Andrija Maksimović sam tražio da ne igra za Srbiju u Velsu

Megvajer skuplje prodat od Drogbe i Mesija zajedno i šta s tim. Verovatno misliš da je bolji od obojice. Tako je i ovaj što greje tribine verovatno bolji od najboljeg strelca Srbina u Premijer Ligi i standardnog prvotimca u Milanu.

...коштао је као Александар Митровић и Страхиња Павловић заједно 😂😂😂

Prevara ili ne, ima vise trofeja za godinu dana u Zvezdi nego Natho za 10 u Partizaiu.

Zbog tebe su i takvi i zbog takvih kao tebe i propada Srbija u svemu. Samo ja i ja , sa mo egoizam umesto kolektiv. Pljuni me ako nadjem jednog Albanca da kaze to kao ti. Oni da gube 0:5 nece to reci. Nacija bez samopostovanja to ste vi Srbi danas. Dajte tu Srbiju drugima, prekrstite se, nemucite nas vise i nasu istoriju izdajnice da zavrsimo pricu posle 20 veka.

U fudbalu nema sreće kada igrači ne žele da igraju za reprezentaciju a gledaoci također nisu nešto opčinjeni reprezentativnim fudbalom. Zbog toga ta grana sporta nema svjetlu budućnost

...како је твој Партизан прошао против "фиктивних талената"? 😂😂😂

Prvo pises gluposti pitanje povreda prosla sezona losa po igraca,ima li igrac pravo da misli na seba svoj zivot egzistenciju pa mora da igra.Momak je razmisljao obavestio reprezentaciju ,a odazvat se nemora jer nije u kalendaru i nije u obavezi igranja tog turnira.Cemu sluzi taj turnir izlog mlade dece da skrenu paznju i veliki da ih kupe nista vise.Nepises jos ima fudbalera koji nisu se odazvali pozivi ali samo slika Maksimovica je tu ostalih nema. . Ili se po njima pljuvati nesmije ,po ovom momku moze jer je dijete radnika.

...увек може у Ал Шабан код Александра Митровића 😂😂😂

A Sergeja, Vanju bi zvao? Ove sto nisu dosli na poslednje okupljanje A tima isto tako?

Pa Karadzic je Crnogorac i to Titov direktor dravnog preduzeca. Sta njega briga za srpski fudbal. On je to sve lagano razbucao, oterao Antica kao kera i postavio neke svoje posluznike. I od tada mrak. I da ne zaboravimo, karadzic je oterao i vodju tog tima Nemanju Vidica. Posle utakmice protiv Slovenije, Karadzic je javno optuzio Vidica da je kriv sto nismo osvojili 3 boda natoj utakmici. I Vidic se tada povukao iz reprezentacije.

Milogorac, prestanite da jazete Crnogorac i da terate ono malo Srpski Crnogoraca od nas! MILOGORAC ne Crnogorac. Crnogorac je SRBIN!

A zašto? Pa svi ste ga pljuvali jer jnije igrao u klubu a sada je pozvan u reprezentaciju. Zar nije pošteno da ne dođe i da bude po vašem?

Zbog takvih kao ti smo došli dovde!

Jadan mali, poslacu mu cuclu. Zatso kazes? Za Srbiju? Za Kosare, Za Jasenovac, Za Srbe koji su dali zivot da in moze danas da bude fudbaler? Za predak, za nacionalni ponos, zatoooo. Boli me uvo i za vas iz CZ i FKP, jer smo rodjeni i umrecemo kao SRBI!!! Nasi preci su jurili ka Srbiji iz Soluna za SRB a ne za neke boje! Da li ste toliko operisani od zdravog razuma i rasmisljanja.

Da li se secas da smo tada bili velesila i imali najbolji plasman na FIFA rang listi? To sto smo ispali u grupi svi znamo zbog koga je to bilo, da se coveku samo dali da radi svoj posao...

Nema ni Srba vise u Srbiji, ali ti to ne razumes.

Pa jeste, znamo da omladinsku reprezentaciju ne vodi Paunović nego Gordan Petrić, budalo blokaderska.

Vi Srbi ste jedini koji navijate za uprave, sisteme, sportske predsednike itd. Ej morate da navijate za otadzbinu!!!!! Da podrzavate igrace koji nemaju veze sa time sta se desava u FSS. Da podrzavate navijaca da vam predstave otadzbinu u celu naciju i vas na naj bolji nacin, a sta radite vi? Navijate za uprave, ko odakle, ko kada, kako itd. Jos i pljute svoje igrace maks na svakoj prilici lecite licne neuspehe i frustacije preko njih i fudbala da niste svesni. Sta je sa nama bre vise? CCCC

Tu Sramoti mogu sami da nose. Sta ovaj lazni Messi misli da ce Demicheles na njega da racuna. Iz Aviona se vidi da nema sta da trazi na klupi a o prvom timu da nepricam

@CH Gde si be lažni Švajcarac, ako pričaš francuski ili nemački kao srpski, garant prodaješ paradajz na pijaci.

Tu sramoti al nema nugde da nepričam Demihelis baba svastika šurnjaja al da nepričam.

Tamo bi bili manje pljuvani, jer vi Srbi danasnji samo podrzavate naj naj naj i naj naj uspeh da mozede da lezite svoje komplekse. A da nekog gurate, podignete iz blata, da navijate za svojeeeee, to neznate, tu prepoznajte vas lican neuspeh pa pljuteeeeee i to malo sto valaj. Kad mis ima podrsku postace lav, a lava kad konstanto sputavas postace mis...to vi radiste sa sve isvim sta je srpsko. Usli smo u autosovinistcku spiralu ka propadanju! to mora da stane braco!

Изгледа да вашу децу мрзе и у Астон Вили, Фиорентини, Фенербахчеу, Лајпцигу, свим клубовима Сити групе, Верони...

To sve iz losog drustva iz naroda i nas. Igrac su kai i mi na tribinama i obrnuto, zato su i tribine prazne. Dok jedna Severna Irska puni stadione, jedno "Kosovo", ALbanija, Makedonija, Malta, Vietnam...to gori. Jel vole sebe a ne uprave i tudje. Vole svoje dete, pa da je i ruzno pace. Dok vi volite svoje dete samo ako je lepo i naj naj i bogato. Bukvalno tako da razumete malo sta ste i koste danas. E moj preci. Da zante, sbe je ovo sistematski od 45 uradjeni nad Srbima kao nad nemcima od 45 da izgube svoj identitet, ali dok se nemci polako bude vi Srbi pun gas u nestanak prvenstveno zbog izdaja i nula samopostovanje , casti i obraza koj je prodat dnevno za crvenu.

Verovatno je pročitao sve tvoje komentare za njega i rešio da te usreći

Ovo nije zemlja. Kada to bude bila, onda ce mozda fudbaleri hteti da igraju.

Pitaj malog Avdića gde je sad.

Pa ni vi navijaci niste nista bolji, resultat navijaci, Ultras Resulat!!! Videli od vas!!! Kako to das svaka druga reprezentacija ima podrsku, pune tribine itd. BUKVALNO SVAKA ma u kakvoj situaciji bili. To sve predje na igrace takodje. Pogeldaj Skote, Wels koji su do pre paar godina sanjali da igraju bilo sta. Irska....ove male nacije po svetu, pa cak i "Kosovo", Akbanija....itd. Sto je Bosna uvek imala bolju podrsku a do juce nikakav uspeh nisu videli??? Afrika da ne oricam. Mi ne znamo ni da dodjemo u iste dresove, boje, nego dojemo u koznu jaknu i semenke. MI SEBE NEVOLIMO. Tito je odradio svoj posao, ko razume razumece. NAZALOST. Kad budemo fanatici bice i na trenenu borbe za svaki cm. Mi ni neznamo ni da navijamo, da pratimo utakmice. Ej Zvezda ili FKP pred golsancom a mi pevamo pesme dok ostali prate akciju i navijaju uz akciju sa svojim reakcijama i emocijama a mi pevamo uspavanke.Ej da li ste vi svestni kako izgledamo na tribinima zadnjih 10 -15g? Svaka promena pocinje u glavi,doks semi ne promienimo i ucimo rodoljupstiv, volimo i cenimo sebe, kaznjavamo izdaje i nepatritizam, dok se delimo i dalje na CZ i FP itd, nista od nas. Za 50g-100 nece nas biti. Dokle braco moja?

Zamisli da si rođen u Engleskoj. Englez po pasošu. Srbin po srcu. Od prvog dana slušaš priče o Srbiji. O Nemanjićima. O Kosovu. O Košarama. O precima koji su ginuli da bi sačuvali ime, veru i narod. U kući se priča srpski. Slavi se slava. Pevaju se stare pesme. Baba i deda pričaju o rodnom selu, o mirisu zemlje posle kiše, o rekama, planinama i ljudima koji su, kako kažu, imali dušu. Jednom godišnje dolaziš u Srbiju. Za tebe je sve posebno. I prašnjav put do sela. I običan hleb iz pekare. I pljeskavica na kiosku. I zvuk zvona sa crkve. Gledaš ljude oko sebe i vidiš sebe u njima. Visoki, ponosni, prkosni. Tvoj narod. Tvoje poreklo. Odrastaš sa jednom mišlju: Jednog dana igraću za Srbiju. Godinama radiš. Odričeš se svega. Postaneš profesionalni fudbaler. I onda... Dolazi poziv koji si čekao ceo život. Reprezentacija Srbije. Ne možeš da spavaš od uzbuđenja. Zamišljaš pun stadion. Hiljade ljudi u crvenim-plavim dresovima. Zastave. Pesmu. Suze tokom himne. Zamišljaš da će "Bože pravde" pevati ceo stadion, a posle nje "Marš na Drinu". Misliš da će sve goreti od ljubavi prema Srbiji. Onako kako si učio celog života. Ulaziš u svlačionicu. Ali nešto nije isto. Nema onog naboja koji si očekivao. Neko lista telefon. Neko priča o estradi. U pozadini svira muzika koja nema nikakve veze sa reprezentacijom. Retko ko pevuši himnu. Retko ko oseća težinu dresa koji nosi. Izlaziš na teren. A stadion... Nije pun. Mnogo praznih mesta. Ljudi sede, gledaju telefone, prave selfije, jedu semenke. Mnogi nisu obukli ni dres reprezentacije. Pogledaš jednu tribinu. Tišina. Pogledaš drugu. Ništa. A onda ugledaš jednu grupu koja peva iz sveg glasa. Pomisliš: "Eto naših..." Ali nisu naši. Gostujući navijači. Glasniji od domaćih. Kako? Sećaš se priča da je nekada gostovanje u Srbiji bilo jedno od najtežih u Evropi. Da su protivnici osećali pritisak čim izađu iz autobusa. Danas? Naša deca dolaze u stranim dresovima. Kao da im je tuđe bliže od svog. Počinje utakmica. Prva pogrešna lopta. Prvi zvižduci. Prve uvrede. Kao da nisi njihov. Kao da jedva čekaju da pogrešiš. A do juče si sanjao da ćeš za njih dati život. Utakmica se završava. Internet gori. Pljuju te. Vređaju. Od heroja do izdajnika za devedeset minuta. Posle nekoliko dana odeš u rodno selo. Ali ni ono više nije isto. Mnogo kuća je prazno. Babe i dede više nema. Drugovi iz detinjstva rasuli su se po svetu. Neki su ostali bez nade. Neki bez cilja. Neki su pobegli u drogu. Drogiraju nevine devojke, nase sestre, buduce majke. Na televiziji rijaliti. Na telefonu influenseri. Pitaš se: Gde je ona Srbija koju sam toliko voleo? Gde je ona Srbija o kojoj su mi pričali roditelji? Sedneš ispred kuće. Gledaš brda. Slušaš tišinu. I prvi put u životu postavljaš sebi pitanje koje najviše boli: Da li je ovo još uvek moja Srbija? Vratiš se u Englesku. Ni tamo nisi svoj. Nikada nećeš biti Englez. Ali više nisi siguran ni gde je nestala ona Srbija koju si nosio u srcu. I onda shvatiš nešto. Reprezentacija nikada nije samo jedanaest igrača. Ona je ogledalo naroda. I narod je ogledalo reprezentacije. Kada narod bezuslovno voli svoju zemlju, igrači osećaju da iza sebe imaju milione ljudi. Kada znaš da će te tvoj narod voleti i kada pobediš i kada izgubiš, tada igraš slobodno. Tada gineš za taj dres. Pogledaj druge zemlje. Ima reprezentacija koje izgube 5:0. Ali ako su igrači ostavili srce na terenu, navijači ih isprate aplauzom. Jer znaju da rezultat nije jedino merilo. Karakter jeste. Borba jeste. Pripadnost jeste. Ljubav prema svojoj zemlji ne sme da zavisi od semafora. Kod nas često jeste. Kad pobeđujemo, najbolji smo na svetu. Kad izgubimo, preko noći postajemo izdajnici. To nije ljubav. To je podrška pod uslovom. A prava ljubav prema svojoj zemlji ne poznaje uslove. Reprezentacija nije vlasništvo saveza. Nije vlasništvo predsednika. Nije vlasništvo selektora. Ona pripada narodu. Zato je svaki zvižduk upućen svojim igračima mnogo više od običnog zvižduka. To je poruka koju oni nose sa sobom. I zato nije čudo što se sve prenosi na teren. Jer igrači osećaju ono što narod živi. Možda nam danas više od bilo kakve taktike nedostaje upravo ono što smo nekada imali. Zajedništvo. Ponos. Vera jednih u druge. Jer narod koji stoji iza svojih, čak i kada padnu, mnogo je teže pobediti od naroda koji svoje ruši posle prve greške. Možda je upravo tu odgovor koji godinama tražimo.