Pravopisne zavrzlame (2): Dani nije Alveš već Alves, a Murinjo je - Morinjo?

Redakcija MOZZART Sporta, s obzirom na sve češće polemike u komentarima i na društvenim mrežama koje su u vezi s izgovaranjem i pisanjem imena raznih trenera, sportista, klubova... iz raznih zemalja sveta, odlučila je da pokuša da vam približi pravila po kojima se vrši transkripcija sa drugih jezika na srpski. Verujemo da ćete imati priliku da kroz zanimljive primere naučite nešto novo. U prvom tekstu bavili smo se možda i najvećom dilemom - da li je Karlo Ančeloti, ili Anćeloti, iliti zašto je Roberto Mančini, a ne Manćini, a sada je na redu portugalski jezik...

Kada je krajem marta 2013. godine portugalski stručnak Rikardo sa Pinto zamenio Aleksandra Jankovića na klupi Crvene zvezde, sticao se utisak da se više polemike vodi o izgovoru njegovog imena, odnosno prezimena, nego o potezu Zvezdinih čelnika da zamene trenera usred sezone. U novinama i na portalima se moglo pročitati, a na televizijama čuti, i Sa Pinto i Sa Pintu, mada je oblik Sa Pinto preovladavao. Novinari, veoma poznati po želji da se pravilno izražavaju i pišu, ne jednoj od prvih konferencija za medije potražili su odgovor iz prve ruke. Ali ne od lingvista, već od Sa Pinta lično. I dobili su ga. Čovek je jasno i glasno rekao da se njegovo ime izgovara Sa Pintu. Ali... Uvek postoji neko „ali”...

Iako portugalskim jezikom govori više od dvesta miliona ljudi, iako je službeni jezik u Brazilu i Portugaliji, iako je drugi najveći jezik iz grupe romanskih jezika, u Srbiji ga ljudi teško razlikuju od španskog, a grešaka u prilagođavanju imena je mnogo. Fonetika (glasovni sklop portugalskog jezika) od najsloženijih je među evropskim jezicima, glasovi se dosta razlikuju od glasova u srpskom, postoje i velike varijacije u izgovoru koje zavise od naglašenosti, nenaglašenosti, položaja u reči, susednih glasova... Da ne dužimo i ne komplikujemo. Jednostavno ćemo reći da u našim pravilima transkripcije sa portugalskog jezika skoro ništa nije onako kako u portugalskom zvuči jer se transkripcija prvenstveno oslanja na pismo, a to neizbežno znači zanemarivanje izgovora. U Pravopisu stoji da „ni najsloženija pravila ne bi osigurala da naš izgovor za portugalsko uho zvuči kao blizak i dobro pogođen”.

I došli smo do onog „ali” sa početka priče. Može Rikardo da kaže da se preziva Sa Pintu, istina je i da tako zvuči kada ga izgovore Portugalci, on je ipak na srpskom Sa Pinto. Ali nije on sâm i poseban. Postoji neko ko je toliko kontroverzan i poseban, pa čak i po načinu kako se njegovo ime kod nas transkribuje. Kada bih vam rekla (a i mojim dragim kolegama novinarima portala mozzartsport.com) da se jedan od najboljih trenera svih vremena, Gospodin Posebni, zpravo preziva Morinjo, a ne Murinjo, verovatno biste odmah počeli s pripremom lomače na kojoj biste me zapalili. Ja bih ipak nešto rekla u svoju odbranu pre egzekucije: tako kaže Pravopis Matice srpske (t. 244)!  Portugalska grafija OU (Mourinho) kod nas se transkribuje sa O. Iako ćete takav oblik retko naći u medijima (i na našem portalu), on je jedini pravilan, ali je otpor takvom izgovoru i pisanju ogroman, a ja Don Kihot nisam. Isti je slučaj i sa brazilskim fudbalerom Lukasom Morom (Lucas Moura). Da, napisala sam Lukas, a ne Lukaš. Kao što je i Alves (Dani), a ne Alveš, Meireles (Raul, a ne Meireleš)  kao što ni poznati fudbalski menadžer nije Mendeš, već Mendes.

Ovde je bitno pomenuti da se portugalski koji se govori u Brazilu i portugalski koji se govori u Portugaliji razlikuju u izgovoru, ali da to nema uticaja na transkripciju. Glas S koji nije između samoglasnika (A, E, I, O, U) ili ispred zvučnog suglasnika transkribuje se kao S, pa čak i u onim položajima u kojima ga Portugalci, za razliku od Brazilaca, izgovaraju kao Š. Tako da nemojte da vas začudi kada vidite u listi Belenenses, Dos Santos, Pasos Fereira, Estoril, Gimarais… Da, da… Opet vam je nešto zasmetalo. Godinama se kladite na Gimaraeš i odjednom se nađe neko ko će da vas uči da Gimaraeš nije Gimaraeš, nego Gimarais. Grafije AE kao i ÃE se transkribuju kao AI, pa od Guimarães (GU ispred E i I se transkribuje kao G, a ispred ostalih samoglasnika kao GV, a objašnjenje sledi), primenom pravila dobijamo Gimarais i onda se svi pitaju koji je to klub.

Ko voli da se kladi na brazilske niže lige, susrešće se s klubom Gvarani (mada su oni svojevremeno bili i učesnici elitnog takmičenja u zemlji fudbala) ili su ipak veće šanse da razmišljate da tipujete na Guarani. Sada će neki od vas pomisliti: „Šta priča ova, pa da li ja pijem guaranu kada treba da ostanem budan da ispratim tiket ili gvaranu?“ Pijete guaranu, iako bi trebalo da pijete gvaranu i da se kladite na Gvarani, a ne na Guarani. Ovo nije savet, već samo primer! Nemojte da ja posle budem kriva što je vama pao tiket za maksimalu od 15.000.000 jer ste me poslušali.

Kao što je bio slučaj sa italijanskim jezikom, tako i portugalskom važi da treba zadržati bez izmene tradicionalna imena kao što su Magelan, Lisabon (ne Magaljais i Lizboa kako bi trebalo po pravilima transkripcije). Ali kako u Pravopisu stoji, „radi doslednosti se predlažu dve korekcije izražajnih navika” – Belo Orizonte, a ne Belo Horizonte, jer je H nemo kao u španskom ili francuskom, i Sao Paulo, a ne Sao Paolo jer ne odgovara ni izgovoru ni pismu.

Nadam se da ste odustali od lomače iako se sve što smo ovde rekli kosi sa vašim dugogodišnjim navikama i da ste uzeli listu u ruke jer smo vas podsetili da biste mogli da odigrate jedan portugalski ili brazilski tiket (igraju se prvenstva po državama i kupovi) dok se pripremate za početak brazilske Serije A.

Budite i sledećeg utorka sa nama, kada ćemo se baviti primerima iz kineskog jezika.

Piše: Marina Avramović, lektor MOZZART Sporta