Sofo, Tompson, Mekel... Crvena zvezda dugo nije ovako pogrešila!

Posle još jednog traumatičnog evroligaškog iskustva i poraza u kojem je Crvena zvezda ponovo ostavila utisak grupe okupljene tek nekoliko trenutaka pre ulaska u dvoranu, malo ko je ostao ravnodušan. Progutali su igrači i kompletni stručni štab knedlu posle minusa od 27 poena u Madridu, s obzirom da je u jednom trenutku deficit iznosio i 46 koševa. Ali, posle novog izdanja u kojem Zvezda nije bila ni bleda senka ekipe koja zaslužuje mesto elitnom klupskom takmičenju, na Malom Kalemegdanu oglasili su se svi alarmi. Ima i do velikog umora, ali i brojnih kadrovskih problema, ali jasno je da se u ovom trenutku moraju preispitati neke odluke. 

Kao najstrašniji košmar deluje podatak da je Crvena zvezda u prethodne dve evropske utakmice postigla 124, a propustila čak 189 poena! Tim čiji je trener poznat po orijentaciji ka izrazito kvalitetnoj defanzivi, postao je predmet analiza, posle kojih je potpisan samo jedan zaključak - neko je ozbiljno pobrkao lončiće.

Praktično osim u utakmicama protiv Strazbura i Budućnosti ekipa Dejana Radonjića nije izgledala kao osvajač tri velika pehara, kao tim koji je ulivao strahopoštovanje na svakom koraku. Ali, od dana kada je spuštena zavesa na najuspešniju sezonu u klupskoj istoriji, do dubioze u kojoj se Zvezda trenutno nalazi, prošlo je nešto više od četiri i po meseca. A u to vreme dogodile su se velike promene. 

Od odlaska nezamenjivog Bobana Marjanovića, te Markusa Vilijamsa, Nikole Kalinića, Jake Blažiča, Čarlsa Dženkinsa (...) prošlo je kompletno leto, tokom kojeg je trener Radonjić pokušao da nadomesti ogromne kadrovske gubitke. Dugo i temeljno je stručni štab vagao stanje na tržištu, a u danima kada su praktično svi imali gotovo sređene sisteme, Zvezda je još kovala planove. Upozoravao je Radonjić u nekoliko navrata na brojne probleme koji postoje, koji će se dogoditi u budućnosti i situaciji koja je daleko od idealne. Predsednik Nebojša Čović ukazivao je da je potrebno strpljenje kako bi stvari došle na svoje, ali...

Na kraju su kao naslednici Marjanoviću, Vilijamsu i Dženkinsu stigli Sofoklis Skorcanitis, Gal Mekel i Rajan Tompson. Tačnije, dovedeni su igrači koji nisu bili na vrhu liste želja, a tu je napravljena i najveća greška. Zvezda je omanula sa svim inostranim pojačanjima. To je zaključak koji se jednostavno nameće, uprkos tome što je sezona tek u uvodnoj fazi. O konačnim ciljevima ne treba i ne sme biti reči u ovom trenutku, ali crta negde mora da se podvuče.

Način na koji je Big Sofo predstavljen zvezdaškoj i evropskoj javnosti, zajedno sa sve autobusom Gradskog saobraćajnog preduzeća, najavljivao je velike stvari. Na kraju - Sofoklis je bio odličan marketinški trik, ali kao pojačanje nije se pokazao. Bila je to kocka u kojoj je Zvezda izgubila mnogo.

Ne samo da Skorcanitis nije bio dostojna zamena neverovatnom Marjanoviću, koji je oborio silne rekorde i bio apsolutno nezamenjiv šraf, već iskusni grčki centar, koji je ono najbolje pružio u Olimpijakosu i Makabiju, nije bio ni delić igrača na kojeg je Radonjić uopšte mogao da računa. Ni u jednoj fazi igre! Tromo, sporo, gotovo nezainteresovano delovao je Skorcanitis na terenu, uprkos uveravanjima da trenira više i jače nego ikad. Na terenu se to, jednostavno, nije primećivalo. Uz sve probleme sa skočnim zglobovima, te činjenicom da je u poslednje dve sezone u Makabiju bio neko ko je delovao iz drugog plana, Sofo je razočarao armiju navijača, ali i klub koji je u njega polagao ogromnu veru. A one blokade koje mu je Vili Ernangomez u Madridu spremio prošle nedelje pokazale su da je Sofo istrošen, izgubljen i nemoćan. Rastanak je bio neizbežan, a akvizicija Vladimira Štimca trebalo bi da popuni ogromnu rupu.

Rajan Tompson je na Mali Kalemegdan doveden iz Bamberga, važećeg nemačkog šampiona, kao jedan od najboljih strelaca u ligi, sa ciljem da bude možda i prva violina Crvenoj zvezdi. Ali, još jednom se pokazalo da igranje u takmičenju i sredini gde praktično nije bilo nikakvih pritiska ume da napravi razliku. Dolaskom u Beograd Tompson kao da je izgubio košarkaško znanje. Imao je problema sa povredom, zbog čega je morao da miruje u danima kada je trebalo da radi žestoko na podizanju forme, ali posle mesec dana i deset odigranih utakmica američki internacionalac nije pokazao gotovo ništa i čini se da je pomak u igri zanemarljiv. Pitanja koja se logično postavljaju jesu - kako da klub računa na igrača čiji je prosek ubačenih šuteva iz igre ispod 30 odsto? Da li je Tompson igrač dostojan Zvezdinog dresa? Može li bolje od ovog?

Molio je Tompson prethodnih dana „košarkaške bogove“ da mu vrate formu iz prošle sezone, ali u ovom trenutku Zvezdin bek bi možda trebalo pre da razmišlja o svojoj budućnosti.

Gal Mekel je za sada ostavio najjači utisak od svih novajlija. Ali, sagledano iz ugla klupske i reprezentativne karijere koju je izraelski as do sada imao, te igara u NBA ligi, nije mnogo toga pokazao.

Čuvena izreka: "Statistika je kao bikini..." - možda i najbolje opisuje Gala Mekela u ovom momentu. Košarkaškog laika bi u trenutku mogao da prevari prosek od skoro 13 poena i šest asistencija u Jadranskoj ligi. Ali, ni on, kao ni Sofo i Tompson nisu dovedeni u Crvenu zvezdu da bi se iživljavali u regionalnom takmičenju. Trio Mekel - Sofo - Tompson je trebalo da napravi razliku u Evroligi. A oni to nisu uradili. Mekel nije Radonjićeva desna ruka na parketu, nije mozak tima, nije pokretačka snaga. U njemu nema tog liderskog duha koji su nosili Vilijams, Dženkins ili Nelson. Mekel je trenutno igrač koji igra za sebe.  

Protiv madridskog Reala, u trenucima kada su jedino dečaci Marko Gudurić i Boriša Simanić vukli Zvezdu s ivice ambisa, inostrani triling je ubacio ukupno sedam poena. Protiv Himkija Tompson i Mekel zajedno su proknjižili devet poena.

Ono što je evidentno već neko vreme jeste da Zvezda pored defanzivnih ima ozbiljne probleme i u organizaciji napada, a koliko je situacija alarmanta videlo se i protiv Himkija, gde je bilo čak 26 izgubljenih, prodatih ili lopti bačenih bez ikakve ideje.

Mekel do sada nije pokazao nijednu crtu kvalitetnog organizatora igre, baš kao što Tompson nije demonstrirao odliku rasnog strelca, a Sofoklis centra koji raznosi sve pre sobom.

Angažman Kvinsija Milera ima potencijal da izraste u nešto veliko, ali za donedavnog igrača Bruklina radi vreme.

Za Tompsona i Mekela - sve manje.

Aktuelna situacija budi najstrašnija sećanja, iz ne tako davne istorije, kada su se igrači iz inostranstva smenjivali kao da je Zvezda usputna stanica za neko sledeće odredište. Klub koji se nedavno uzdigao iz pepela istrpeo je slučajeve poput Morisa Almonda i Aleksandra Lipovija, ili pak Eltona Brauna i Blejka Šilba, koji su u svojim kratkim epizodama imali određene uloge, a na kraju ipak bili višak. A da ne pominjemo imena poput Dvajta Stjuarta davne 1996. godine, preko Demijena Fišbeka, Tajrona Vašingtona...

Od promene struje na Malom Kalemegdanu i dolaska Nebojše Čovića u klub pred svaku kupovinu važilo je pravilo - dva puta meri, jednom seci. Čak i u takvim okolnostima iznedrile su se neke greške. Ali, ne treba zaboraviti i da je Crvena zvezda imala igrače poput Demarkusa Nelsona, Čarlsa Dženkinsa, Markusa Vilijamsa, sada i Majka Cirbesa. Svi oni vrlo brzo su pronašli svoje mesto u srcima navijača zbog svega što su učinili za klub. Kada su oni bili na terenu Zvezda je imala preko potrebnu sigurnost u skoku, organizaciji napada, šutu, razigravanju kompletnog tima.

Mekel i Tompson za sada nisu opravdali ni delić uloženog novca, ni trunku ogromnog poverenja. A klub kakav je Crvena zvezda neće moći dugo da trpi takve ispade. Neće moći, ako želi da nastavi da gradi klub koji bi trebalo da bude redovan učesnik Evrolige, da se bori za pehare i teži ka konstantnom napretku.

Treba biti iskren i priznati - Crvena zvezda nije dobila pojačanja koja je želela. Šteta je napravljena, sada treba pronaći način da se ona ispravi.

UČINAK STRANIH POJAČANJA IZ SEZONE 2015/16

Sofoklis Skorcanitis: ABA - 10,7min, 4,8p, 2,5sk / EVROLIGA - 15,18min, 4,5p, 2iz.
Rajan Tompson: ABA - 22min, 6p, 2,7sk, 1,4as / EVROLIGA - 21min, 5,7p, 2,7sk, 1,3iz.
Gal Mekel: ABA - 24,3 min, 12,6p, 3sk, 5,9as / EVROLIGA - 22min, 4,3p, 1,3sk, 3as, 2iz.

UČINAK STRANIH POJAČANJA IZ SEZONE 2014/2015:

Markus Vilijams: ABA - 20,9min, 8,8p, 1,9sk, 4,7as, 2,3iz / EVROLIGA - 25,4min, 9,7p, 3,2sk, 6,1as, 2,9iz.
Majk Cirbes: ABA - 18,9min, 8,8p, 3,3sk / EVROLIGA - 12,5min, 5,2p, 3,3sk.

UČINAK STRANIH POJAČANJA IZ SEZONE 2013/2014:

Čarls Dženkins: ABA - 22,2min, 10,7p, 2,3sk, 2,7as, 1,6iz, 1,3uk / EVROLIGA - 22,4min, 9,4p, 1,3sk, 2iz, 1,9uk, 1,7as / EVROKUP - 22,5min, 12,6p, 2,1as, 1,8sk, 1,1uk.
Jaka Blažič: ABA - 23,7min, 10,7p, 2,9sk, 1,5as / EVROLIGA - 19,4min, 10,3p, 3,5sk, 1,1as / EVROKUP - 24min, 8,3p, 2,9sk, 1,7as.
Aleksandar Lipovij: ABA - 11,5min, 1,5p, 1,3as.
Blejk Šilb: ABA - 24,7min, 9,2p, 3,1sk, 2,9as / EVROLIGA - 28,3min, 12p, 3,2sk, 3,5as, 3,4iz.

UČINAK STRANIH POJAČANJA IZ SEZONE 2012/2013:

Moris Almond: ABA - 18min, 6p, 3,6sk.
Elton Braun: ABA - 15,1min, 8p, 4,1sk / EVROKUP - 17,1min, 10,3p, 4,8sk, 1,2as.
Demarkus Nelson: ABA - 26,3min, 8,6p, 3,7sk, 3,6as, 1uk / EVROKUP - 28,4min, 9,2p, 4,4sk, 4,1as, 1,3uk.
Majk Skot: ABA - 20,8min, 6p, 4,2sk, 1,2as / EVROKUP - 23,2min, 9,4p, 3,5sk.

UČINAK STRANIH POJAČANJA IZ SEZONE 2011/2012:

Adam Morison: ABA - 28,9min, 15,5p, 3,1sk, 1,5as.
Omar Thomas: ABA - 26,7min, 12,2p, 5,2sk, 1,3as, 1,8iz, 1,1uk.

(FOTO: Star Sport)