mu uvek bilo prijatno. Recimo, nerado se seća perioda kada je Žoze Murinjo vodio Real. Ne zato što je Real tada bio bolji – jer nije – već zato što je Murinjo rivalstvo dva kluba podigao na nivo koji prevazilazi sport.
“Murinjo je bio ključna komponenta u lošim odnosima Barse i Reala. To prevazilazi granice radikalnog. Štetilo je i reprezentaciji. Nadrealne scene. Nije to više bilo isto rivalstvo, video si mržnju. Nije bilo podnošljivo”.

Nije mu se dopalo ni kada je Fudbalski savez Španije odlučio da smeni Đulena Lopetegija samo nekoliko dana pre početka Mundijala u Rusiji.
“Kad nešto krene po lošem obično se loše i završi. Poslednji meč je bio sam šlag na tortu. Mister (Fernando Jero, prim. aut.) pre utakmice je razgovarao sa mnom, razgovarao je i ranije, ali jednostavno nisam razumeo tu odluku (da ga ostavi na klupi za četvrtfinale sa Rusijom) i rekao sam mu to. Nisu me zanimali njegovi odgovori, samo sam želeo na teren. Zamislite, ja sam  tada bio dripac”.

(FOTO: Reuters)