Poslednji pozdrav legendi iz komšiluka

(Povodom smrti jednog od najvećih svetskih vicotvoraca i kerefekera)

Rene Hausman imao je 28 godina i malog sina. Dečaku je bio rođendan, a otac je voleo da cugne. Ali sutra je utakmica, kako? Otac treba da obuče sveti Riverov dres i istrči na krcati Monumental. San mališana iz La Bande, provincija Santijago del Estero. Sever, gore ka Boliviji. "Majko, ne brini, ove noge će te spasiti. Igraću za River". Rene tek što je stigao na Monumental. Nije gazio kroz karijeru baš onako kako su mu predviđali. I u Riveru nije na vrhuncu moći. To je više nada u sudbinu Feniksa... 

Ćaskanje je protkano zveckanjem čaša. Terasa porodične kuće u La Bandi. Komšije, prijatelji, drugari iz detinjstva. I opklada: daću ga sutra pijan! 
"Bilo je mnogo pića i mnogo plesa. Obožavao sam to. Društvo se razišlo u 11 ujutru. Odspavao sam dva sata i krenuo ka Buenos Ajresu. Kada su me videli znali su 'koliko je sati'. Klupa. A Di Stefano (tadašnji trener) će: Ma ne treba mi ni na klupi takav. Ne znam kako sam ga ubedio... Kažem: Pusti me samo nekoliko minuta, ako ne budem mogao menjaj me. Igram pijan i sa dva sata sna. Dajem gol, tražim izmenu i odlazim kući na spavanje".  

Rene Hausman zvani Ludak za El Grafiko, intervju iz 2007. 

Argentina je mnogo patila s kraja šezdesetih i početkom sedamdesetih. Vrhunac je bio neodlazak na Mundijal u Meksiku. Jedan veliki Peruanac Čolo Sotil došao je sa svojima na Bombonjeru, izborili su 2:2 i ostavili celu jednu naciju u suzama. Potoci tuge od Tartagala do Rio Galjegosa. Dijego Maradona gledao je tog dana Sotila i rešio da postane takav igrač. A dok je Dijego rastao Argentincima je tugu blažio momak iz La Bande. 

Hausmana je prepoznao jedan drugi "ludak", Cezar Luis Menoti. Posle je pričao: "Rene je bio mešavina Garinče i Maradone. Uragan". I doveo ga je u Urakan. najbolji tim koji će klub iz Park Patrisiosa ikada imati. Šampionski. Igrali su Rene Hausman, Karlos Babington, Migel Brindizi i Omar Larosa. Svi reprezentativci. Hausman je za pet sezona dao 108 ligaških golova. Svaki "zaliven" kako dolikuje pod okriljem noći i noćnih klubova... Igrao je desno krilo i svi su ga poredili sa Omarom Korbatom, najboljim desnim krilom u istoriji argentinskog fudbala.   

Klub mu je ponudio luksuznu vilu u najboljem kraju Buenos Ajresa, odbio je. Nije želeo da ode iz svog kraja, iz svoje La Bande. Kada su novine to objavile postao je "legenda iz komšiluka". U atrfileu je priča mladog, neimenovanog saigrača: "Moguće je. Jednom je Rene isfolirao povredu samo da bih ja ušao i podigao bonus. Takav je on". 

Rene Hausman imao je tu nesreću da je Menoti odmah posle titule napustio Urakan i postao selektor Argentine. To mu je otvorilo mesto u nacionalnom timu, ali... Iz kluba je otišao jedini autoritet. Tura za turom, tura za tutom, i tako dani i noći. Argentina i dalje čeka da joj Maradonine frćokle s ekrana ispune oči. I Hausmanu se sve toleriše. Svaku kap potkrepio je "čašicom driblinga", svako pijanstvo golom, a svaki promašaj oplakao zajedno s običnim svetom. U svojoj La Bandi, negde po barovima Buenos Ajresa, ili čak na ulici, s navijačima. 

U Nemačkoj '74. Gaučosi ne mogu dalje od druge runde. Ali zato 78' u svojoj zemlji, uz pomoć svih udruženih nefudbalskih oružja ovog sveta, postaju prvaci. Hausman u onoj sramnoj, nameštoj pobedi nad Peruom (6:0) koja će isterati Brazil sa prvenstva, a domaćina gurnuti u polufinale, postiže jedan gol. Boginja je u rukama Marija Pasarele. On je Reneov ispisnik. Obojici je po 24. Samo, Pasarela, Ardiljes, Galjego, Kempes i ostali blistaju, Hausman se gasi. 

Utom stiže i Maradona. Rene Hausman "nazdravlja" i Maradoni. Još godina il dve, pa gotovo...
"Više nema smisla , postao je alkoholičar. Neka se sredi, onda neka se vrati. Nismo mi bilo ko". To je priča iz Urakana. U 28. Rene Hausman je na novom početku. Voli Rivereove boje i obećao je majci. Obećao, a sve potrošio.
"Samo još da prođe taj rođendan i više neću", u glavi se bore razum i želja za đavolskom (ili bogovskom) tečnosti. "Da, da, nećeš, nećeš".   

Slavlje odmiče, graja se polako stišava... Borba je bila neravnopravna. I ta prokleta opklada. Mali Dijego Rene bio se već probudio, a tata nije ni otišao na spavanje. 

Taj pijani gol za River bio je poslednji u karijeri Renea Hausmana. Više nikada pijan nije igrao. Nije ni imao priliku. Samo po nekoliko minuta za Kolo Kolo, Amazulu i još neke nižerazredne klubove.

Umro je juče u 64. godini od raka jezika.  

Rene Hausman - legenda iz komšiluka i čovek koji je "tešio" argentinski fudbal dok je veliki Dijego rastao.