Vojvodina - rasadnik Lala!

Miloš Krasić, Milan Stepanov, Gojko Kačar, Dušan Tadić, Željko Brkić, Slobodan Medojević... To su samo neka od najpoznatijih imena koja su u poslednjih desetak godina izašla iz „proizvodnog pogona“ FK Vojvodina. Lale su već navikle domaću javnost na to da svake sezone lansiraju poneki biser koji angažman pronađe u najjačim ligama Evrope, dok je u prvom timu Novosađana sve više momaka koji su ponikli u Omladinskoj školi Ilija Pantelić.

U čemu je tajna njihovog sve većeg uspeha za MOZZART Sport otkrio je direktor škole Branislav Novaković, koji je već pet godina na njenom čelu, mada je njegov staž kao trenera mnogo duži:
“Trenutno u našoj omladinskoj školi radi 17 ljudi, a uvek bi bilo dobro da ih ima više. Ove sezone prvi put smo uveli kondicione trenere za dečake rođene 2003. i 2004. godine. Ranije nismo ni imali te najmlađe kategorije, ali od pre godinu dana to je drugačije, pa u našoj školi treniraju generacije od 1995. do 2004. Insistirali smo na toj promeni, odnosno uvođenju mlađih selekcija kako bismo bili što konkurentniji Crvenoj zvezdi i Partizanu, koji imaju zaista veliku igračku bazu. Verujem da će se takav način rada u budućnosti prilično isplatiti Vojvodini, jer već sada imamo lepu situaciju da sve više naših igrača daje pečat klubu”.
-------------------------------------------
BRKIĆ: ŠKOLA ŽIVOTA
Golman Udinezea i reprezentacije Srbije Željko Brkić fudbal je počeo da trenira sa šest godina u čuvenoj školi Radivoja Mike Radosava, da bi potom prešao u Indeks, a 1998. stigao je u Vojvodinu.
“Voša u to vreme nije imala kategorije mlađe od 12 godina, pa smo svi počinjali kod Mike Radosava, čija je škola 2012. proglašena za najbolju u zemlji. Moju generaciju godinama je trenirao Zoran Grujić i kada je nas 13 otišlo u Vojvodinu i on je prešao s nama. To je bio svojevrstan presedan, da trener dođe zajedno sa celom generacijom”, kaže odlični čuvar mreže.

Brkić ističe da je, s izuzetkom prvih fudbalskih koraka koje je savladao kod Mike Radosava, neke važne životne lekcije naučio u Vojvodini.
“Gruja nam je bio kao otac, vodio je računa o našim uspesima u školi, o obrazovanju, vaspitanju i ponašanju. Naučio nas je kako da vodimo zdrav život. Mislim da je tajna uspeha Vojvodinine škole fudbala, pored kvalitetnog i sveobuhvatnog rada, to što ima dobru infrastrukturu. Imali smo bolje uslove za treniranje od vršnjaka iz drugih delova Srbije, zbog čega su i oni dolazili i dolaze u Vojvodinu”.
----------------------------------------------
Omladinska škola Vojvodine spada među najbolje u Srbiji. Gde biste sebe rangirali u odnosu na Partizan, Crvenu zvezdu i OFK Beograd?

“Veoma poštujem sve te škole, ali drago mi je što u poslednje vreme možemo da se pohvalimo rezultatima koje postižu naša deca pošto smo u poslednje dve godine osvojili šampionske titule. Ipak, mnogo važnije od toga je činjenica da uvek možemo da regrutujemo igrače za seniorsku ekipu. Verujem da smo našli dobar balans i da je najbolje merilo tog rada broj fudbalera u prvom timu. Nažalost, situacija je takva da klub često ne može da sačeka da sazru, bivaju prodati mladi, ali to je nešto na šta ne možemo da utičemo. Imamo dobre uslove za rad, verovatno u rangu Zvezde i Partizana, i to maksimalno koristimo. Naravno, osećamo i mi ekonomske probleme, ali trudimo se da se izborimo sa njima".

Kako nalazite buduće igrače? Imate li sistem skautinga ili vam roditelji dovode svoju decu?
“U okolini Novog Sada postoji dosta škola s kojima imamo dobru saradnju, a isto važi i za klubove iz cele pokrajine. Drago mi je što mogu da primetim da je sve izraženija želja dečaka da se ne preskače Vojvodina, to jest da se ne ide odmah u Zvezdu ili Partizan. To je tradicija koja nije počela sa mnom, nego od Ilije Pantelića. Kada se zainteresujemo za neko dete, naravno da prvo razgovaramo s njegovim roditeljima. Dešava se i da nam oni sami dovedu decu. Priznajem da nekada nije lako izboriti se s roditeljima koji su često ambiciozniji od dece, ali i sa sistemom takmičenja koji je možda prenaglašen za taj uzrast i u kojem se forsira rezultat. Pored talenta, obraćamo pažnju i na ponašanje deteta. Iskreno, više volim da je neko dobar čovek, pa neka je i lošiji fudbaler. Trudimo se da imamo što manje igrača koji su vanredni đaci, jer smatramo da je greška kada deca napuste redovno školovanje da bi se fokusirala na fudbal. Mislim da su Brkić, Tadić i Medojević, koji su, pored toga što su vrhunski fudbaleri i istinski intelektualci, najbolji pokazatelji da smo na pravom putu. Naravno, važno je elementarno kućno vaspitanje, ali je bitno i ono koje dobiju ovde. Naši treneri prenose toj deci kako fudbalsko, tako i pedagoško znanje, jer želimo da ona izrastu u kompletne ličnosti".
------------------------------------------
MEDOJEVIĆ: SVI SMO NAVIJALI ZA VOŠU
Iskustva slična Brkićevim ima i prvotimac Volfzburga Slobodan Medojević.
“Kao i svi drugi dečaci počeo sam u školi Mike Radosava, pošto Vojvodina tek odskora ima mlađe kategorije. Iz svake generacije veliki broj najtalentovanijih igrača odlazio je u Vojvodinu. Kada je došlo vreme na moju, probrali su među nama one od kojih se najviše očekivalo i mi smo prešli u Vošu".

Vaše kolege iz Partizana često organizuju različite kampove za talentovane klince po Srbiji, ali i drugim zemljama i odlaze na turnire. Imate li vi slične akcije?
“To je sledeći segment na kojem moramo da poradimo da bismo bili konkurentni. Nažalost, trenutno nismo u ekonomskoj situaciji da to ostvarimo, pa tako na tom polju nismo u rangu sa „večitima“. Ipak, nadamo se da ćemo sa nekim boljim vremenima moći i to da pokrijemo”.

I na Medojevića najveći utisak ostavio je trener Zoran Grujić, ali on ističe i Zagorčića koji je kasnije bio trener prvog tima. Oni su ga naučili da biti igrač Vojvodine ima specifičnu težinu.
“U vreme kada sam ja došao u omladinsku školu Vojvodine njen direktor bio je Ilija Pantelić i kod njega su bili najvažniji disciplina i maksimalno poštovanje grba kluba. U mojoj generaciji svi su navijali za Vojvodinu, što je bila sjajna stvar. Znalo se kako igrači moraju da se ponašaju na terenu i van njega, brinuli su o našem školovanju. Nije se vodilo računa samo o tome kakav je neko igrač, nego i kakav je ko čovek, kako se slaže sa ostalima. U mojoj generaciji bili su Goran Smiljanić i Danilo Sekulić, ali su nam pripojili momke iz generacije 1991. u kojoj su bili Danijel Aleksić, Ognjen Mudrinski, Vuk Mitošević... Svake godine škola izbaci bar tri igrača u prvi tim, čime mislim da ni Zvezda ni Partizan ne mogu da se pohvale. Verujem da se u mlađim kategorijama radi toliko kvalitetno da Vojvodina nema razloga da brine za budućnost”.
--------------------------------------------
U reprezentaciji Srbije trenutno igraju dva vaša „pitomca“ – Željko Brkić i Dušan Tadić. Na koje igrače „tipujete“ da bi uskoro mogli da im se pridruže?
“Ne volim baš da pričam o tome. Brkić i Tadić su pravi reprezenti kluba, a verujem da bi Medojević mogao uskoro da ponese dres Orlova. On je dokazao kvalitet, pošto je prvotimac bundesligaškog kluba. Pritom, pokazao je da ima mnogo strpljenja i mudrosti, jer je u jakoj konkurenciji morao da sačeka svoju šansu”.

Kada vidite uspehe svojih igrača u inostranstvu, kao što je to, recimo, slučaj s pomenutim Dušanom Tadićem, sigurno ste ponosni. A kako se osećate kada neko od njih ne ispuni potencijal? Na primer Danijel Aleksić koji je zaista mnogo obećavao?
“Aleksić jeste bio veliki talenat, ali sticaj okolnosti i prerani odlazak u inostranstvo doprineli su tome da ne ispuni očekivanja u potpunosti. Mislim da se u njegovom slučaju malo požurilo, trebalo je da sačeka barem godinu dana. Primer Tadića, koji je prvo stekao iskustvo u Vojvodini, to najbolje pokazuje. Nažalost, Aleksić je napravio grešku, a bio je svojevremeno najbolji igrač Evropskog prvenstva za kadete u Turskoj. Njegov primer trebalo bi da bude nauk mlađima da ne žure u inostranstvo, bez obzira na pritiske i ubeđivanja sa strane. Ali njegova prednost je to što je još uvek veoma mlad i svi mi se nadamo da će uspeti da se vrati i dokaže koliko vredi”.
Koliko košta „proizvodnja“ jednog fudbalera?
“Nisam nikada o tome razmišljao i zaista ne mogu da odgovorim na to pitanje. „More“ živaca, to je sigurno. S materijalne strane nezahvalno je pričati koliko se uloži u stipendije i sve ostalo, a sa ove druge emocije i nervi koji se potroše nemaju cenu”.

Da li vam Zvezda i Partizan kvare poslove?
“Toga je uvek bilo i biće. Zvezda i Partizan su brend u našem fudbalu i normalno je da najveći broj dece želi u njihove redove. No, naš je uspeh u tome što postajemo sve interesantniji mlađariji s teritorije Vojvodine. Naravno, i dalje ima toga da najtalentovaniji odlaze u Beograd, a uvek postoji i mogućnost greške, odnosno, da smo neko dete pogrešno procenili, ali mislim da nam se u poslednjih pet godina to nije često dešavalo”.

Kako se nosite sa činjenicom da danas skoro svaki talentovani klinac ima menadžera?
“Nemam problem s menadžerima, ali mislim da oni ne mogu mnogo da pomognu u razvoju igrača. Kod nas nijedan fudbaler ne igra zato što mu je menadžer „taj i taj“, nemamo tu vrstu pritiska. Pritom, svi igrači imaju ugovor o stipendiranju i ne mogu da odu bez dozvole kluba. Međutim, često se nerviram zbog toga što kada njihovo dete ne igra, roditelji umeju da konstruišu priče da druga deca dobijaju prednost zbog menadžera”.

Vole li deca u Vojvodini fudbal?
“Vole, i to mnogo. Vole da dođu u Vojvodinu. Vremena jesu teška i oskudna, ali uslove za rad uspevamo da održimo na visokom nivou. Uvek se trudimo da budemo što kvalitetniji kada se radi o najmlađima. Moram da istaknem da moj zamenik Duško Grujić mnogo vremena provodi oko turnira za mlađe selekcije i da to ima dosta odjeka među klincima, jer su im to primamljive stvari. Kao što sam već rekao, škola FK Vojvodina nije ni počela, niti se završava sa mnom. Ona je važan segment kluba, a ja sam veoma ponosan što je, osim igrača, iz nje izašao i veliki broj trenera. Milan Kosanović je u našem Savezu, Zlatomir Zagorčić je sa Liteksom u vrhu bugarskog šampionata, Spasoje Jelačić je u Donjem Sremu... Ovo nam je pokazatelj da pored fudbalera možemo da stvaramo i fudbalske stručnjake”, zaključio je Novaković.
TOP 10 TRANSFERA VOJVODINE U POSLEDNJIH 10 GODINA

GOJKO KAČAR   Herta     januar 2008.       3.000.000*

DANIJEL ALEKSIĆ              Đenova                januar 2010.       2.250.000*

MILOŠ KRASIĆ   CSKA Moskva    jun 2004.              2.250.000*

SLOBODAN MEDOJEVIĆ                Volfzburg            januar 2012.       2.000.000*

MIROSLAV STEVANOVIĆ              Sevilja   januar 2013.       1.500.000

ŽELJKO BRKIĆ     Udineze               jun 2011.              1.500.000*

ALEKSANDAR KATAI       Olimpijakos        jun 2011.              1.400.000*

RANKO DESPOTOVIĆ      Rapid Bukurešt januar 2008.       1.200.000

DUŠAN TADIĆ    Groningen          jun 2010.              1.100.000*

IGOR ĐURIĆ       Herenven            jun 2009.              1.000.000

* igrači ponikli u fudbalskoj školi Vojvodine

NAPOMENA: igrač, klub u koji je otišao, vreme odlaska i obeštećenje (prema podacima Transfermarkta)