Arsenal kao Netfliks, opet čeka sledeću sezonu i sanja Zubimendija, Đekereša ili Šeška, Nika Vilijamsa...

Patris Evra je to najbolje opisao još tokom sezone.
“Oni su kao Netfliks. Uvek čekaš sledeću sezonu“.

I tako već dve i kusur decenije. S tim da su s dolaskom Mikela Artete navijači barem dobili osnov da se istinski nadaju, a ne da samo maštaju o neostvarivom. Arsenal je poslednje dve sezone u Premijer ligi završio na drugom mestu, ali objektivno: ako se prošle i dobro porvao sa Mančester Sitijem, ove baš i nije bio blizu Liverpula. Arteta je zato bio jasan: Tobdžijama su potrebna pojačanja. Engleski mediji su dodali: na pozicijama napadača, centralnog veziste i krila.
“Tačno je da nam je to potrebno. Sa brojevima koje smo imali na početku sezone i sa brojevima koje želimo da ostvarimo naredne, sa zahtevima prema igračima, pogotovo onima koji izlaze iz teških povreda, teško je ostvarivo da se dođe do titule. Svesni smo toga i uradićemo sve da se poboljšamo. Pogotovo zato što ćemo ostati bez dosta igrača. Nekima ističu ugovori, nekima ističu pozajmice... Ostaje nam dosta tanak sastav“, objasnio je Arteta.

Nije lagao. Žoržinjo ide u Flamengo, Kijeran Tirni u Seltik. Neto i Rahim Sterling se neće vraćati jer su im istekle pozajmice, a očekuje se da Emirejts napusti i Oleksandr Zinčenko. Ugovor ističe i Tomasu Partiju, s tim da će njemu verovatno biti ponuđen nastavak saradnje. A, ko dolazi? To je već mnogo teže pitanje mada kopredsednik Džoš Krenke uverava:
“Svi želimo da je osvojimo. I planiramo da uložimo u to“.

Problem je međutim što bar u Premijer ligi maltene svi mogu da ulože. Pitanje je samo u koga, jer malo je na tržištu igrača koji imaju kvalitet da naprave prevagu u jurišu na šampionsku krunu. Posebno u prvenstvu kakvo je englesko. Pride, nije slučajno Arteta sastav opisao kao tanak. Arsenal je ove sezone imao 22 registrovana profesionalca, ne računajući momke koji su isplivali kao omladinci, poput Majlsa Luisa Skalija. Kad odu Tirni, Žoržinjo, Sterling i Neto ostaće ih svega 18. Ni tu nije kraj, rekosmo već da Zinčenko može da ide, dok će Takehiro Tomijasu duže vremena da pauzira zbog teške povrede.

Arsenal tako gotovo da nema liniju oko koje ne mora da brine. Čak i na golu, ima Davida Raju, ali uz njega samo junoše poput 19-godišnjeg Tomija Setforda. Defanzivna linija je možda i najkvalitetnije popunjena, ali ako odu i Zinčenko i Tirni možda bi i tu moglo da se dopuni, bez obzira na napredak Luis-Skelija.

Na kraju, nije sve u brojevima, nešto je i u kvalitetu. Nisu svi fudbaleri šampioni.
“Nije lako pronaći fudbalere vrhunske klase koji mogu da ih povedu na sledeći nivo. Ali moraju da ih nađu, jer ako ne uspeju – izneveriće klub, navijače, sebe. A, prilično je očigledno gde moraju da se pojačaju: u vezi i u napadu… Imaju oni zaista dobru metodologiju, ali fali im neka varnica, neko da probije, da zagrize”, komentarisao je Geri Nevil.

Taj problem sa veznim redom mogao bi doduše brzo da bude rešen. Mediji već dugo spekulišu da bi na Žoržinjovo mesto mogao da uleti Martin Zubimendi iz Real Sosijedada. To bi Martinu Edegardu i Deklanu Rajsu dalo više slobode da krenu napred. Jer napred im tek fali o čemu govori i podatak da su u poslednje dve sezone dali 88 golova, pa 91. Ove? Svega 67 kolo pre kraja.

Letos im je izmakao Aleksander Isak i mada je i dalje interesantan – vam domašaja im je. Zato se očekuje da Arsenal krene po Sportingovog Viktora Đekereša ili Lajpcigovog Benjamina Šeška. Arsenalu treba pojačanja da i na krilu, ne sme sve da zavisi od Bukaje Sakoa, da imaju Tobdžije još jednog takvog – pakao za rivale. Sterling rekosmo svakako ide, Leandro Trosar je imao svoje trenutke, ugovor mu ističe za godinu dana i uprava će morati da odlučuje i o njegovom status. Zna se da bi Arsenal radio iz Atletika iz Bilbaa doveo Nika Vilijamsa, ali ko ne bi? Nije to baš tako lako, mada sportski direktor Andrea Berta ima silnu želju da se dokaže.

Na kraju će naravno biti potrebno i nešto sreće. Ove sezone niko u Premijer ligi nije imao toliko muka sa povredama kao Arteta, a opet su bili drugi na tabeli i igrali polufinale Lige šampiona. Taj napad je bio toliko loš zato što su u jednom trenutku svi napred bili povređeni: od Kaija Haverca i Gabrijela Martinelija do Bukaje Sakoa i Gabrijela Žezusa, pa je kraj sezone vezista Mikel Merino dočekao kao “devetka”.

I svaka čast Arteti na tome što nije dozvolio da mu se ekipa raspadne u takvim okolnostima. Ali i on je ovde već šest godina. I svi ti silni izgovori – ma koliko opravdani bili –svima su već dosadili.