"Dankan Ferguson"
"Dankan Ferguson"

Kucamo na vrata... Dankana Fergusona (VIDEO)

Vreme čitanja: 7min | pet. 03.07.15. | 10:33

Čovek koji je postao legenda i pre nego što je postao igrač, i rekorder po broju crvenih kartona u Premijer ligi, iako je bio napadač

Dankan Ferguson

Bila je to sasvim obična noć u njegovom životu - krvotok je dobrano „obogatio“ alkoholom u pabu, na suvozačko mesto „besnog“ automobila stavio lepoticu i krenuo put hotela u kojem je živeo. Suprotno običaju pijanih vozača da idu putevima gde pretpostavljaju da neće biti policije i trude se da budu neupadljivi, on je rešio da iskoristi prečicu i prođe kroz autobusku stanicu, pored znaka „Zabranjen prolaz“. A to i nije baš dobra ideja, pogotovo ako ste fudbaler jednog od dva najpopularnija kluba u gradu, koji zarađuje milione i čija faca, pritom, tih meseci dominira s naslovnih strana.

Izabrane vesti

„Jeste li pili nešto“, upitao ga je policajac.

„Ne, ne, ne“, odgovorio je, dobacujući saputnici: „Idi u hotel, doći ću ja, ne znam kad, ali doći ću.“

Aparat je, naravno, pokazao da je lagao, pa je završio u stanici. Imao je 0,15 promila više od dozvoljene količine alkohola u krvi...

„Samo 0,15 promila više? Čoveče, a popio sam pet boca crnog vina“, čudio se sam sebi.

Čudili su se i policajci, pa su pozvali doktora da izvrši test vađenjem krvi. Njihove kolege, inače navijači Evertona, za to vreme su mu krišom donosili velike količine vode. On je, međutim, znao da mu to neće pomoći...

„Vađenje krvi? Ne, samo to ne! Pio sam večeras, pio sam u petak, pio sam u četvrtak... Šta god radili, samo nemojte krv da mi vadite.“

Ipak su ga pustili u šest ujutru.

„Vratili su mi cipele, i dok sam ih upertlavao, razmišljam, sutra igramo derbi, čoveče.“

Kad se vratio u hotel, namignuo je recepcionaru, uz osmeh: „Devojka je još gore, u sobi?“

Na taj način, priznaće kasnije, samo je pokušavao da sakrije kako se zapravo osećao: „Bilo mi je kao da sam izneverio sve. Napio sam se, a nije trebalo...“

Sledeće veče, bio je to 21. novembar 1994, Everton je ugostio Liverpul u Mersisajd derbiju. Ponedeljak, 21.00, „TV termin“, direktan prenos na Skaju. Prvi meč Džoa Rojla na klupi Karamela koji su u tom trenutku bile u očajnoj situaciji. A junak ove priče, Dankan Ferguson, bio je več nekoliko meseci u klubu, ali nije postigao nijedan gol, iako je iz Rendžersa stigao kao veliko pojačanje. Rojl je znao sve o opijanju i boravku u pritvoru, ali nije imao kud: ako neko može da mu pomogne to je taj visoki i Škot.

„Bio je toliko loš, ma nije bio loš nego neprimetan, u prvom poluvremenu, da sam razmišljao da ga ostavim u svlačionici. Pitao sam se da li je i dalje pijan... Ali iz nekog razloga nisam. I to je možda moja najbolja odluka u karijeri, odluka koja je promenila taj meč, i celu Evertonovu sezonu.“

I celu jednu karijeru, valja dodati. Jer Dankan je ostao na terenu, a u 56. minutu je uradio ono što najbolje radi: skočio je visoko, iznad Nila Radoka i ruku Dejvida Džejmsa, i pretvorio korner Endija Hinčklifa u vođstvo Evertona. I to je bilo to, počela je velika ljubav između miliona navijača i jednog igrača, a upravo Rojl je možda najbolje opisao taj trenutak: „Postao je legenda pre nego što je postao igrač.“

„Pre nego što sam došao ja u klub, teško da je šutnuo loptu, i onda je u tom derbiju odjednom sve eksplodirao“, objasnio je kasnije Rojl svoju čuvenu rečenicu.

I tako je rođena ljubav. Neki će kasnije reći da takva ljubav u klubu u kojem je „devetka“ nije viđena još od legendarnog Diksija Dina. Da li su preterali? Verovatno jesu, ali nije ni ta tvrdnja bez osnova ako se zna da fanovima Karamela nije smetalo ni to što je Duncan Disorderly (Dankan koji nije u vinklu bi možda glasio najbolji slobodan prevod) naredne sezone mesec i po dana (a trebalo je čak tri meseca) morao da bude van tima zbog „privatnih obaveza“. Morao je, naime, da se javi u ozloglašeni glazgovski zatvor Barlini na izdržavanje kazne zbog toga što je godinu dana ranije, još kao član Rendžersa, glavom udario igrača Rejt Roversa Džona Meksteja. Zanimljivo, na samoj utakmici zbog ovog poteza nije dobio ni žuti karton, ali na Ostrvu su se već tada snimci koristili za naknadno kažnjavanje.

Ferguson je prvi tako postao prvi fudbaler na Ostrvu koji je zbog incidenta koji se odigrao na terenu, za vreme utakmice, završio u zatvoru. Ništa od toga se naravno ne bi desilo da već nije bio pod uslovnom kaznom zbog prethodnih grehova: dva puta se pobio na taksi stanici, prvo je udario glavom policajca, a potom imao fizički sukob s protivničkim navijačem, dok je nešto kasnije imao problema sa zakonom i zbog tuče sa ribarom u pabu u primorskom gradiću Anstruter. Bes zbog zatvorske kazne i 12 mečeva suspenzije u nacionalnom timu prouzrokovao je odluku da više ne igra za reprezentaciju Škotske...

„Ne dajem mnogo intervjua, ne želim da privlačim pažnju. Ceo život pokušavao sam da se otresem reputacije koju sam zaradio samo zbog jednog poteza“, ispričao je Ferguson u jednom od retkih razgovora u kojem se dotakao incidenta zbog kojeg je ležao u zatvoru.

E sad, način na koji je Ferguson pokušavao da uradi specifičan je, baš kao i put kojim je krenuo da vozi dve noći pre debija u Mersisajd derbiju. Naredna fotografija jedna je od čuvenijih u istoriji Premijer lige, a nastala je 2004, dakle deset godina posle incidenta sa Mekstejom, u periodu kada je Big Dunc pokušavao da „opere“ svoje ime. Kako je to izgledalo najbolje zna tadašnji član Lestera Štefan Frojnd, a ovakve situacije postale su zaštitni znak Fergusona, makar isto onoliko koliko i njegovi golovi glavom.

Frojnd u Dankanovim kandžama

Zapravo, ova njegova izjava bila je jedna od retkih pomirljivih. Retko ih je i davao, ali kad je to činio nije imao dlake na jeziku. Na primer, pre nekoliko meseci, kada je objavljeno da Stiven Džerard napušta Liverpul i odlazi u Los Anđeles Galaksi, Dankan je poželeo da izrazi svoje mišljenje.
„Nikada ga nisam voleo. On uvek cilja manje igrače na terenu. Da budemo iskreni, da je nekad krenuo na mene odneli bi ga u Los Anđeles u nekoliko kofera. Mrzim licemere. Ljudi kao što su Roj Kin ili Makelele nisu imali problem kad nalete na jače od sebe. Oni su pravi. Za mene, Džerard je veoma precenjen.“

Svojom visinom od 193 centimetara Veliki Dankan dominirao je u kaznenim prostorima na Ostrvu, pa su protivnički defanzivci često koristili nedozvoljena sredstva kako bi ga sprečili da postigne gol. Često je bio tučen. Ali i on je tukao. U Premijer ligi je dobio čak osam crvenih kartona, i nalazi se na prvom mestu te neslavne tabele. U vrhu mu društvo prave Ričard Dan, Roj Kin, Patrik Vijera, Vini Džons... Nešto vam ovde ne štima? Pa naravno, svima njima bio je posao da prekidaju napade drugih ekipa, ili čuvaju neke od najboljih napadača tog vremena, osim Fergusonu. On je bio klasična devetka...

Na stranu sve, Škot jeste bio strašan špic. Za Everton je igrao sve do 2006, izuzimajući sezonu 1999/2000. kada je boravio u Njukaslu, i na 273 utakmice dao 73 gola. Samom svojom pojavom ulivao je strah u kosti rivalima. Ostao je fajter do kraja, pa je u poslednjoj sezoni, sa 35 godina, odigrao čak 27 mečeva u Premijer ligi. I zaista, prava je šteta što je zbog boravka u zatvoru odustao od reprezentativnog dresa jer nije sporno da bi bio postao i jedna od najvećih legendi rodne mu Škotske, gde se proslavio u dresu Dandi Junajteda, da bi igrajući samo jedne sezone u Rendžersima kupio sebi ulaznicu za Premijer ligu Engleske.

Kada je završio s fudbalom, Dankan je pet godina bio u dobrovoljnom egzilu na Majorki, da bi se potom pridružio stručnom štabu Evertona pod komandom Dejvida Mojesa, s kojim je u međuvremenu razrešio nesuglasice koje su imali. Mnogi su smatrali da bi upravo on trebalo da nasledi zemljaka kada je otišao u Mančester Junajted, međutim, to se nije dogodilo, a Dankan Ferguson danas ne krije da ima veliku želju da se bavi trenerskim poslom, pošto je u međuvremenu stekao i licencu za tako nešto.

Vazdušni dueli bili su mu specijalnost

PA GDE ĆEŠ LOPATOM NA BAGER?

Majkl Prat i Beri Doson su imena koja vam verovatno ništa ne znače, ali u Engleskoj njih dvojica važe za jedne od najglupljih lopova. Oni su se 2001. namerili na kuću Dankana Fergusona i to dok je ON bio u njoj. Prat je uspeo da pobegne od Velikog Dankana, ali Doson nije - tadašnji napadač Evertona zadržao ga je dok nije stigla policija i usput ga „objasnio“ kako nije lepo to što je uradio, pa je nesrećni lopov tri dana proveo u bolnici.

Budite sa nama i sledećeg petka kada će vas MOZZART Sport i Facebook stranica „Kucamo na vrata zaboravljenih asova“ obradovati novom zanimljivom pričom.

(Foto: Action Images)


tagovi

Premijer ligaKucamo na vrataEvropaEvertonEngleskaDankan Ferguson

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara