Sve otimačine Zvezde i Partizana: Ko je koga zavrnuo na kraju? (VIDEO+ANKETA)

I kada su lošiji nego ikada, rivalitet Crvene zvezde i Partizana ne opada. Šta više, u poslednje vreme je izraženiji u odnosu na slavna vremena. Ne odnosi se to samo na navijački pir na tribinama, borbu za trofeje, već i na međusobni ''rat'' u prelaznim rokovima za potpis pojačanja koja na neki način zalude glave čelnika večitih.

Bilo je takvih primera mnogo u istoriji. Postoje urbane priče o dolascima Piksija Stojkovića, Dejana Savićevića, Ilije Ivića ili Darka Kovačevića u Zvezdu, iako ih je Partizan prvi zvao i ubeđivao. Znali su i crno-beli da zaprže čorbu večitom rivalu, pa su u Humskoj završavali zvezdaši Nenad Bjeković, Bata Mirković, Stevan Jovetić, a možda nije poznato da je Mateja Kežman pre Partizanove na stolu imao ponudu Dragana Džajića.

Otimačina među večitima i ubacivanje klipova u točkove ljutom rivalu su posebno izraženi prethodnih godina. Najnoviji primer je defanzivac Lorens Larti koji je letos bio na pragu Humske, a sada ga zove Crvena zvezda. Prošlog leta smo imali slične primere kada je Marko Petković imao predugovor s Partizanom, a završio u Zvezdi ili Ismail Fofana kojeg je želeo klub s Marakane, a on se obreo u Humskoj.

Malo smo pročeprkali po istoriji fudbala u Srbiji (posle razlaza sa Crnom Gorom), prisetili se zvaničnih događaja, ali i javnih tajni koji su odredili da pojedini fudbaleri završe na "pogrešnoj" strani Topčiderskog brda.

IBRAHIM GAJ (leto 2006) – pogodak Crvene zvezde

Bilo je to leto kada Zvezda nije žalila para za pojačanja iz inostranstva i kada je Piksijeva uprava propisno rasipala novac. Tadašnji trener Partizana Midorag Ješić je žarko želeo da angažuje Ibrahima Gaja kojeg je trenirao u CSKA. I dok su crno-beli oklevali i cenkali se, Zvezda im je preotela Senegalca koji je ubrzo postao miljenik Delija. Ponovila se identična situacija kao sa Blagom Georgijevim.
"Nisam ja razgovarao s Partizanom, već moj menadžer. Bitno je da sam u Crvenoj zvezdi", rekao je Gaj po dolasku na Marakanu.

MLADEN LAZAREVIĆ (leto 2006) – promašaj Partizana
Levi bek Zemuna je tada važio za vrlo traženu robu na fudbalskoj pijaci. Zvezda je prva krenula po njega i samo se čekala zvanična promocija na Marakani. Čak ga je trener Bajević stavio na spisak putnika za odlazak na pripreme u Austriju. I dok su crveno-beli čekali, a Lazarević trenirao u njihovoj opremi, Partizan ga je – potpisao!
"Sa crno-belima sam se dogovorio za dva minuta", rekao je zadovoljni Lazarević.
Ali umesto osvete za slučajeve sa Georgijevim i Gajom, Partizan se izblamirao, pošto je Lazarević za dve godine odigrao samo devet prvenstvenih mečeva i bio jedan od najvećih promašaja kluba iz Humske.

LAMIN DIJARA (leto 2007) – pogodak Partizana
Tada anonimni Senegalac, štićenik menadžerske agencije aktuelnog direktora Crvene zvezde Zorana Stojadinovića, bio je leta 2007. na korak do prelaska iz Zrinjskog na Marakanu. U to vreme uticajni agent ponudio je tamnoputog špica predsedniku Draganu Stojkoviću, ali je Piksi procenio da u konkurenciji Raškovića, Barkosa, Tričkovskog, te mlađanog Filipa Đorđevića crveno-belima nije potreban igrač iz Premijer lige BiH. Stojadinović se okrenuo, zakucao na vrata tadašnjeg direktora Partizana Ivana Tomića i nahvalio svog klijenta. Tomić je insistirao da Dijara dođe na sedmodnevnu probu, ali je posle prvog treninga pristao na nagodbu i za 60.000 evra kupio centarfora koji su višestruko isplatio Parnom valjku. A posebno je bio koban upravo po Crvenu zvezdu, jer je protiv nje postigao pet golova i zabeležio četiri asistencije.

RISTO LAKIĆ (zima 2008) – promašaj Partizana
Najavljivali su ga kao čudo od desnog beka iz podgoričke Budućnosti. Zvezda ga je jurila dve godine, ponudila za njega 300.000 evra u januaru 2006. godine, ali Podgoričani su to odbili.
"Ponuda Crvene zvezde je bila više nego korektna. Ta finansijska injekcija bi nam dobro došla. Jedini i pravi razlog što smo odbili ponudu iz Beograda je naše trenutno stanje na tabeli", rekao je tadašnji direktor Budućnosti Žarko Vukčević.
Kada je Zvezda konačno odustala, Partizan je dve godine kasnije doveo Lakića, za tri puta manju sumu nego što je traženo večitom rivalu. Ispostavilo se da nije vredeo ni toliko, jer je u crno-belom dresu odigrao samo dva prvenstvena meča i posle godinu dana otišao u Vojvodinu. Na gubitku su bili i Partizan i Budućnost, Zvezda je likovala na kraju.

PAVLE NINKOV (zime 2008) – pogodak Crvene zvezde
U danima kad je sa Čukaričkim pravio iznenađenja po Superligi, Ninkov je najpre dovođen u vezu s Partizanom. Osnovano, jer su crno-beli u njemu videli zamenu za Rukavinu koji je te zume potpisao za Dortmund. Transfer je pripreman mesecima, računalo se na Pavlovu navijačku opredeljenost, ali je pod uticajem menadžera, uz obećanje da će na Marakani dobiti bolji ugovor nego u Humskoj rešio da promeni pravac u poslednji čas. Crno-beli su izvisili, a Zvezda dobila desnog beka koji je brzo izrastao u kapitena. Mada, ima i onih koji smatraju da su motivi kasnijeg paljenja džipa Pavla Ninkova upravo navijačke prirode...

NIKOLA MIKIĆ (zima 2010) – pogodak Crvene zvezde
Kako izgleda kad legneš da spavaš kao buduće pojačanje Partizana, a probudiš se u dresu Crvene zvezde verovatno bi mogao da opiše Nikola Mikić. On je bukvalno preko noći promenio klupske boje, pošto se već dogvorio sa tadašnjim trenerom crno-belih Goranom Stevanovićem, a onda narednog dana odustao od Humske, jer su se javili ljudi iz tabora večitog rivala. Tadašnji desni bek kruševačkog Napretka plaćen je svega 75.000 evra, ali je kasnije dogurao do kapitena Zvezde i ako ništa drugo, završavao posao u često rasklimanoj odbrani.

PRINS TEJGO (zima 2011) – pogodak Partizana
Za vreme predsedničkog mandata Dragana Stojkovića, Crvena zvezda je mesecima jurila Prinsa Tejga i izgledalo je kao izvesno da će završiti na Marakani. Sve je ličilo na sapunicu bez kraja, a završilo se tako što je napadač iz Gane nekoliko godina kasnije završio u Partizanu. Da stvar po Zvezdu bude gora, Tejgo joj je presudio u dva večita derbija, imao velike zasluge za Partizanovu duplu krunu i pokazao se kao veliki pogodak kluba iz Humske.   

IVAN IVANOV (leto 2011) – pogodak Partizana
Bugarin je dugo bio na radaru Crvene zvezde, međutim, urbana legenda je da se stav o njegovom angažmanu promenio dolaskom Roberta Prosinečkog za trenera. Priča se da je hrvatski stručnjak posle odgledanih snimaka utakmica Ivanova pobacao diskove u kancelariji i rekao da u njemu ne vidi pojačanje. Čelnici Partizana bili su smireniji i temeljniji, pratili su ga na utakmicama reprezentacije i tek posle uživog snimanja odlučili da ga angažuju. Za 650.000 evra doveli su stranca koji se smatra jednim od najboljih koji je igrao u Srbiji poslednjih godina, jer je pravio razliku i na ozbiljnim utakmicama.

VLADIMIR VOLKOV (leto 2011) – pogodak Partizana
Robert Prosinečki je bio u potrazi za levim bekom i izbor je pao na Vladimira Volkova iz Šerifa.
"Razgovarao sam s Prosinečkim i video da je reč o modernom treneru, koji jasno vidi kako bi Zvezda trebalo da igra u narednom periodu. Zvezda je veliki izazov i dao sam signal da neću odbiti njenu ponudu", rekao je tada Volkov.
Partizan je iskoristio finansijsku nadmoć, preoteo Zvezdi igrača i napravio pun pogodak, ako se zna kakve muke je Zvezda od tada imala na ovoj poziciji.

EDUARDO PAŠEKO (leto 2011) – promašaj Partizana
Kako su se samo lomila koplja i koliko su čelnici večitih rivala krajem juna i početkom jula obmanjivali navijače. Prvo je direktor Crvene zvezde Ivan Adžić boravio u Brazilu i uz pomoć Dejana Petkovića pronašao pojačanje za oslabljenu navalu, ali čim su novinari saznali o kome se radi, potrudio se da demantuje vest. Oglasio se i Rambo pričom kako Eduardo ne vredi 1.200.000 evra, ali to kao da nisu čuli u Partizanu, pa su mimo svake logike istresli veliki novac za pojačanje koga je Mladen Krstajić gledao samo preko sajta Youtube. Hvalili su se crno-beli da su dobili velikog napadača, a u stvari su kupovinom mačke u džaku pokazali kako ne bi smeli da posluju.

BRANKO PAULJEVIĆ (leto 2012) - promašaj Partizana
Godinu dana kasnije, Robert Prosinečki je opet bio u potrazi za bekom. Ovoga puta desnim. Do njega je stigao glas da u Hajduku iz Kule igra desni bek "brz kao vetar". Robi je hteo da ima ofanzivne bekove, a Branko Pauljević mu se idealno uklapao.
"Čuo sam da ga želi i Partizan. Mi se interesujemo za njega još odavno", rekao je Prosinečki.
Partizan je opet munjevito reagovao i preoteo Zvezdi Pauljevića. Ovoga puta su se dobro zeznuli, jer Pauljević nije ostavio nikakav trag u Humskoj, a Prosinečki se verovatno slatko smejao ovoj "akciji" večitog rivala.

FILIP KNEŽEVIĆ (leto 2012) – promašaj Partizana
Grozničava potraga za fudbalerom koji brzinom pravi razliku dovela je crveno i crno-bele u klinč iz koga je profitirao samo njegov bivši klub – Borac. Čačanima nije bilo važno na kojoj će se adresi pozicionirati u to vreme njihov najbolji igrač, pa su najpre pristali na transfer na Marakanu, vredan 300.000 evra, da bi se zatim u trku uključio Partizan i posredstvom menadžera Mateje Kežmana izdejstvovao jeftiniji transfer, uz obavezne procente od narede prodaje. Mada, kako sad stvari stoje, teško da će i klub i menadžer imati koristi, jer Knežević ni na pozajmici u kragujevačkom Radničkom ne igra prema očekivanjima.

Ovo su samo neki od slučajeva sukoba na fudbalskoj pijaci između večitih rivala u poslednjoj deceniji. Oni najdrastičniji. Sećamo se kako je Nikola Žigić pozdravio "šutem za tri poena" Bjekovića i Mateusa koji su ga smatrali "'košarkašem". Bilo je i slučajeva poput Klea koji je direktno otišao iz Zvezde u Partizan zbog finansijske situacije. Sećamo se i Branislava Jovanovića koji je trenirao sa Crvenom zvezdom, a završio u Partizanu, ali za njega se ne može reći da li je pogodak ili promašaj. Kažu i da je Almami Moreira prvo bio nuđen Crvenoj zvezdi. Golman Aleksandar Kirovski je najpre bio Partizanova meta , pa tek onda Zvezdina gde je i završio.

I ko je tu "dobar" na kraju?

Pišu: Aleksandar Gligorić i Aleksandar Joksić

(FOTO: MN Press)