Mrdakovićev broj 20: Rad će biti hit sezone!

Jubilarni broj 20. I red je da bude u Srbiji. Uostalom, globtroter Miljan Mrdaković već je proputovao pola sveta, a po onoj staroj svuda pođi, kući dođi izabrao je da mu 20. klub u profesionalnoj karijeri bude beogradski Rad. Povod da sa 34-godišnjim fudbalerom porazgovaramo o daljim planovima, sinu Urošu, pre svega bogatom životnom iskustvu.

A zaista je bogato. Počelo je još 1995. u niškom Radničkom kod prvog trenera Dragan Radosavljevića Džaje, posle čuvena omladinska škola Partizana kod Nebojše Ličanina, pa već sa 16 godina prvi odlazak u nepoznato i potpisivanje ugovora sa Anderlehtom. Bila je tu i pozajmica Alstu, pa povratak u Srbiju i 20 golova u 26 utakmica u OFK Beogradu za zvanje drugog strelca lige iza Mihajla Pjanovića. I onda Gent, opet OFK, Austrija Salcburg, Metalist, Makabi Tel Aviv, Vitoriju Gimaraeš, Daleki istok u Šandongu Ljubiše Tumbakovića, kasnije i Đengsua Dragomira Okuke, Kipar kao druga kuća... Ma teško je sve i pobrojati. Plus učešće na Olimpijskim igrama 2008. godine...
"Ranije uopšte nisam razmišljao o tome. Sada kada sam polako na zalasku karijere sve više razmišljam o tome kako sam se opredelio na sve te korake. Prvo da odem iz svog rodnog grada sa nepunih 13 godina, a sa 16 iz svoje zemlje. Meni je sve to izgledalo lagano. Ali sada, pošto imam sina koji će napuniti 12 godina teško da bih ga pustio da ide mojim putem. Ja sam prošao kroz sve to i nimalo nije lako. Kao ni svaki put do uspeha. Čak je i preteško. Previše odricanja, a i mislim da čovek mora da se rodi za to", vrti film Mrdaković.

Bilo je sigurno trenutaka, loših dana u kojima je pomislio da se dalje ne može, da više ovako ne ide...
"Naravno. To često dolazi. Ali, treba biti jak u glavi. Život me naučio tome da postanem psihički jak".

Mlađi ljubitelji fudbala u Srbiji tako su mogli da ga upoznaju tek kada se prošle sezone vratio u Vojvodinu. Dva gola odmah na početku Vošinih evropskih kvalifikacija, pa povreda protiv Čukaričkog, kratak boravak u Grčkoj i sada povratak u Srbiju.
"Vratio sam se da se dokažem pošto ipak u srpskom fudbalu nisam toliko poznat. Voleo bih da podsetim srpsku javnost na moje golgeterske sposobnosti. Imao sam i pozive iz Grčke i sa Kipra naravno - tamo sam stekao puno prijatelja i ljudi me poštaju - ali ovde sam bliže i sinu, a i ambicije mi se poklapaju sa klupskim. Da klub napravi korak dalje i da se možda ako da Bog, naravo uz moju pomoć, sa mojim golovima plasira u Evropu", ambiciozno će iskusni napadač, sada rad da Rad pošalje u Evropu.

Zanimljivo, 2003. godine ga je pogotkom u 93. minutu susreta sa OFK Beogradom poslao u - drugu ligu.
"Profesionalac sam. Za svaki klub igram kao Nemac do poslednje sekunde i nebitno mi je ko je protivnik.  Kada bi se namestilo opet - ne bih imao dilemu. Ko god da ispada iz lige".

Ali može li Rad zaista do vrha tabele u konkurenciji nedodirljivih beogradskih večitih rivala, te Čukaričkog i Vojvodine, već ustoličenih u pozicijama prvih pratilaca?
"Očekujem da budemo hit jesenje sezone. Imamo spoj mladosti i iskustva, a to i jeste recept za uspeh. U Srbiji retko da je neka ekipa tako satkana. Svi idu na to da se guraju mladi igrači, što je i normalno jer samo oni  koji igraju za mladu i A reprezentaciju mogu da se prodaju. Od toga klubovi i žive, ali tako se teško prave rezultati u našoj ligi, a pogotovu u Evropi".

Mladi, pak, uglavnom žele što pre da pobegnu iz siromašnog srpskog fudbala. Često takve odluke forsiraju i roditelji. Nije nemoguće da i sam Mrdaković bude u sličnoj situaciji. Sin Uroš igra na poziciji špica u fudbalskoj školi "Filip Filipović" u Nišu. Prošlog meseca dobio je i poziv za reprezentativne akcije u Staroj Pazovi.
"Veliko iskustvo za njega", ponosno ističe tada Milan.

Imaće šta da ga savetuje...

Piše: Ana Maričić;
Foto: Action Images, MN Press