Autostoperski vodič kroz karijeru Miloša Kosanovića: Postigao sam 40 golova iz slobodnjaka

Krug negde mora da se zatvori. Miloš Kosanović (35) je odlučan da to učini u Srbiji. Posle veoma uspešne karijere „preko grane“ u Belgiji, Emiratima i u Mađarskoj, momak iz Čonoplje rešio je da se ponovo okuša u Mozzart Bet Superligi. Od svih ekipa – baš u onu najmlađu, Železničar. Da, da, mlađu i od Partizana. Došao je da uz prekaljenog Zorana Popovića bude oslonac mlađima.Po svemu što je prošao u karijeri, to i može da im bude.

U razgovoru za Mozzart Sport, prekaljeni defanzivac prisetio se zanimljivih detalja sa raznih adresa – od početaka u Apatinu, igranja u Poljskoj, boravka u Belgiji, avanture u arapskom svetu, čuvenog meča u Kruševcu protiv Engleske, ali i slobodnih udaraca koji su mu bili zaštitni znak tokom karijere.

Pre nego što je zaronio u prošlost, krećemo od sadašnjeg trenutka, a on je za Železničar fantastičan. Možda najbolji u istoriji. Početak proleća – savršen: dve utakmice, šest bodova. Na sve to, fenomenalni rezultati na domaćem terenu i, kad se sve izmeša, dobija se činjenica da Pančevci trenutno drže četvrto mesto na tabeli Mozzart Bet Superlige, a na njemu će ostati bez obzira na ishod duela sa Crvenom zvezdom (17 časova, TV Arena Premium 1).

Iznenađenje? Za mnoge da, za Miloša ne. Štaviše, priželjkivao je ovo.
„Kad sam došao u Pančevo, nadao sam se da možemo do mesta u plej-ofu. Nisam znao mnogo igrača, možda dvojicu, trojicu, ali mi je odmah bilo jasno kakvu ideju ima Rade Koković. Već tokom priprema u Sloveniji iskristalisala se slika kako bi trebalo da igramo i to mi se baš svidelo. Ništa nije slučajno što smo napravili, ništa nam nije poklonjeno. Uostalom, pogledaj kako su momci izneli prve dve utakmice. Jedino za čime možemo da žalimo je što nismo uzeli još nekoliko bodova, a imali smo dobru priliku“, rekao je Miloš Kosanović na početku razgovora za naš portal.

NIJE BIO LAK PUT, IMAO SAM DRUGARE KOJI SU TRENIRALI SA MNOM I VIDIŠ KAKO JEDAN PO JEDAN ODUSTAJU

Radomir Koković je dosta osvežio igru, doneo je nove ideje, modernizovao sistem. Bez obzira na to što ste dosta mečeva dobili sa 1:0, niste igrali samo bunker, nego ste umeli da čuvate rezultat tako što kontrolišete posed.
„Najvažnija utakmica u tom smislu bila je protiv OFK Beograda u Pančevu, kad smo poraženi (1:3). Baš tada je stručni štab shvatio kakav stil igre nam godi. Dobro igramo presing i defanzivno smo najubojitiji kad stojimo visoko i davimo protivnika na taj način, ometamo organizaciju napada. Svi fudbaleri koji su stizali podređeni su tom načinu igre, vidimo da funkcioniše odlično. Uspeli smo da izgradimo prepoznatljiv stil i baš se vidi trenerska ruka“.

Rezultati ne trpe čak i kad se desi da neko od bitnih fudbalera ispadne iz tima. Protiv Radnika nije bilo Alekse Kuljanina zbog povrede, a za Spartak u konkurenciji nije bio Silvester Džasper zbog crvenog kartona. Umesto njih iskočili su novajlije – Simao Pedro i Kristijan Šekularac.
„Pogledajte sastav protiv Spartaka i Radnika. Napravljene su tri ili četiri promene, a ishod je isti. To je ono kad su svi podređeni sistemu i svi mogu da odgovore zahtevu trenera. Na sve to dodajte odličnu atmosferu među nama i neku vrstu zdravog rivalstva. U kom smislu? Svi koji dođu na trening znaju da moraju da "pokidaju", jer ovaj do njih radi isto, i ako je ostavio bolji utisak na stručni štab – igraće i tačka. Još ako pobedimo jednu, dve, znaš da ga trener neće menjati. Koković je neverovatno posvećen ekipi, sa ljudima iz stručnog štaba uvek pokušava da nas dodatno motiviše. Sve to je razlog zašto neko želi da dođe u Pančevo, a ne u neki drugi klub“.

Ono što je impresivno jeste podatak da ste u mečevima na domaćem terenu pobedili poslednjih šest utakmica, a da niste primili gol. Napravili ste tvrđavu od sopstvenog stadiona.
„Lepo zvuči kad to čuješ, pogotovo ako si jedan od defanzivaca. Zasluge idu na račun cele ekipe, od napadača, preko vezista, do nas iz poslednje linije. Trener veliki akcenat stavlja na to da igra u odbrani bude valjana, da ne primimo bezvezan gol, pa da moramo da jurimo rezultat. U poslednjih nekoliko utakmica momci su odradili strašan posao u tom segmentu. Svi koji dođu u Pančevo stvore mali broj šansi, ne dozvoljavamo mnogo šuteva ka golu. Tako i naš golman ima manje posla. Sad je na meni i Popu (Zoran Popović, prim. aut), kao najstarijima, da ostane tako i da kroz treninge i komunikaciju sa svima pomognemo. Da kucnem u drvo, momci dobro guraju“.

©FK Železničar

Danas si veteran, međutim, pre 18 godina u Mladosti iz Apatina bio si jedan od najmlađih. Debi u sezoni 2007/08 u Mozzart Bet Prvoj ligi Srbije. Godinu ranije Mladost je u elitnom rangu završila na šestom mestu, ali je zbog finansijskih problema došlo do istupanja.
„Bio je to jedan od značajnijih perioda u karijeri. Za Mladost sam igrao pet godina, prošao sve mlađe kategorije. Malo će čudno zvučati što ovo kažem – finansijski nismo imali ništa, ali što se tiče života, najlepši period. Tu su bili momci, bukvalno, iz čitave Srbije. Ko nije mogao da igra u OFK Beogradu, dolazio je kod nas. Izgradili smo prijateljstva, prošli kroz sve i svašta. Uvek smo pratili šta rade stariji fudbaleri. Sećam se Saše Drakulića kad se vratio. Nismo mogli da verujemo, gledamo u Sašu kao da je Zuba Ronaldo. U njemu smo gledali uzora, starija garda nas je učila fudbalu i životu, vaspitavala nas. Bili su nam kao očevi“.

Kako si se snalazio u toj besparici. Lepa su druženja, ali od nečeg si morao da živiš?
„Kad je trening, krenem iz Čonoplje i stopiram do Sombora. Prepešačim Apatinski put i onda opet – palac gore, da mi neko stane i odveze me od Sombora do Apatina. Završim trening, opet isto, tako svakog dana. Nije bilo novca ni za prevoz, a posle treninga sam uvek išao pravo u školu. Nije bilo lako, imao sam drugare koji su trenirali sa mnom i vidiš kako jedan po jedan odustaju. Na kraju sam ostao samo ja. Mnogo sam se žrtvovao i nisam hteo da to prokockam zbog gluposti, izlazaka ili čega god. Otac mi se bavio fudbalom i preneo mi je ljubav, bio uz mene, gurao me. Naravno, ne na način kao što rade neki današnji roditelji, nego prirodno i zdravo. Zato sam danas tu da klincima iz Železničara pomognem na bilo koji način – da im budem ne samo saigrač, nego i drugar, prijatelj, roditelj ako zatreba“.

DOŠAO TOMAŠ ŽONSA DA ME GLEDA, A JA IMAM TEMPERATURU 40 I NISAM TRENIRAO CELE NEDELJE

Bilo je teško, ali si se izborio. Za tri sezone u seniorskom timu Mladosti odigrao si skoro 50 utakmica. Paradoksalno zvuči da si najbolje odigrao kad ste ispali. Bila je to sezona 2009/10, završili ste poslednji, ali si ti privukao pažnju poljske Krakovije.
„Moj agent Boris Lasković je prijatelj sa Tomasom Žonsom, bivšim igračem Partizana, koji je tad radio u Krakoviji. Kaže Boris: ‘Dolazi da te gleda u subotu’, a mi tad igramo u Novom Sadu protiv Proletera iz Slane Bare. Šta se dešava? Cele nedelje imam temperaturu 40 i kažem agentu: ‘Kako da igram, čoveče, otkida me temperatura!’, a on pokuša da me ubedi da odigram makar poluvreme, iako cele nedelje nisam odradio nijedan trening. Kud ću, šta ću, zovem pokojnog trenera Dušana Bugarina i kažem: ‘Vidi, Dule, ja sutra moram da igram, dolaze da me gledaju’, a on meni: ‘Gde ćeš ti da igraš, nisi trenirao nedelju dana, igraće Pjević.’ Ja ga na kraju ubedim, pozovem Filipa Pjevića, gde me on još i podrži: ‘Idi, mali, ako možeš da se prodaš.’ Odigram poluvreme, gubimo 0:2. Prvi gol primimo tako što neko od naših krila vrati loptu nazad do golmana, njemu prođe ispod noge i uđe. Kod drugog sam ja napravio penal i tu smo već izgubili. Bio sam ubeđen da nema ništa od Poljske, kad me ponovo zove Boris i kaže da idem na probu u Krakoviju“.

Kako je na kraju tekla čitava operacija dolaska u Poljsku? Veliki je to skok – otići iz Prve lige Srbije u elitni rang poljskog fudbala, pogotovo ako ste član kluba koji je ispao i gušio se u finansijskim nedaćama?
„Kažu oni meni da ću biti pet dana na probi. Prođe to i povedu me na pripreme, a nemam informaciju šta su odlučili – da li idem ili ostajem. Na kraju, posle dve nedelje, vraćamo se u Poljsku i oni mi ponude ugovor na četiri godine. Od tad je sve krenulo kako treba. Inače, tad sam već imao 20 godina i to mi je bio prvi profesionalni ugovor koji sam potpisao i prvi novac koji sam zaradio od fudbala. U Apatinu nisam imao nikakav ugovor, ništa potpisano. Jedini novac koji smo dobili od Mladosti bio je za hranu i, retko, baš retko, za putni trošak“.

17.00: (11.0) Železničar Pančevo (6.00) Crvena zvezda (1.25)

Ispostavilo se da je Krakovija bila pogodak, pogotovo zato što se u drugoj sezoni (2012/13) pričalo o tome da ste bili meta Crvene zvezde i Partizana?
„Tad sam uspeo da se probijem do mlade reprezentacije koju je vodio Sale Janković i želeo je da dođem u Zvezdu. U tom momentu sam se dobro osećao u Poljskoj, posle je došla ponuda iz Belgije, a Zvezda je u tom trenutku bila u haotičnom stanju. Nisam se video u tome, a nije mi se vraćalo u naš fudbal. U Partizanu me je tražio Marko Nikolić, ali to je došlo kasnije, kad sam već bio u Belgiji. Smatrao sam da nije pametno da odem u tom trenutku i mislim da nisam pogrešio“.

Pomenuo si mladu reprezentaciju i ne možemo da se ne osvrnemo na čuvenu utakmicu protiv Engleske u Kruševcu. Kako posle skoro 14 godina gledaš na sve što se dešavalo?
„Ta utakmica mi je okrenula karijeru. Prvu smo izgubili, ali igrali odlično. Nemanja Kojić je imao dva zicera, stvarno smo dobro izgledali. E sad, revanš – desila se situacija da neki štoperi ne mogu da igraju zbog kartona i Aleksandar Janković nije imao koga drugog da ubaci osim mene. Odigrao sam super, tu su ljudi prvi put čuli za mene, pojavila su se interesovanja drugih klubova. Na kraju smo opet izgubili, desili su se incidenti. Sećam se da smo mi igrači pisali milion nekih izveštaja za FIFA, šta se sve dešavalo, kako smo videli situaciju. Ostaje žal za tom utakmicom – bila je to dobra generacija“.

POGUBIO SAM SE KAD SU MI REKLI DA IGRAM PROTIV ANDERLEHTA, IGRAČ UTAKMICE - KOSANOVIĆ

Bila je i ona tvoja bomba sa 40 metara kad je lopta završila malo iznad prečke?
„Idi, čoveče! Da je tad ušla, ko zna gde bih zaigrao (ha-ha-ha). Ali šta je, tu je – zadovoljan sam i s ovim. Uvek sam imao dobar šut, dobreo sam izvodio slobodne udarce. Postigao sam preko 40 golova iz slobodnjaka. Lepa brojka za štopera“.

Već tad je bilo jasno da si prerastao Krakoviju i da je vreme za novi izazov. U januaru 2013. dogovorio si prelazak u Mehelen. Napravio si veliki iskorak – došao si u klub koji nije Briž ili Anderleht, ali ima ogromnu tradiciju, bivši šampion Belgije, klub poseduje evropski trofej (Kup pobednika kupova).
„Pored Mehelena, tražili su me Lokeren i Braga. Protiv Legije igram poslednju utakmicu za Krakoviju, završava se sve, odlazim u hotel i razgovaram sa sportskim direktorima sva tri kluba – na svakih pola sata sa po jednim. Nisam znao šta da radim, koju ponudu da prihvatim, baš sam bio u nedoumici. Na kraju sam kroz razgovor sa menadžerom došao do zaključka da je Mehelen najbolja opcija. Da se razumemo, ništa mi nije bilo garantovano. Imao sam potpisan samo predugovor. Razgovarali smo u decembru, a trebalo je da dođem u junu, pošto sam imao još šest meseci saradnje sa Krakovijom. Dolazim u Belgiju da potpišem predugovor, kad eto ti trenera Frankija Ferkauterena i kaže mi: ‘Zaboravi na jun, potreban si mi odmah!’ Mehelen je bio loše plasiran, borilo se za opstanak. Na kraju su ljudu uspeli da nagovore Poljake da me puste“.

©FK Železničar

Izgleda da te je Ferkauteren baš zavoleo. Nije trebalo mnogo vremena da se nađeš u startnih 11?
„Odradio sam jedan trening i odmah sutradan otišao u karantin. Sledeća utakmica – gostovanje Anderlehtu. Kapiram, tek sam došao, malo sam radio sa ekipom, neće me odmah staviti da igram. Utakmica se igra u osam uveče, u šest moramo da smo na stadionu. Nešto ranije dolazi Frenki, mi sedimo u karantinu, uzima ogroman papir, drži flomaster i kreće da piše sastav. Prvi je golman, napiše drugo ime, pomeri se u stranu – kad ono piše ‘Kosanović’. Ja se pogubio, mislim se u sebi: ‘Kako, bre, ovo? Šta je ovo?’ Počinjem utakmicu, šta će biti ako nešto pogrešim? Tri nedelje pre toga gledao sam Anderleht na televiziji. Oni jaki kao zemlja – Aleksandar Mitrović, Denis Prat, Matijas Suarez, Giljom Žile, Silvio Proto, Čeiku Kujate... Bio je tu i štoper Kara Embođi, što je igrao za reprezentaciju Senegala. Utakmica samo što nije počela, mi u tunelu, spram mene stoji Mitar sa onom čirokanom. Spreman kao zapeta puška, stadion krcat, nema igla gde da padne. Dobijamo 2:1, igrač utakmice, Miloš Kosanović. Tad je počelo ozbiljnije da se govori o meni“.

Kako bi opisao Mehelen kao klub i sredinu? Aleksandar Janković je radio tamo s tobom i kaže da, što se tiče infrastrukture, nisu baš na najvišem nivou, ali da imaju šmek.
„Porodičan klub, koji se ne tako davno nalazio u velikim finansijskim problemima i maltene bio pred gašenjem. Spasili su ga navijači, skupljali su novac za sve, uključujući i licencu za igranje. Imaju veliki uticaj na današnje funkcionisanje kluba. Ne pitaju se oko pojačanja, niti bi to trebalo da se tiče njih, ali imaju predstavnika u upravi. Tokom dve i po godine u Mehelenu osećao sam se kao član porodice. Bilo je lepo, fudbalski i privatno. Mehelen je mesto gde sam stasao, ljudski i igrački. Neki bivši saigrači su danas u klubu, jedan je sportski direktor, drugi trener. Dan-danas se čujemo, volim da odem u Belgiju i odgledam neku utakmicu. Poslednjih nekoliko godina su uvek dobro plasirani“.

Toliko si igrao dobro da je već 2015. postojala priča da te je tražio Ajaks, ali si bio i na radaru Anderlehta i Fenera. Na kraju si izabrao Standard iz Liježa.
„Konkretno za Ajaks, nisam imao direktan poziv, ali je u klubu kružila priča da sam im interesantan. Razlog je Ad De Mos, bivši trener Mehelena i Ajaksa. Dolazio je da me gleda, stilom sam se uklapao u ono što Kopljanici igraju, želeli su nekoga ko je dobar sa loptom. Na kraju, zvanična ponuda nije došla i nije mi krivo zbog toga. Pre nego što sam prihvatio ponudu Standarda, imao sam poziv Verone. Bukvalno sam imao dva ugovora ispred sebe, samo je trebalo da odaberem koji ću da potpišem. Više mi se išlo u Veronu, sve dok nisam shvatio da su poslednji na tabeli u Seriji A sa 15 bodova od prvog iznad crte. Nemoguća misija da se opstane. Bila je i neka priča oko Klub Briža, legendarni Mišel Prudom je hteo da dođem. Problem je što su čekali da ode Bjorn Engels, a ja sam im bio na čekanju. Kad više nisam mogao da čekam, presekao sam i otišao u Lijež.“

LEVERKUZEN DOLAZIO ČETIRI PUTA DA ME GLEDA, GILJERMO OČOA JE MOJ BRAT

U Standardu nije bilo isto kao u Mehelenu, ali je početak bio dobar. Osvojili ste Kup Belgije, a imao si naklonost takve legende kakva je Danijel Van Bujten.
„On je bio sportski direktor i čovek je dolazio na svaki trening da me gleda. Imali smo fantastičan odnos, sve je bilo ekstra. Na kraju nisam imao sreće, pošto sam pokidao ligamente kolena. Da bude još gore, povreda me zadesi u trenutku kad je Bajer Leverkuzen ozbiljno zagrizao da me angažuje – dolazili su četiri, pet puta da me gledaju. Šteta. Da se to nije desilo, možda se ne bi dešavale ni neke druge stvari u karijeri. Za sve postoji razlog zašto se nešto događa“.

Kad smo već kod Standarda, bio si saigrač sa Giljermom Očoom. Kako je bilo deliti teren i svlačionicu s njim?
„Giljermo je moj brat! Fenomenalan čovek, odličan za svlačionicu, sjajan saigrač na terenu. Čujemo se ponekad i uvek se ispričamo. Još uvek brani – eno ga na Kipru, u AEL-u iz Limasola. Deda ima 40 godina, ali se ne predaje, ha-ha-ha. Inače, lud je za Sonijem, obožava da ga igra. Skoro mi je poslao sliku kako je kupio gejmerski volan i stolicu – neverovatan tip. Pre njega tu je bio Viktor Valdes, na pozajmici iz Mančester junajteda. skroz drugačiji, dosta zatvoren tip. Ja i Ivan Santini, momak iz Hrvatske i moj dobar drugar, pokušali smo da ga uzmemo pod svoje sa još nekoliko saigrača, ali nije vredelo“.

©FK Železničar

Ono što je zanimljivo – jednu sezonu u Standardu si proveo sa Ishakom Belfodilom. Videli smo ga u IMT-u, gde je ostavio dobar utisak za kratko vreme. Suštinski, veliki talenat koji se nikad nije do kraja dokazao?
„Kad pogledate gde je sve igrao (Inter, Parma, Lion) – to je ludilo! Fenomenalan igrač. Međutim, kad je došao u Lijež, imao je malo čudan stav. Trebalo mu je vremena da se uklopi u ekipu, fizički pripremi, i kad je to doveo u red – bio je fantastičan. Jedan od najboljih špiceva sa kojima sam igrao. Jedino je Demba Ba bio bolji od njega. Šteta za njega, da je uvek bio 100 posto na treningu i da se ophodio prema fudbalu kako je trebalo, napravio bi strašnu karijeru“.

Ukoliko smo dobro informisani, nisi imao dobar odnos sa Mišelom Prudomom dok je bio trener. Šta je bio razlog tome?
„Na početku nije bilo dobro. Prvo sam bio na pozajmici u Gectepeu, tad je u Standardu bio Sa Pinto, a Prudom je došao kad sam se vratio. Tražio je da ostanem, znao me je iz Mehelena, govorio kako sam mu potreban. Prvih šest meseci – ništa. Malo sam na klupi, malo na tribinama, i tu je relacija između nas bila narušena. Ne znam da li mu je ideja bila da me isprovocira da radim jače, ali od novembra situacija se promenila. Počeo sam da igram češće, ali bio sam u poslednjoj godini ugovora i hteo sam da osetim nešto novo. Izašao mi je u susret, nije pravio nikakav problem i razišli smo se najnormalnije. Čak se i danas ponekad čujemo kad je Nova godina ili Božić“.

KAD PODIGNEM KRAGNU, GLAVNI SAM BAJA U SELU

Kad si već pomenuo Tursku i Gectepe, Radomir Koković je tamo radio kao trener. Pričao je o tome da su navijači takvi da misle da je klub u ravni sa Galatom, Fenerom i Bešiktašom. Koliko je teško igrati u sredini koja nije kao najveći turski klubovi, ali oni misle da jesu?
„Tih devet meseci u Gectepeu bilo je ludilo u smislu ambijenta. OK, u Belgiji su puni stadioni, ali u Turskoj je to drugi nivo. Ne znam koliko Gectepe ima navijača, ali kad te vide u gradu, još je Izmir ogroman, to je najblaže rečeno euforija. Svaki klub u Turskoj je težak za igranje i adaptaciju, još je liga pomalo "divlja". Nema puno taktike, nego samo trči gore-dole kao navijen. Niko ne traži atraktivnost, daj da stalno bude borba, da sve gori. Takve stvari ih rade.“

Kad se završila priča sa Standardom, rešio si da promeniš kontinent. Odlaziš u Emirate i potpisuješ za Al Džaziru. Ono što je ostalo upečatljivo, postigao si gomilu golova iz slobodnih udaraca.
„Tačnije, osam za jednu sezonu, ne znam da li je u nekom prvenstvu neko postigao toliko golova iz slobodnjaka. Kako god da sam šutnuo, lopta je ulazila u gol, to mi se nikad u karijeri nije dešavalo. Osvojili smo titulu i kup, igrali smo FIFA Svetsko prvenstvo za klubove i tu sam isto bio strelac. Čak mislim da sam jedini Srbin kome je to uspelo. Baš dobar period je bio u Emiratima, i dok sam bio u Al Džaziri, a i kasnije u Adžmanu“.

Mora da si mnogo gledao Sinišu Mihajlovića čim si se „navukao“ na slobodnjake?
„Kako nisam! Ćale mi je kupio njegov dres iz Lacija. Gledali smo brdo utakmica, još je on tada bio sa Dekijem Stankovićem. Kad izađem napolje na fudbal u Mihinom dresu, to je uvek podignuta kragna. Kad podignem kragnu, glavni sam baja u selu, ha-ha-ha. Kasnije je hit bio Mančester junajted, pa mi ćale kupi dres Rajana Gigsa. Ja mu kažem: ‘Od svih ljudi, ti baš našao njega!’ Na stranu sve, ali imao sam jak šut još u mlađim kategorijama, kasnije sam to samo nadograđivao. Nije tu bilo tajne – jednostavno, imao sam tehnički dobar šut“.

MITAR, NEGREDO, OSIMEN, SERLOT...

Prate te dobri prekidi, ali prate te i ozbiljni napadači protiv kojih si igrao. Rivali su ti bili Pako Alkaser, Munas Dabur, Džonatan Dejvid, Aleksandar Mitrović, Alvaro Negredo, Bafetimbi Gomis i još gomila drugih. Ko je ostavio najjači utisak na tebe?
„Emanuel Adebajor! Ja sam bio u Gectepeu, on u Bašakšehiru. To je čovek sa kojim ne možeš da uđeš u duel. Nenormalno snažan, baš inteligentan, tehnički fenomenalan, ma, klasa od igrača. Još uvek je tada bio moćan, a zamisli šta je bio dok je igrao za Arsenal. Aleksander Serlot je mašina, bio mi je rival dok je igrao za Trabzon. Igrao sam i protiv Samjuela Etoa u Antaliji, Viktora Osimena dok je bio u Šarlroa. U Poljskoj je Artjoms Rudnevs iz Leha bio napast. Mnogi ga se sećaju zbog one utakmice protiv Juventusa u Ligi Evrope, kad im je spakovao het-trik. Baš nezgodan igrač“.

Kakvi su dalji planovi? Da li sebe vidiš i dalje u fudbalu kao trenera, skauta ili sportskog direktora? Možda ostanak u Železničaru na nekom mestu?
„Voleo bih da ostanem u Pančevu, vuče me posao skauta. Mislim da imam oko da prepoznam igrača. Ovo mi je poslednja sezona, ne planiram da igram dalje. Imao sam neke pozive iz Srbije i inostranstva, ali mi se nije išlo. U Železničaru sam, želim da pomognem Radetu Kokoviću i mlađim momcima što sad igraju. Već sam imao neke sastanke sa ljudima iz kluba, predstavili smo planove koje imamo i mislim da mi je najzdravije da ostanem i posvetim se Železničaru po završetku igračke karijere. I, naravno, da provodim više vremena sa porodicom“, završio je Miloš Kosanović.

MOZZART BET SUPERLIGA, 23. KOLO

Subota

13.00 (2.95) Napredak Kruševac (3.25) Radnički Niš (2.30)

15.00 (1.17) Partizan (8.00) Spartak Subotica (14.00)

17.00 (3.25) Čukarički (3.35) Vojvodina (2.25)

17.00 (11.0) Železničar Pančevo (6.00) Crvena zvezda (1.25)

Nedelja

14.00 (1.90) Novi Pazar (3.60) OFK Beograd Mozzart Bet (4.00)

14.00 (1.85) Radnički Kragujevac (3.60) Radnik Surdulica (4.30)

17.00 (3.10) Mladost Lučani (3.30) TSC (2.35)

Ponedeljak

17.00 (2.10) IMT (3.40) Javor (3.60)

***Kvote su podložne promenama