A u Superkupu Španije - ništa novo

U finalu petog izdanja aktuelnog formata Superkupa Španije igraće, ništa novo, Real Madrid i Barselona. Sedište je opet Saudijska Arabija. U žiži polemike je, kao i uvek, pitanje da li je baš sve na prodaju i žaljenje zbog sve veće nepristupačnosti utakmica običnom gledaocu. Ipak, zahvaljujući pustinjskom madridskom derbiju u polufinalu, fudbal je, bar na početku, oteo protagonizam drugim debatama.

Real i Atletiko su priredili nezaboravan spektakl, sigurno jedan od najlepših mečeva ove sezone, sa bonus produžecima. Osam golova, brojne prilike, vrtoglav ritam i timska igra na obe strane bili su prava oda fudbalu. Fizička snaga i kvalitetnija klupa prevagnuli su u poslednjim trenucima u korist Reala. Kraljevski klub je zasluženo slavio, mada su se poraženi crveno-beli vratili kući svetlog obraza.

Nešto drugačija situacija se videla u drugom polufinalu. Barselona koja brani prošlogodišnju titulu je igrala ujednačenije i ozbiljnije nego u poslednje vreme, ali bez sjaja. U pravom trenutku su se probudili Robert Levandovski i Žoao Feliks, i Jamal Lamin sa još jednim rekordom koji počinje rečju „najmlađi“.

Osasuna, nažalost, nije ni senka tima od prošle godine. Međutim, sudijske odluke su izazvale lavinu nezadovoljstva u klubu iz Pamplone. „Kriterij je bio drugačiji tokom cele utakmice“, izjavio je Jagoba Arasate, a Serhio Erera je dodao da je „Superkup napravljen tako da ga igraju Real i Barsa“. Osasuna je na turniru višak, i nije jedina. U prvoj utakmici smo Atletikove navijače mogli da brojimo na prste i njegova sjajna igra nije propraćena nijednim aplauzom. Dijego Simeone se sarkastično osvrnuo na publiku: „Oduševljen sam podrškom, za nas je dolazak u Arabiju odlična prilika za sticanje novih fanova.“

Činjenica je da u ugovoru o Superkupu postoji klauzula sa sankcijom od 5.000.000 evra ako se ne pojave Real ili Barselona. Kao i da bi se karte za finale od 40 - 50 evra prodavale za samo 7 da su se plasirali Atletiko i Osasuna. Premije za igranje turnira su po 6.000.000 za Real i Barsu, 3.000.000 za Atletiko i 800.000 za Osasunu. Ova razlika je u prethodnim izdanjima izazvala toliko polemike da je Fudbalski savez Španije odlučio da je reši tako što će tri jača kluba ustupiti po 200.000 od svoje zarade „siromašnom“ učesniku.

Tretman je različit, ali niko ne osporava da Real i Barselona, pogotovu izvan zemlje, generišu daleko najveći profit i da je saudijska publika tu zbog njih. Više smetaju odvođenje domaćeg takmičenja van zemlje i njegovo novo sedište. Kada je odstranjeni predsednik Fudbalskog saveza, Luis Rubijales, izmestio Superkup, pored isticanja sume od dvadesetak miliona evra koje svake godine dobijaju za ulaganje neprofitni fudbal u Španiji, branio se i argumentom da se upravo na ovaj način utiče na promene u Saudijskoj Arabiji.

Međutim, nakon pet izdanja Superkupa, veliko je pitanje da li je Rubijalesova inicijativa Football is the way – pa čak i kupovina dobrog parčeta evropskih liga od strane saudijskih magnata - zaista dovela do promene fudbalske kulture u zemlji. U prilog nedovoljnom interesu govori činjenica da su susreti preseljeni na stadion manjeg kapaciteta i da je, po svedočenju novinara, atmosfera mimo samih mečeva nepostojeća.

Najviše je pažnje privuklo zviždanje publike u prvom polufinalu. Počelo je sa minutom ćutanja povodom smrti Franca Bekenbauera. I dok su svi pokušavali da otkriju čime se Kajzer zamerio domaćinima, jedna saudijska novinarka je objasnila da ove vrste pomena nisu u skladu sa njihovom tradicijom. Trend je nastavljen u drugom poluvremenu kada je u igru ušao Toni Kros, i to gromoglasno, svaki put kada bi Nemac dodirnuo loptu, uz aplauze kada je fauliran.

Kros se, kao i Simeone, nakon utakmice poslužio ironijom „Bilo je jako zabavno! Neverovatna publika“. I ostao je pri svome, ne slaveći Realovu pobedu sa suigračima. „Pominje se da se tamo igra ambiciozno, ali odlazak u Arabiju je finansijska odluka koja je oprečna fudbalu“, bila je samo jedna od izjava na kojoj mu domaćini zameraju.

(2,35) Real Madrid (3,60) Barselona (3,10)

Međutim, publika u Rijadu je potvrdila da je u pravu. Ni u jednoj zemlji sa minimalnom fudbalskom tradicijom se ne zviždi jednom od stubova tima za koji navijaš, a da ne govorimo sećanju na legendu kao što je Bekenbauer. Pokušaji, kao Rubijalesov, da se ovakve situacije predstave kao nešto više od prodaje fudbala za astronomske sume i saučesništva u saudijskoj sportwashing strategiji postali su smešni.

Ipak, u prošlu sredu smo videli zašto fudbal toliko vredi. I u Španiji, kao i mnogo puta pre toga, gledaoci su se na kraju zadovoljili što mogu da prisustvuju njegovoj magiji, makar i preko televizijskih ekrana. A ne bi trebalo da se manje očekuje od finala, jer je rukavica bačena i Klasiko ima obavezu da prevaziđe Madrilenjo.

Realova sezona je do sada bila besprekorna uprkos brojnim povredama. Deluje nemoguće poljuljati snagu i samopouzdanje koje rasipa Kraljevski klub, bez obzira na poteškoće. Ako osvoji i ovaj trofej, Karlo Ančeloti će dostići Zinedina Zidana sa 11, i postaviti se na samo tri titule od Migela Munjosa, najuspešnijeg trenera u istoriji Reala. Madriđani su pronašli idealan spoj i ove sezone se to itekako primeti.

Barselona ima drugačiju motivaciju. Nalazi se na sedam bodova iza dva lidera španskog prvenstva i mora da napravi potez kojim će se opravdati navijačima i koji će reafirmisati Ćavija. Pre godinu dana njegova Barsa je odigrala verovatno svoju najbolju utakmicu upravo u finalu Superkupa, i situacija je idealna za preokret. Individualni kvalitet je do sada odlučio mnogo toga, a kada se pojave iskre igre kakvu Ćavi želi, mogućnosti su nesporne.

Što se tiče sastava, oba trenera su misteriozna. Rafinja je povređen. Dani Karvahal nije trenirao sa timom, mada je po Ančelotijevim rečima to samo posledica umora. Ne otkriva ni ko će se naći na golu Reala.

Za kraj dodajemo da otkada se Superkup igra u formatu turnira četiri tima, po prvi put finale zaista igraju šampion lige i pobednik Kupa kralja. Real Madrid i Barsa. Ništa novo.