Arihiro Sentoku - iz srednje škole u Kobeu do Krova u Zaplanjskoj: Ceo Japan zna ko je Piksi

Nije prvi put jedan Japanac zaigrao u srpskom fudbalu, niti je novina da se igrač rođen u Zemlji izlazećeg Sunca prvo pokazao u crnogorskom šampionatu pre nego što je istrčao na terene Superlige. Međutim, kako je potpisao ugovor sa Voždovcem, Arihiro Sentoku (23) automatski se našao u fokusu srpske javnosti. Razlog je naravno taj što je godinama unazad učio i naučio srpski jezik.

Trener Zmajeva Nebojša Jandrić je baš neposredno pre intervjua sa Arijem, kako mu tepaju saigrači, ispričao kako mu izuzetno olakšava posao to što Japanacu niko ne mora da prevodi ideje koje prenosi igračima. Već kod upoznavanja bilo nam je jasno da će razgovor sa vezistom kojem je stari/novi saigrač Miloš Milović pomogao da se odomaći na krvou TC Stadion, teći maltene bez ikakavih prepreka.

“Poznavao sam Miloša od ranije i to mi je mnogo mi je olakšalo dolazak u novi klub. On i ja samo šest meseci bili cimeri dok sam igrao za Kom. Svi igrači su mi mnogo pomogli da se ukopim, ljudi u klubu, trener. Pun je interesantnih ideja, mnogo vremena na treningu posvećuje taktici. Prija mi to što insistira na posedu lopte”, počeo je Sentoku razgovor za Mozzart Sport.

Arihiro se iz Japana se otisnuo davne 2017. godine, kao tinejdžer, direktno iz srednjoškolskog tima.

“Japan je ogromna zemlja sa skoro 130.000.000 stanovnika. Samim tim, previse je fudbalera, što svakom od njih procentualno smanjuje šanse za uspeh. Kvalitetom ne mogu svi odmah da isplivaju. Zato menadžerske agencije već iz srednjoškolskih timova šalju fudbalere u Evropu gde se dalje prati njihov razvoj. Na taj način sam i ja došao u Crnu Goru da igram fudbal, takav put imao je i Noboru Šimura kojeg poznajem iz crnogorskog prvenstva i protiv kojeg sam u prošlom kolu igrao kada smo gostovali Spartaku.”

Sada ima 23 godine, pre pune dve decenije otišao je na prvi fudbalski trening, a bio je još klinac kada je sa dalekog istoka napusti roditeljski dom i otišao na drugi kraj sveta.

“Fudbal sam počeo da igram sa tri godine. Postoje specijalizovani klubovi za decu tog uzrasta. Kasnije sam igrao za školski klub, a onda sam se preselio u Crnu Goru. Porodica u početku nije bila za to da se preselim. Imao sam 17 godina. Roditelji su brinuli jer nisu nikada čuli za Crnu Goru. To je drugi kraj sveta. Nisu mogli da je nađu na mapi. Međutim, poznavali su menadžera, razgovarali sa njim i na kraju ipak pristali da odem. Sada su se već navikli da nisam tu. Nikada nisu bili ni u Crnoj Gori, ni u Srbiji, ali bi voleli, a ja planiram da ih dovedem. Došli bi i ranije, ali je Korona zakočila sve. U Japanu sa tolikim brojem stanovnika i mere su bile mnogo strože. Situacija je bila jako teška.”

Foto: FK Voždovac

U DNK karaktera i mentaliteta japanskog naroda utkane su vrline poput marljivosti, strpljenja, upornosti, vrednog rada. Otuda i hvatanje u koštac sa jednim od težih svetskih jezika.

“Odmah po dolasku u Crnu Goru počeo sam da učim srpski jezik. Pomagala mi je drugarica iz Crne Gore koja je želela da uči japanski. Ja sam uz nju učio srpski, a ona uz mene japanski. Vaš jezik je mnogo težak, potpuno se razlikuje od japanskog, tako da na početku ništa nisam kapirao. Znam da malo da pišem, ali samo na latinici. Prvih godinu dana sam radio svaki dan... Uz novine, knjige, priču sa saigračima. Tako sam napredovao. Najviše sam učio kroz priču.”

Devet golova, uključujući i neke vrlo efektne iz daljine postigao je Sentoku igrajući za Kom, pa za Podgoricu. U Beogradu posle 5. kola Mozzart Bet Superlige Srbije i dalje čeka na prvenac. Očigledno da je srpski šampionat znatno zahtevniji od crnogorskog.

„Dosta je intenzivnije. Sve je mnogo, mnogo brže. Ekipe mnogo više insistiraju na taktici, a i kvalitet igrača je na strani Srbije. Naravno, tu su veliki klubovi poput Zvezde i Partizana. Nisam zadovoljan igrama na početku Superlige. Može to mnogo bolje. I kao ekipa nismo postigli mnogo golova do sada i kroz to se vidi da imamo problem u napadu. Stvarali smo prilike, ali ih često nismo realizovali.”

Saigrač Stefan Hajdin, te trener Nebojša Jandrić su već po dolasku Japanca istakli da je izuzetno tehnički potkovan. A po dolasku na zakazani intervju, zatekli smo ga na terenu i po završetku treninga.

„Sada igram više na desnoj strani, ali najbolje se osećam kada igram na levoj strani. Malo još imam problema da se uklopim jer nisam navikao na tu poziciju. Kako nisam previše brz, trudio sam se da usavršim tehniku. Često ostajem duže na terenu i nakon treninga vežbam udarac i neke tehničke elemente. Ali ostajem i zato što volim fudbal i loptu i jednostavno me ponese da budem duže na terenu.”

U 4. kolu protiv Spartaka bio je akter jedne bizarne scene. Naime, neposredno pre ulaska na teren, četvrti sudija ga je nehotično, umalo povredio semafor tablom.

“Nikada nisam video, niti mi se dogodilo nešto slično. Spremao sam se da uđem u ugru i odjednom sam osetio udarac u koleno. Zabolelo je, ali na kraju nije bilo ništa strašno.”

Foto: FK Voždovac

Trenutno u Mozzart Bet Superligi Srbije, osim Sentokua, nastupaju još dva Japanca – Noboru Šimura za Spartak i Rioheji Mićibući za niški Radnički. Od 2017. do 2019. za Radnički je igrao i Riota Noma, ali jasno je da je nekadašnji fudbaler Partizana Takuma Asano najbolji japanski fudbaler koji je ikada kročio na srpska igrališta.

“Naravno da znam ko je Asano. Kad sam bio mlađi gledao sam na televiziji kako igra u japanskoj J-ligi. Igrao je strašno, postizao mnogo golova... Mislim da je bio najbrži igrač u Japanu u to vreme. Igrao je odlično i u Partizanu, postigao gol na večitom derbiju.”

Asano je kvalitetan fudbaler i reprezentativac, ali zna se ko je ostavio neizbrisiv trag u japanskom fudbalu.

“Piski je naša legenda. Ko god se bavi fudbalom u Japanu zna ko je Piksi. Osvojio je J-ligu sa Nagojom. Nisam imao priliku da ga gledam dok je igrao fudbal, ali video sam na snimcima. To je druga dimenzija. Sećam se onog voleja sa klupe dok je bio trener Nagoje... Postigao je gol i dobio crveni karton. Mislim da može da napravi ozbiljan posao sa Srbijom na Svetskom prvenstvu. Gledao sam utakmicu protiv Portugalije za plasman na mundijal i uživao.”

Kako dolazi iz japanskog grada Kobe, Andres Inijesta je bio nezaobilazna tema.

“Svetsko prvenstvo ću najverovatnije pratiti iz Japana. Tamo mi je porodica, otac, majka i sestra. Ja dolazim iz oblasti Kobe. Nisam nikada imao prilike da gledam Inijestu, ali sam se recimo pre dve, tri godine slikao sa Davidom Viljom. A Inijesta je živeo na pet minuta od moje kuće. Visel Kobe je jedan od najmoćnijih klubova Japana, oni imaju najviše para”, zaključio je Sentoku.