Almami Moreira: Stanojević i ja nismo neprijatelji, izvanredan je trener, može da vrati titulu Partizanu

Daleko od očiju, ali nije daleko od srca. Almamiju Moreiri i dalje srce kuca za Partizan i nada se da će, čim prođe korona, imati priliku da ponovo dođe na stadion u Humskoj. Ovog puta u nekoj drugoj ulozi...

Moreira u intervjuu za Informer prati, koliko može, situaciju u Partizanu i poručuje da je Aleksandar Stanojević pravi trener koji može da vrati titulu u Humsku.

To zvuči pomalo čudno ako se zna da kroz čaršiju godinama kruži teorija kako je trener crno-belih svojevremeno bio na ratnoj nozi sa vezistom iz Gvineje Bisao.

„Stanojević i ja se nismo razišli u lošim odnosima. Nismo prijatelji, ali nismo ni neprijatelji. Neke stvari nisu funkcionisale dobro u početku, na relaciji trener-igrač, ali razgovarali smo kao odrasli ljudi i rešili sve nesuglasice. Posle toga imali smo normalnu komunikaciju. Nismo neprijatelji. Štaviše, želim mu svu sreću na klupi Partizana i da vrati Partizan tamo gde mu je mesto, na čelo tabele, da mu donese trofeje“, poručio je Moreira.

I ubeđen je da Stanojević to može.

„Apsolutno. On je izvaredan trener, izvanredan! Iskren da budem. On je taj koji može da vrati titulu tamo gde joj je mesto“.

Na pitanje ko je krivac što je, po mišljenju navijača, prerano otišao iz Humske, Moreira je ispričao:

„Stvar je prosta, meni je iz kluba saopšteno da više nisam poteban. Da sam slobodan da idem. Bio sam šokiran, nisam želeo da idem, već da završim karijeru u Partizanu i da možda posle toga ostanem da radim u klubu. Bio sam neprijatno iznenađen, ali rekli su mi da sam slobodan da idem. Posle toga sam rekao OK. Šta je trebalo da uradim? Šta sam mogao? To je kao u braku, ako žena kaže ne volim te više i želim da odem, šta možeš? Ništa, prihvatiš to i ideš dalje. Ja sam se pomirio s tim da me više ne žele, razmotrio druge opcije i na kraju otišao u Kinu. To je cela priča i čitava istina“.

Čovek koji je jedan od najzaslužnijih za početak dominacije Partizana pre desetak godina priznaje da mu godi što navijači crno-belih i dalje u svakom novom igraču traže „novog Moreiru“.

„To je velika čast. Srećan sam što je tako. Najbolje godine karijere provereo sam u Parrizanu. Bile su to stvarno fantastične sezone. Osećao sam veliku ljubav i podršku od navijača, a i ja prema njima gajim ljubav i ogromno poštovanje. Iz moje fudbalske karijere najviše mi nedostaje Partizanov stadion i ona atmosfera. Kad bih mogao da opet proživim neke trenutke iz karijere, samo bih se vratio 10 godina unzad u vreme dok sam igrao u Partizanu. Tu sam proživeo neke zaista magične momente. Titule, pobede, igranje u evrokupovima, jedan od najdražih golova mi je onaj u derbiju u poslednjim trenucima meča“.

Moreira bi uskoro, za koju godinu, mogao da poseti Partizan – poslovno. Da mu dovede nekog talentovanog igrača iz Afrike.

„Pre oko godinu dana moj partner i ja počeli smo aktivno time da se bavimo. Imamo školu fudbala u Africi, u Gvineji Bisao i Zelenortskim ostrvima, a počeli smo da radimo sa mladim igračima. Sa veoma mladim momcima, kojima pružamo sve neophodne uslove da serazvijaju i da napreduju. To su momci od 16-17 godina. Naš cilj je da oni počnu u Portugalu. U ovom trenutku nemam fudbalera da preporučim Partizanu, jer on traži top klasu, vrhunske igrače, a ja sad imam mlade momke. Možda za koju godinu, tj. tad sigurno, imaću odlične igrače i imaću šta da ponudim Partizanu“.

A, ko zna, možda Almami ne bude jedini Moreira u crno-belom dresu. Njegov sin Dijego, koji je bio dečak dok mu je otac igrao u Beogradu, sada je član Benfike i reprezentacije Portugalije. Ali Partizan nije zaboravio, naprotiv.

„Nadam se da će biti bolji od mene. Svima koji me pitaju to kažem i stvarno ne očekujem ništa manje od njega. Ko zna, možda će doći u Partizan, jer mnogo voli taj klub. Rekao mi je da će igrati u Partiznu. Ja kažem zašto da ne. To bi bilo sjajno i za tebe i za klub, a meni bi srce bilo puno, bio bih veoma ponosan. Ko zna, videćemo“, ispričao je Almami Moreira u intervjuu za Informer.