"Branko Ilić"
"Branko Ilić"

INTERVJU - BRANKO ILIĆ: Volim Partizan i pratim ga od malih nogu

Vreme čitanja: 8min | sub. 26.07.14. | 10:46

Slovenački reprezentativac Branko Ilić je za tri decenije života samo dva puta gledao voljeni Partizan na stadionu u Humskoj. Prvo kao dečak protiv Rijeke, potom nedavno u duelu sa Torshavnom. Na travi Topčiderskog brda debitovaće 6. avgusta, u revanšu 3. kola kvalifikacija za Ligu šampiona protiv bugarskog šampiona Ludogoreca

Branko IlićPotraga za kvalitetnim defanzivcem, sposobnim da igra na bar dve pozicije u zadnjoj liniji, u Partizanu je završena pre nešto više od dve sedmice, potpisivanjem ugovora sa Brankom Ilićem. Bez obzira što je u pitanju slovenački reprezentativac i što je bio velika želja stručnog štaba crno-belih, većina navijača kluba iz Humske malo zna o iskusnom internacionalcu.

U najkraćem, Ilić ima 31 godinu, odigrao je više od 50 utakmica za Sloveniju, a debitovao je 2004. u utakmici protiv Srbije i Crne Gore.  Prošle sezone bio je stub odbrane Hapoela iz Tel Aviva, pre toga nosio je dres Anortozisa sa Kipra. Internacionalno iskustvo sticao je još u Rusiji i Španiji, dok je u domovini sa Domžalama bio šampion, pod komandom Slaviše Stojanovića, bivšeg trenera Crvene zvezde. Oženjen je i ima troje dece.

Izabrane vesti

Saradnju s Partizanom Ilić je dogovorio do leta 2016, a prvu utakmicu odigrao je u utorak na Farskim ostrvima. Zamisli trenera Marka Nikolića su bile takve da smo ga protiv Torshavna gledali na poziciji desnog beka.  

Partizan nije oduševio igrom, ali je prema očekivanju bio bolji i u revanšu?
"Mislim da smo veliki posao napravili u prvoj utakmici, pobedom od 3:0. Znamo svi da je Partizan na papiru bio ogroman favorit, ali danas nikoga nije lako proći u evropskim kvalifikacijama. Na Farskim Ostrvima nismo odigrali prvo poluvreme na očekivanom nivou. Primili smo gol našom krivicom, ali razgovor u svlačionici nas je trgao. U drugom delu igre smo pokazali da smo ipak daleko kvalitetniji od Torshavna".

Kako si se osećao na debiju u dresu Partizana?
"Tri godine nisam bio na beku, gde sam doduše ranije igrao često. Poslednje dve do tri sezone stalno sam na štoperu, vratio sam se i u reprezentaciju na tom mestu. Ali to nije bitno. Trener je tražio da odigram na desnom beku i uvek sam spreman da pružim ono što se od mene očekuje. Za prvi put odigrao sam OK".

Kao i prošlog leta sledeći rival Partizana je bugarski prvak Ludogorec. Prolaz dalje omogućava boravak u Evropi najmanje do decembra?
"Nedavno sam pričao s drugarom koji igra za Ludogorec, napadačem Romanom Bezjakom. Odbrojava se vreme do meča, pa se sudaramo, a-ha-ha...  Znamo se dugo iz reprezentacije. To što je dobro za Partizan je iskustvo iz prošle godine, pošto se iz poraza uvek izvuku pouke. Koliko se sećam druge utakmice u Beogradu, Partizan uopšte nije igrao slabo. I sada će odlučivati sitnice. Moraćemo da smanjimo greške u odnosu na utakmicu protiv Torshavna, kao i da više igramo timski".

Da li je prednost za Partizan to što igra revanš u Beogradu?
"Može da bude, ali i ne mora. Učinićemo sve da izvučemo pozitivan rezultat na strani. Po meni je najbitnije da se postigne bar jedan gol u gostima. E, onda ćemo pred našim Grobarima imati snažnu podršku s tribina da se izborimo za prolaz dalje".

Po dolasku u Humsku odmah si naglasio da je tvoj dečački san ostvaren. Igraćeš uskoro prvi put i pred navijačima crno-belih?
"Pratim Partizan godinama, znam dosta o klubu. Najviše sam ga pratio kao klinac, znate ono –  za koga ćale navija, za njega navijam i ja, a-ha-ha. Kada sam dolazio na promociju, stvarno mi je bilo drago, nije bilo treme. Ipak imam godina i iskustva. Da sam došao sa dvadeset godina, verovatno bih se tresao i ne bih osećao noge. Protiv Farana nije bio pun stadion, međutim, verujem da će tribine biti pune kada budemo igrali protiv Bugara".

Ilić u dresu Betisa protiv Barse i Mesija

Kakav utisak imaš o ekipi?
"Apsolutno pozitivan. Ima dosta mladih igrača i vrlo su kvalitetni. Od saigrača sam čuo da su Andrija Živković i Danilo Pantić baš talentovani, ali trenutno su odsutni zbog obaveza sa omladinskom reprezentacijom. Dobro je i to što ima iskusnih fudbalera, jer je to najbolji spoj – mladost i iskustvo. Pre nego što sam došao čuo sam naravno za Saleta Ilića, Danka Lazovića sam upoznao u Rusiji, kao i Drinčića".

Jesi li gledao ranije uživo Partizan?
"Jesam kao klinac. Bila je to utakmica koja je odigrana u Beogradu protiv Rijeke. Partizan je, ako se dobro sećam, dobio sa 3:1. To je jedna jedina koju sam pratio uživo".

Šta kažeš na uslove u Sportskom centru Teleoptik, kao igrač koji je imao zavidnu karijeru u inostranstvu?
"Zanimljivo, to su me više puta pitali do sada. Prošle sezone sam bio u Izraelu, a pre toga na Kipru gde se ima više novca nego ovde, pa nije ni blizu što se toga tiče, kada govorimo o Teleoptiku. Pričam o Partizanu, ne znam kako je u drugim klubovima. Imaš sve što ti je potrebno, veliki broj kvalitetnih trenera i ostalih stručnjaka. Baš je na nivou. Igrao sam u Betisu koji nije imao ovakve uslove".

Koliko znaš o srpskoj Superligi? Partizan je prošle sezone ostao bez titule posle godina dominacije?
"Učinićemo sve da vratimo pehar, to mogu da obećam! Mislim da je srpsko prvenstvo kvalitetnije nego prethodnih godina. Igrao sam u Sloveniji, a Hrvatsku koliko-toliko pratim, sličan je nivo kvaliteta. Uvek imaš dva do tri kluba koji odskaču, u Srbiji su to naravno Partizan i Zvezda, u Hrvatskoj se izdvaja Dinamo, pošto je Hajduk potonuo proteklih godina. U Sloveniji je bez premca Maribor.  Ne može srpska liga da bude loša ako svake godine izbaci toliko dobrih mladih igrača koji odlaze u inostranstvo za nekoliko miliona evra. To danas nije nimalo lako".

Karijeru si počeo u Olimpiji kao dete?
"Odveo me otac još u prvom razredu na trening, u Olimpiji sam bio 13 godina. Klub se zatim raspao, nije imao novca i otišao je u petu ligu. Nas petorica smo otišli u Domžale koje su na dvadesetak kilometara od Ljubljane. Klub je bio osmi na tabeli kada smo došli, ali smo stigli na kraju do drugog mesta. Posle toga smo dva puta bili šampioni".

Tada si sarađivao sa Slavišom Stojanovićem?
"O Slavetu, pošto ga mi zovemo Slave, mogu da kažem sve najbolje. Vrlo je radan i ozbiljan trener, poznajem ga i kao stvarno dobrog čoveka. Sa mladima predano radi, ima kvalitetne treninge i ne prepušta ništa slučaju. Kada se on nečemu posveti, onda je u tome 24 časa dnevno".

Betis te je prvo pozajmio iz Domžala, pa si zatim potpisao višegodišnji ugovor sa timom iz Sevilje?
"Proveo sam pola godine u Betisu i već na pozajmici sam produžio ugovor. U Španiji je bilo treme, priznajem. Nije svejedno kada se tamo dođe iz Domžala, gde se igra pred 500 do najviše 1.000 ljudi, pa te onda sačeka stadion sa 40 do  50 puta više gledalaca. Nikada neću zaboraviti utakmicu protiv Sevilje, gradski derbi. Trener je bio Luis Fernandez. Izlazimo na zagrejavanje, stadion je već bio polupun. Fernandez mi je prišao i pitao me kako se osećam, da li imam strah. Ja sam mu rekao da je sve super, a u sebi sam se tresao, a-ha-ha... Hvala bogu, tu utakmicu sam dobro odigrao, kao i celu polusezonu. Betis je veliki klub, dosta toga se menja svake sezone. Nisam kasnije mnogo igrao i stigla je ponuda FK Moskve, gde je Grof  Božović bio trener".

Ilić protiv Robinja

To je bio početak tvoje ruske epizode?
"Isto sam otišao na pozajmicu. Razmišljao sam se da li da odem, bilo je straha od Rusije, jer sam malo znao o njoj. Odigrao sam svega osam utakmica, ali se baš potrefilo da smo u tom periodu dobili CSKA i ostvarili još nekoliko dobrih rezultata. Saigrač mi je bio Zvonimir Vukić, postali smo prijatelji, održali smo kontakt i stvarno se lepo družimo. Naravno, razgovarao sam sa Zvonetom pred dolazak u Partizan i on mi je savetovao da dođem. Rekao mi je: „Ajde bre, Iliću, preseci to i potpisuj za Partizan“, a-ha-ha... Potom sam sa Moskvom potpisao dvogodišnji ugovor, ali je gazda kluba odlučio da se povuče i sve se raspalo. Stigle su ponude Lokomotive i Spartaka, otišao sam u Lokomotivu. Rusija stvarno ima odličnu ligu, mnogo je stranaca, dosta novca se vrti".

Za Lokomotivu si odigrao tek nešto više od desetak utakmica?
"Meni i još četvoricu igrača koji smo se vratili sa Svetskog prvenstva 2010. trener je sklonio iz tima kao nespremne. Među njima je bio i Nigerijac Piter Odemvingi koji je potom napravio super karijeru u Premijer ligi! Bili smo u čudu i nismo znali zbog čega to radi, čak smo nekoliko meseci trenirali po posebnom programu. Posle nisam mnogo igrao... Dogovorio sam se s Lokomotivom da ranije raskinemo ugovor. Bio sam bez kluba dva meseca, izgubio i status reprezentativca, ali srećom je stigla ponuda iz Anortozisa u kojem mi je bilo odlično. Završili smo kao drugi u prvenstvu Kipra, vratio sam se i u repezentaciju. Posle sam prešao u Hapoel iz Tel Aviva, dobra je bila sezona u Izraelu, sve super".

Ugovor sa Partizanom si potpisao na dve godine. Kakva su ti očekivanja?
"Već sam rekao koliko volim Partizan i samim tim je interes kluba ispred svake lične ambicije. Zna se da se od Partizana uvek traži da bude najbolji, da dobija svaku utakmicu, ali igrači koji su u njemu moraju da budu svesni toga. Trenutno je najvažnije da se razmišlja o Ludogorecu. Prolaz dalje bi nam mnogo značio u svakom smislu".

------------------------------------------

BEOGRAD PUN ROĐAKA, MEĐU NJIMA I VITAKIĆ

Koliko poznaješ Beograd? Ovde imaš dosta familije?
"– Rođen sam u Ljubljani, ali moji su iz Srbije otišli kao mladi u Sloveniju i tamo se upoznali. Mnogo rođaka imam u Beogradu i sa mamine i sa tatine strane. Rođena sestra je bila sa mnom u Sloveniji, a sada je u Beogradu, u kojem sam uvek manje više bio u prolazu. Nikada nisam imao prilike da se zadržim duže od nekoliko dana. Posetim babe, vidim još malo familije i odem. I moram da vam kažem da sam se oženio u Beogradu, u „Perper goldu“, a-ha-ha...  Inače, rođak sam sa Milivojem Vitakićem, bivšim igračem Zvezde. Nismo razgovarali o mom dolasku u Partizan ako vas to zanima, a-ha-ha..."

DINAMO NIJE ZVAO, PAO JESTE

Pisalo se da su te ovog leta tražili Panatinaikos i Dinamo Zagreb?
"Ne znam koliko je konkretno bilo interesovanje Dinama. Mene niko nije zvao, a kontakt je više išao preko agenta. Sa Panatinaikosom jeste bilo razgovora, odlazio sam i do Atine. Međutim, već sam bio prelomio u glavi da hoću 99 odsto u Partizan, ako mi se ukaže šansa. Mnogo mi znači što je baš trener hteo da dođem i stvarno mislim da sam dolaskom ovde napravio pravu odluku".

Bilo je i pre nekoliko godina priča u vezi s tvojim dolaskom u Humsku?
"Tada direktno sa Partizanom nije bilo kontakta. Bile su valjda neke priče među agentima, ne znam iskreno koliko je to uopšte bilo ozbiljno. To se događalo u vreme kada se i moj zemljak Marko Šuler pominjao kao pojačanje Partizana". 

(FOTO: MOZZART Sport / Branko Starčević, Action Images)


tagovi

SuperligaSrbijaFK PartizanBranko Ilić

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara