Dejan Georgijević
Dejan Georgijević

Put kojim se ređe ide: Iz manjih sredina do Partizana, Georgijević uzeo #14 zbog Kežmana

Vreme čitanja: 5min | sre. 06.02.19. | 09:03

Ili kako je Sale Stanojević namirisao talenat još 2011, kakvi su u mlađim kategorijama bili Markec i Mitar, šta je novog špica crno-belih navelo da se vrati u Humsku u nepovoljnim okolnostima po crno-bele

(Od izveštača MOZZART Sporta iz Antalije)

Kriterijumi su i ove zime ispoštovani. Došao je neafirmisani stranac na kome klub veruje da može da zaradi (posebno što ga je uzeo za džabe), potpisao je i talenat iz Srbije (takođe bez obeštećenja posle isteka stipendijskog ugovora sa Crvenom zvezdom, što bi trebalo da znači da vredi), a stigao je i povratnik. Drugo je pitanje hoće li Musa Ndžai, Radivoj Bosić i Dejan Georgijević Partizanu odmah ili za nekoliko godina doneti prevagu na terenu i plus u kasi, ali se uklapaju u model poslovanja ispraksovan poslednje decenije: uloži malo, obradi, prodaj i - profitiraj.

Izabrane vesti

Za razliku od, na primer, Mladena Krstajića, Nikole Drinčića ili Danka Lazovića nema ni izbliza bogatu inostranu ili reprezentativnu karijeru, međutim, primer novog napadača u timu iz Humske je ilustrativan: pokazao je spremnost da podnese žrtvu, spusti se čak u rang niže, samo da bi igrao. I evo ga , posle Spartaka, Inđije i Voždovca u Srbiji, te epizode u mađarskom Ferencvarošu, u opremi kluba iz kog je, sticajem okonosti, otišao avgusta 2014.

Četiri i po godine kasnije je na novom početku.
"Moj primer je dokaz da i iz manjih sredina može da se stigne do Partizana. Kad sam napuštao voljeni klub, jedini cilj bio mi je da igram. Verujem u sebe, znam da sam sposoban za velike stvari kad sam na terenu i zato sam odabrao zaobilazni put. Nije mi se dalo da u prvom mandatu debitujem za seniore, sad jedva čekam taj trenutak, uveren da će biti i golova i dobrih partija", priča 24-godišnji špic, angažovan s namerom da poveća produktivnost Parnog valjka.

Podsećamo ga na kasnu jesen 2011. i gostovanje u Rumuniji. Period kad je Partizan, usled eliminacije od Šamroka, bio slobodan tokom sedmice, često igrao kontrolne utakmice, a jedna od njih bila je sa Petrolulom. Za nju je tadašnji trener Aleksandar Stanojević pozvao talente Teleoptika: Danijela Savića, Jovana Cvetinovića i baš Dejana Georgijevića. Igrao je petnaestak minuta, nagovestio da može da konkuriše za špica, ali je procenio da mu je bolje da igra bilo gde nego da sedi na klupi ili tribinama na Topčiderskom brdu.
"U to vreme Partizan je od centarforova imao na raspolaganju Eduarda Pašeka, Lamina Dijaru i Vladimira Jovančića. Kasnije, kod Marka Nikolića, kad sam ponovo priključen prvom timu, Danka Lazovića, Petra Škuletića, Ismaela Fofanu i Nemanju Kojića. U prvoj varijanti bio bih četvrti, u drugoj tek peti napadač. Zato sam odabrao put kojim se ređe ide. Za početak Spartak, a onda stepenik niže, u Prvu ligu. Ne žalim, jer sam se u Inđiji nadavao golova. Povukao sam ispravan potez, em sam bio efikasan, em sam se probio do Voždovca".

Period na krovu tržnog centra "Stadion" jeste bio najefikasniji u Georgijevićevoj karijeri, prema sopstvenom priznanju i najmalerozniji.
"Mučile su me povrede. Taman krenem, kad tri, četiri sedmice pauziram. Mislim ’ništa strašno’, u stvari ometa me, izbaci iz trenažnog ciklusa, prođe pet utakmica... Uprkos malo lošijem početku, uspeo sam da postignem dva uzastopna het-trika na krovu, Zemunu i Radu, što je presudno uticalo da odem u Fradi, u rekordnom transferu Zmajeva (200.000 evra, prim.aut) sve dok nedavno Filip Stuparević nije prodat Votfordu".

Kad je u prvom mandatu bio u ili blizu Partizana, Dejan je svedočio o dominaciji crno-belih srpskom fudbalu. U međuvremenu su se uloge promenile, Crvena zvezda je preuzela primat, napravila šampionski tim, ima 15 bodova viška i zato je zanimljivo šta to inspiriše igrača da dođe među crno-bele u okolnostima kakve vladaju u srpskom fudbalu i samom klubu, gde oni koji odlaze u inostranstvo optaštaju dugove.
"Motiv mog potpisa je - Partizan. Bio prvi ili treći, uvek je Partizan. Ništa nije izgubljeno, možemo da se borimo za kup, a u prvenstvu ćemo pokušati da beležimo pobede u nizu, uskoro će u derbi, bilo bi lepo da slavljem u uvodnom delu proleća pokažemo kakvu smo ekipu oformili. Kad za neki klub navijate onda se ne postavlja pitanje hoćete li pružiti maksimum, a ono što bi moglo da mi koristi jeste što sam zreliji, ubeđen da ću se pokazati u pravom svetlu".

Slično njegovim ispisnicima iz generacije 1994, vođene rukom trenera Zvonka Popovića: Lazara Markovića, Nikole Ninkovića, Aleksandra Mitrovića, Luke Stojanovića, braće Savić...
"Markec je bio najtalentovaniji član te ekipe, krasila ga je brzina, ali je Mitar definitivno bio najuporniji. Dok smo bili u mlađim kategorijama, nije pozivan u reprezentaciju, niti je dobijao prilike u našoj generaciji, da bi mu se uz dosta rada i malo sreće sve mu se poklopilo. Počelo je tako što je dao pet-šest golova u Teleoptiku, onda ga trener Vuk Rašović poslao u prvi tim, kasnije su im se putevi ponovo ukrstili, što je dragoceno maloletnom igraču. Mitar je uspeo sam sebe, bez ičije pomoći ili privilegija, da od momka koji nije bio u centru pažnje uzdigne na nivo špica koji daje gol u derbiju i postaje jedan od glavnih igrača Partizana. Evo ga sad u Premijer ligi, srećan sam što trese mreže u dresu Fulama".

Bude li makar upola uspešan u crno-belom dresu Dejan Georgijević će imati priliku da razuveri one koji su se posle pozajmice zapitali: "Šta će nam, gde ga iskopaše"?
"Takvih komentara uvek ima i biće ih. Na njih se ne obazirem, niti im pridajem važnost. Ljudi u Srbiji me znaju, svesni da sam u svim klubovima igrao odlično. Jedina stvar koja omela da isto pokažem u Fradiju su bile povrede. Nadam se da je tome kraj, kao što se nadam da ću dobrim igrama i golovima prirasti za srce publici. To se od napadača, pogotovo u Partizanu, očekuje. Možda baš kao od Mateje Kežmana, isto je nosio broj 14. Davao je bitne golove, u derbijima, kad se lomio rezultat na ’malim’ utakmicama, a nadam se da će i meni doneti sreću", priželjkuje Dejan Georgijević.

Baš je njegov uzor, Mateja Kežman, takođe iz Zemuna morao zaobilaznicom do Humske, preko pirotioskog Radničkog, Loznice i Smedereva. Samo što je bio pet godina mlađi nego Georgijević sad. No, vremena se menjaju...

ODRŽAVANJE KULTA PARTIZANA

Detalj iz aviona na relaciji Beograd - Istanbul. Dva Partizanova senatora, Saša Ilić i Milan Smiljanić, u društvu mlađanog Dejana Georgijevića. Sve samo ne slučajno. Jasan pokazatelj da kapiten i dete kluba neguju imidž Partizana i bez obzira što nemaju bogzna kakvu istoriju sa Georgijevićem prihvataju ga kao člana porodice.
"Znači mi njihova podrška, ohrabruju nas, podstiču, održavaju kult Partizana. On postoji i danas i uvek će. To što su jedna jesen ili cela godina bili malo lošiji ne menja ništa u mojim razmišljanjima i privrženosti crno-belima".

MARKO NIKOLIĆ VELIKA LIČNOST

Posle 12 meseci provedenih u Ferencvarošu, odakle je stigao na pozajmicu, može Dejan Georgijević da uporedi mađarski i naš fudbal.
"Po talentu ne mogu da se porede sa Srbima, daleko smo ispred, ali imaju dosta stranaca, samo u Fradiju ih je 14 bilo u jednom trenutku. Što se tiče uslova daleko su otišli, svi klubovi imaju nove stadione. Podigao ih je, u međuvremenu, uspeh Videotona, Marko Nikolić je trenutno velika ličnost za njih, jer je lane doneo titulu, a posle dugo godina i evropsku jesen".

FOTO: FK Partizan


tagovi

Dejan GeorgijevićZimski prelazni rok 2019

Izabrane vesti / Najveće kvote


Ostale vesti


Najviše komentara