INTERVJU - Nikola Maksimović: Kad poznaješ igrača do sebe možeš i protiv 10 Mesija

Turbulentan period, verovatno i najteži u dosadašnjoj karijeri, u potpunosti je ostao iza Nikole Maksimovića. Srpski štoper je letos do poslednjeg minuta prelaznog roka čekao transfer u Napoli i on se ostvario bukvalno u poslednjem trenutku.

Fudbalski korak unapred je napravljen, od defanzivca rodom iz Bajine Bašte očekuje se da u narednom periodu postane jedan od najvažnijih šrafova u zadnjoj liniji kluba sa San Paola, a sada je došao trenutak da napravi korak više i sa nacionalnim timom.

Srbiju u subotu u Kardifu (20.45) očekuje poslednji kvalifikacioni meč za plasman na Svetsko prvenstvo u ovoj godini i gostovanje Velsu, koje bi prvo mesto u Grupi D moglo da učini granitno čvrstim.
“Okupili smo u dobrom raspoloženju, što zaista odavno nije bilo tako, verovatno zbog rezultata i svega ostalog. Spremni smo svi, znamo koju težinu nosi ova utakmica i šta ona može da nam donese, jer posle smo slobodni do marta i ovu utakmicu moramo što bolje da spremimo, da uđemo u nju opušteni, razmišljamo pozitivno i budemo smireni. Samo tako možemo da napravimo rezultat, da ne pravimo nikakvu euforiju, da li smo prvi na tabeli ili nismo, da li ćemo pobediti ili ne, to pre utakmice može samo da stvori pritisak kod igrača i da ne bude sve kako treba. Svi znamo šta treba da radimo, pokušaćemo da se pripremimo za utakmicu najbolje što možemo, ko bude igrao, daće svoj maksimum. Selektor to verovatno u svojoj glavi već i ima, a na nama je da mu se stavimo na raspolaganje, pa ko igra – igra“, rekao je Maksimović za MOZZART Sport.

KVOTA NA SRBIJU JE 3,20!

Formacija sa tri centralna beka u poslednjoj liniji nešto je što je Maksimović doktorirao u Torinu i svojim partijama privukao pažnju italijanskih velikana. Adaptacija na sistem koji forsira Slavoljub Muslin neće biti potrebna.
“Malo je klubova koji igraju formaciju sa tri igrača pozadi, ja sam imao priliku da to igram tri godine u Torinu, koji je tada prvi put počeo da igra u tom sistemu. Mogu da kažem da smo zaista imali dve dobre sezone, posle toga smo igrali i Evropu s tim sistemom, imali smo odličnog trenera (Đampjero Ventura, prim. aut.) koji je sve to dobro postavio. U takvoj formaciji igrači nisu toliko bitni, nisu potrebna neka zvučna imena. Naravno, potrebno je vremena da se sve to uklopi. U početku nismo imali rezultate, ali kada smo pohvatali sve što treba da radimo išlo je mnogo lakše“.

Takav sistem igre u stanju je da poremeti planove gotovo svim protivnicima.
“Iskreno, svaku utakmicu koju sam igrao imao sam osećaj da ću pobediti, bez obzira na to protiv koga igram. Kad pripremaš utakmicu i protivnika, uvek gledaš kako možeš da ih probiješ, kako da postigneš gol, kako da napraviš pravu situaciju, u tom sistemu je uvek bilo prostora da se igra, da se stvara dosta šansi. Mi smo uvek igrali utakmice s dosta golova. Formacija pruža šansu bekovima da budu ofanzivniji, a i mi štoperi što igramo po boku imamo mnogo više mogućnosti da krenemo s loptom i tražimo pas kroz sredinu, na špica, na veznog igrača, na beka, ima mnogo opcija. Naravno, uvek sve polazi od odbrane i mora da se igra, to zahteva ovaj sistem. Mi smo to počeli da igramo u reprezentaciji, meni nije teško da se uklopim, a sigurno ni drugim igračima. Kada imate rezultate onda i neke druge stvari idu lakše. Prija nam ova formacija, dosta smo ofanzivniji, stvaramo mnogo šansi, samo trebamo još da popravimo neke stvari i dodatno ih unapredimo“.

“KONTINUITET U ODBRANI NAJVAŽNIJI. AKO DOBRO POZNAJEM IGRAČA PORED SEBE, IMAM OSEĆAJ DA MOGU DA IGRAM PROTIV 10 MESIJA“

Odbrana Orlova je konstantno na udaru javnosti i kritika, pa se ponekad čini da se uvek prvo gleda greška u poslednjoj liniji. Muslin je peti selektor Srbije u poslednje četiri godine, u međuvremenu na toj funkciji su se smenjivali Siniša Mihajlović, Ljubinko Drulović, Dik Advokat i Radovan Ćurčić. Sve to je uticalo da nacionalni tim ostane bez pravog kontinuiteta u radu, što je upravo jedan od ključnih razloga uspeha reprezentacije Velsa u poslednje dve godine.
“Mi smo protiv Velsa igrali pre četiri godine i pobedili smo sa 6:1 i 3:0, a oni su ovog leta igrali Evropsko prvenstvo, a mi nismo. Upravo je razlika u tome što se mnogo stvari menjalo na mesec dana, tri meseca, pola godine. Selektor, igrači, uvek nešto novo, uvek novi sistem, bilo je i dosta pehova, a reprezentacija nema mnogo vremena. Uvek je okupljanje ponedeljkom, igra se već u četvrtak ili petak, ponekad nemaš vremena ni dva treninga da odradiš, to je problem, nepoznavanje saigrača koji igra sa tobom. Mnogo je bitan kostur ekipe, pogotovo u odbrani, jer kada pogrešiš u odbrani primaš gol. Odbrani je potrebno uigravanje i kontinuitet utakmica, što je malo teže u reprezentaciji, jer se dogode i povrede, nije kao u klubu gde imaš vremena za pripreme i početak prvenstva, niko ne gleda početak, gleda se kraj. Uvek ima vremena da se stvari isprave. Evo u Napoliju imamo pet štopera i trener nas menja svaku utakmicu. Meni to iskreno ne prija, ali kada svaki dan radimo neke stvari svi zajedno, onda nije bitno ko igra, svi znamo sistem i ko šta treba da radi“.

Selektor Velsa Kris Kolmen je uprkos očajnim rezultatima u kvalifikacijama za Mundijal u Brazilu dobio poverenje nacionalnog saveza. Usledio je istorijski plasman i rezultat na Evropskom prvenstvu u Francuskoj. Užasna odbrana je za kratak period postala jedna od najčvršćih na Starom kontinentu.
“Velšani su od mečeva sa nama zadržali 90 posto igrača, dok je kod nas bilo mnogo promena, počevši od selektora, pa i igrača, mnogo nas je prošlo u odbrani, gotovo da nikad nije počela ni ista ekipa, niti ista dva odbrambena igrača. Sve su to i odluke trenera, zavisi i od igrača da li su povređeni i spremni, ali kad si uigran možeš da igraš protiv bilo koje ekipe. Ako dobro poznajem onoga ko igra pored mene i imamo dobru saradnju, ako se dobro dopunjujemo i fudbalski poznajemo, imam takav osećaj da na terenu mogu da igram i protiv deset Mesija“, jasan je bio Maksimović.

“U NAPULJU NEMA NIKAKVOG PRITISKA. AKO SI FUDBALER NAPOLIJA, ONDA SI KAO BOG“

Prelazak sa severa na jug Italije, iz kluba sa nešto skromnijim ambicijama u tim formiran za napad na šampionsku titulu i igranje u Ligi šampiona, sasvim sigurno predstavljao je ogroman obrt u karijeri i životu Nikole Maksimovića.
“Uvek kada igraš u klubu koji ima takve ambicije sigurno da je pritisak veći, ali mi igrači ga ne osećamo. Imamo malu krizu rezultata i pehove s povredama. U periodu smo gde igramo dobro, ali tu dobru igru ne možemo da realizujemo. Stvaramo šanse, ali fali igrač koji će to da završi. Pritiska nema nikakvog, iako je to Napoli. Navijači su, ako bih mogao da poredim, kao navijači Crvene zvezde, samo što te ovde prate u stopu, gde god da kreneš, gde god da izađeš, u restoran, bilo gde. Mnogo su ludi, ali na pozitivan način. Niko od njih ti ne bi naudio, niko od njih ti ne bi ništa uradio ako izgubiš ili da se ne znam šta desi. Oni žive samo za fudbal, ne postoji ništa drugo. Ako si fudbaler Napolija - u Napulju si kao bog. Ja to osećam i vidim svakog dana, to ti daje dodatnu motivaciju i snagu u nekim teškim trenucima da napraviš nešto još bolje, da napraviš bolji rezultat. Bila je sada situacija kada smo igrali loše, navijači su došli na trening, podržali su nas, rekli su nam da idemo dalje, da su oni uz nas, dali nam vetar u leđa. Posle toga smo pobedili Krotone. To nije bio sastanak, ali su došli na trening, bili su s nama tu, došlo je dosta navijača u Krotone, prate nas svaku utakmicu i u Evropi, nije bitno gde igramo, uvek su s nama. Ima ih stvarno dosta i kad igramo u Napulju, a kada smo na strani, onda imamo osećaj kao da igramo kod kuće“.

Temperamentni predsednik Aurelio de Laurentis svojom pojavom i izjavama uvek izaziva veliku medijsku pažnju.
“Iskreno, njega sam video dva puta do sada. On je čovek koji više nije u Italiji nego što jeste, jer se bavi režiserskim poslom. Kod njega, kao i kod svih Italijana, nema tu neke nervoze kada nešto ne ide. Kod njih je sve – neka, lagano, doći će sve to na svoje. Polako, bez nerviranja. Oni generalno žive bez nekog nerviranja, nisu kao mi da se iznerviraš za svaku sitnicu i da te to poremeti u svemu. Kod njih ne, ako nešto može da se završi sada oni će završiti za četiri dana, sve razvlače lagano. Tako žive i uživaju, dosta drugačije od nas“.

“TRENER I SPORTSKI DIREKTOR SU REKLI – AKO ON NE DOĐE, MI IDEMO IZ KLUBA“

Maksimović je poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka postao zvanično najskuplje plaćeni srpski fudbaler u istoriji. To su bili prilično burni dani za srpskog reprezentativca.
“Poslednji dan se završio taj transfer, a mogao je i da se ne završi, mogao je predsednik De Laurentis da kaže – ne želim toliko da platim, pa da ne bude ništa od toga. Meni je u tim trenucima bilo najbitnije samo da završim to, nije bilo bitno kolika će biti cena, to je možda i nerealna suma, ali trener i sportski direktor su bili toliko iza mene da su rekli - ukoliko on ne dođe, mi idemo iz kluba, jer nam treba taj igrač. Predsednik je uradio sve da me dovede i ja sam mu na tome zahvalan. Što se mene tiče, nisam opterećen, iz fudbalskih razloga sam otišao tamo. Hteo sam da promenim, da igram u sistemu sa četiri u liniji, Mihajlović je to promenio dolaskom u Torino, ali ja sam želeo da idem jedan stepenik više, mislim da je Napoli bio taj pravi stepenik za mene, gde ću napredovati još više, gde ću imati mogućnost da igram Ligu šampiona i da se borim za neki trofej. Pritom, tu je trener koji me mnogo ceni, bukvalno je dve godine želeo da me dovede. Još kada je bio u Empoliju znam da je pričao dosta toga lepog o meni. Znao sam da će to biti pravi potez za mene. Došao sam kasno i to je možda neki razlog što ne igram mnogo utakmica u kontinuitetu, jer moram da pripremim sve te neke stvari, nisam ni prošao pripreme, bio sam kod kuće mesec dana dok se nije završilo sve to s Torinom i to je jedini razlog zbog kojeg ne igram sve utakmice. Inače, pričam sa Sarijem svaki dan, on je prezadovoljan sa mnom i patanje je samo kada ću krenuti da igram u kontinuitetu“.

“SARI JE NAJVEĆI FANATIK OD SVIH NAS. KAO DA ON IGRA FUDBAL, KAO DA ON TREBA DA UGRIZE I UDARI“

Mauricio Sari za razliku od predsednika kluba nije medijska ličnost, već potpuni fudbalski zagriženik.
“Iskreno, on je najveći fanatik od svih nas. To je čovek koji 20 sati dnevno provede da li gledajući fudbal ili radeći na terenu sa nama. Bukvalno je samo u tome i samo za to živi. Kada ga vidite da daje izjave i priča o nekim stvarima, on govori o svakom detalju, njemu ne može ništa da promakne. On možda i svesno, možda i nekad nesvesno, kaže novinarima nešto što ne bi trebalo da im kaže, ali jednostavno takav je. Za nas je pozitivan uvek, svi smo ga prihvatili takvog kakav jeste. Ako nekad i za igrače kaže nešto, znamo da nije tako mislio. Takav je čovek, kao da on igra fudbal, ima takvo ponašanje kao da je on na terenu, kao da on treba da ugrize nekoga, da udari. Kad je utakmica, snima se ono što se dešava na terenu, ne snima se van terena, ali njegove reakcije – to malo trenera radi. Da kažemo Konte, koji je takođe malo energičniji ili Mihajlović, ostali su smireni, gledaju utakmicu, kažu nešto, vrate se na klupu i sede. On 90 minuta šeta, dere se, vrišti, priča, pomera... Ako se izvodi neki prekid, a nismo dobro stali bukvalno jedan metar, on već vrišti na klupi: Da li je moguće, pa probamo to 300 puta!“

Mnogim igračima bude izuzetno teško da se naviknu na toliko zahteva šefa struke, ali Sari ne odustaje od svojih principa, što na kraju uvek da pravi rezutat.
“Čovek spremi utakmicu do najsitnijih detalja, mi sve to probamo, bude super na treningu, a onda dođe utakmica. Naravno, neke stvari i ne mogu da se urade u potpunosti, igrač se zaboravi u trenutku, možda ne može ni da zapamti sve, a on kreće da psuje sam sebe, ne može da veruje. Energičan je dosta i za nas je pozitivan, imam samo reči hvale za njega, jer mi dosta pomaže u svemu. Igramo sa četiri u liniji, stojimo dosta visoko, na centru, za neke je to možda rizično, ali ja nikad ne osećam tako, bez obzira na to koliko brz igrač da dođe. Kad još malo budem pohvatao sve to što on traži od mene, mislim da neću imati problem da igram bilo gde. To što on radi, ja nisam radio ni sa jednim trenerom, toliko pridaje pažnje jednom centimetru na terenu, gde treba da stojiš, kad treba da kreneš unazad, kad unapred, kada da staneš, koji je znak da radiš ovo, koji je znak da radiš ono. To je mnogo stvari i to ne može odjednom da se usvoji. Nekim igračima je trebalo po godinu dana za sve to. Ja sam tu dva meseca, ali sam mnogo toga ostvario, on je jako zadovoljan, i očekujem da u narednom periodu, pogotovo u januaru, jer imamo dva-tri igrača na Kupu afričkih Nacija (Kulibali i Gulam), imati daleko veću minutažu. Ali i pored toga, on ima poverenje u mene, kao i svi u klubu, tako da nisam opterećen da li igram ili ne igram, bitno je samo da te stvari što on traži od mene najbolje pripremim, onda će sve biti lako.“

Prelazak iz Torina u Napoli pokvario je odnose između Maksimovića i Siniše Mihajlovića.
“Smirilo se sve, uvek se nađe neko da pita nešto u vezi s tim, ali ja iskreno ne volim da pričam o tome. Jednom sam ili dva puta dao izjavu i rekao da ne želim o tome da pričam. Rekao sam, ako imam nešto, reći ću njemu u oči, ne bih voleo preko novina. Meni je najbitnije da sam ono fudbalski što je bilo uradio, da sam otišao stepenik više, što mi je bio cilj. Vrlo dobro znamo i on i ja šta smo pričali, o čemu smo pričali, predsednik tu priču nije mogao da isprati. Bez potrebe, ali kažem on je sličan Sariju, energičan je i nekad kaže neke stvari što ne treba, pa se i pokaje. U mojoj situaciji, nisam to čuo od njega, ali sam čuo od nekih drugih ljudi, da je malo preterao, ali dobro, ne bih da se vraćam na to. Bile su jako teške reči, meni tada u mnogo teškom trenutku, ne znam da li ću preći ili neću preći, šta će biti ako ne pređem, ako se vratim u Torino, ali opet sam nekako ostao koncentrisan, miran, izolovao sam se od svega toga i imao sam poverenje i u menadžera i u ljude iz Napolija da će da reše transfer. Došao je bukvalno u zadnjem minutu i za mene je dobro što je to rešeno“.

Na kraju, povratak na ono što je prioritetna stvar srpskog fudbala, a to je plasman na Svetsko prvenstvo u Rusiju. Koliko su Orlovi u ovom trenutku blizu ili daleko od odlaska na Mundijal?
“Samo tri utakmice su prošle i mnogo je rano da se priča o tome. Najbitnije je da nastavimo u kontinuitetu da igramo i da ne dozvolimo da gubimo lako bodove, da ne gubimo bodove na neke gluposti, neke sitne stvari, crvene kartone ili tako nešto. Na povrede igrača ne možemo da utičemo, ali možemo na te neke stvari koje te izbace iz ritma, to je trenutno za nas najbitnije. Mislim da ćemo samo sve više i više napredovati što se tiče igre i svega, jer kad imaš rezultat onda sve ide lakše, ali još je rano pričati o tome. Rekao san pre par dana, na Svetsko prvenstvo će se plasirati ekipe koje budu osvojile po šest bodova protiv Gruzije i Moldavije. Naravno, i one koje kod kuće ne budu gubile bodove“.

INTERVJU - Filip Kostić: Velšani imaju Bejla, mi imamo Tadića

Eventualna pobeda u Kardifu bi u ogromnoj meri olakšala posao izabranicima Slavoljuba Muslina na putu ka željenom cilju.
“Pa ni sa tom pobedom se neće ništa rešiti, jer će ostati još dosta utakmica. Naravno, pobeda bi donela mnogo toga pozitivnog i pružila bi mogućnost, ne da misliš da si već na svetskom prvenstvu, ali bi ti dala mogućnost da se još pozitivnije i još bolje pripremiš za sledeće utakmce. Siguran sam i da ne bude rezultat da će opet ostati to tako, jer mnogo se promenilo za raliku od prethodnih godina. Ne mislim na atmosferu između nas igrača, uvek je bila ista i pozitivna što se tiče nas samih, ali ta atmosfera okolo nam je bila potrebna, da navijači, ljudi, da prepoznaju bar sada taj trenutak kada smo u dobroj situaciji. Da nas podrže još više, da dođu što više ako su u mogućnosti i na stadion, jer nama je značilo i 15.000 gledalaca koliko je bilo protiv Austrije, pa da se čuje nešto, da ne bude prazno. U prošlom ciklusu, kada smo igrali tri utakmice pred praznim stadionu, bilo je kao da smo u bioskopu, nije to utakmica. Mi Srbi smo takvi, nama treba samo nešto malo, kada se samo jednom čuje ’Srbija’ to odmah mnogo menja, adrenalin još više raste. To su neke stvari što su nam potrebne u ovom periodu i siguran sam da neće izostati, a što se tiče nas samih, mi smo spremni i idemo do kraja, svaku utakmicu pripremamo jednu po jednu, ne mislimo mnogo unapred, samo mislimo na ono što je prvo pred nama. Samo tako možemo napraviti nešto“, zaključio je Nikola Maksimović.

(FOTO: Star Sport, Action images)