Balak juri sudiju, Drogba urla, Tores beži u legendu... Pale se varnice klasika modernog fudbala

Igrao se treći minut nadoknade, ceo Stamford Bridž bio je na korak od erupcije sreće, nadao se da će dobiti novu šansu da prvi put postane evropski šampion nakon nesrećnog proklizavanja Džona Terija na Lužnjikiju godinu ranije. Ali stigla je gorka sudbinu u vidu Andresa Inijeste i njegovog perfektnog udarca s vrha šesnaesterca, golčina za 1:1, i zbog pogotka u gostima Barselona je prošla u finale. Dok su Katalonci slavili, sudija Tom Hening Ovrebo morao je pod policijskom pratnjom da beži sa stadiona.

Didije Drogba je pred kamerama besneo ("It's a fucking disgrace!"), Balak je trčao za sudijom kao razjareni bik, a ceo fudbalski svet bio je podeljen, oni koji su voleli Barselonu slavili su epsku pobedu tima koji je igrao najlepši fudbal, oni koji su voleli pravdu više od svega, tugovali su. Taj 6. maj 2009. nije bio običan dan. Bio je to dan kada je sport za mnoge dečake i devojčice koji su tada počinjali da prate fudbal razbio iluziju o nevinosti ove igre kada je na talonu previše svega, prestiža, novca... I večeras (21.00), 16 godina kasnije, opet igraju Čelsi i Barselona, dva tima koje su okolnosti naterale da pre svega og te majske večeri 2009. postanu ljuti rivali elitnog fudbala 21. veka.

Rivalstvo Čelsija i Barselone obeležilo je čitavu epohu evropskog fudbala. Ako postoji jedan dvomeč, jedan odnos dveju ekipa koji je definisao Ligu šampiona 21. veka, onda je to sudar Plavaca i Katalonaca. Jer rivalstva kao što su Bajern - Real, Liverpul - Juventus, Mančester Junajted - Milan i izaberite sami, to su sve rivalstva koja datiraju iz 20. veka i davnih dana, a Čelsi - Barselona je rivalstvo tipično za 21. vek, budući da su oba kluba to što jesu danas prevashodno zbog napravljenog u 21. veku, kada im to oduzmete postaju značajno niže pozicionirani na lestvici evropskih giganata.

To je osim fudbalske utakmice i kulturni i emocionalni događaj, sukob filozofija, temperamenata i istorija ispisanih najboljim i najgorim trenucima na terenu. Kada večeras padne mrak nad londonskim zapadom, navijači će u vazduhu osetiti nešto više od običnog duela petog kola ligaške faze. Osetiće težinu svega što su ova dva kluba proživela zajedno. A ta istorija je, pre svega, ispisana u dva dvomeča koji su postali deo evropske mitologije, polufinalima 2009. i 2012. godine.

Pomenuto proleće 2009. ostaće zauvek urezano u kolektivno sećanje navijača Čelsija. To je bila noć kada je Tom Hening Ovrebo postao najnepoželjniji čovek u celom Londonu. Bila je to noć u kojoj je Čelsi, pod vodstvom Gusa Hidinka igrao odlično, taktički disciplinovano, hrabro i agresivno, noć kada su Drogba i Balak urlali do neba tražeći pravdu, a pravde nije bilo. Najmanje tri penala ostala su neodsvirana, a Barselona, uprkos slaboj igri u ofanzivi, ostala je živa sve do sudijske nadoknade.

©Reuters

Tada je Andres Inijesta, jednim od najurođenijih udaraca svog života, najupečatljivijim uz onaj protiv Holandije u finalu Mundijala 2010. kada je skinuo dres i posvetio gol pokojnom Daniju Harkeu, uspeo da utiša Bridž i pošalje Barselonu u finale. Čelsi je te večeri verovao da je pokraden, a i dobrim delom Evropa je delila isto mišljenje. To je bila noć u kojoj se rodila antipatija prema Barseloni koja je, 16 godina kasnije, među Plavcima i dalje snažno prisutna.

A onda, 2012. godine, karma je odlučila da ispravi svoje račune. Barselona je tada bila moćnija nego ikad ranije, tim za koji mnogi tvrde da je najbolji u istoriji fudbala. Mesijeve geometrije, Ćavijev diktat, Inijestina magija na vrhuncu. A Čelsi? Čelsi je bio iznuren, narušen, preko potrebne kombinacije volje i preživljavanja. Roberto di Mateo postavio je možda najtvrđu, najpragmatičniju bunker-igru u istoriji Lige šampiona. Bilo je to preživljavanje na ivici, iz minuta u minut, dok se Barselona zaletala kao talas koji nikako ne prestaje da udara o obalu.

I opet je viđena istorijska drama. Barselona vodi i igra mnogo bolji fudbal. Udarci se ređaju. Mesi pogađa prečku iz penala, Kamp Nou bruji, sve deluje kao neminovnost. A onda, u poslednjim trenucima, lopta dolazi do Fernanda Toresa. Čoveka koji je celu sezonu proveo u golgeterskoj agoniji i senkom utiska da je kao izdajica otišao iz Liverpula gde je bio miljenih navijača, čoveka za koga su se i navijači Plavaca povremeno hvataIi za glavu. A on, baš on, trči ka golu, dribla Viktora Valdesa i lagano šalje loptu u mrežu. U tom trenutku srce Kamp Noua se raspalo na hiljade komadića. Čelsi je tog momenta naplatio svaki dug iz 2009. i to na najdramatičniji mogući način. To je bio ispis istorije koji se pamti generacijama.

Zato večerašnji duel, iako formalno samo peto kolo, nikad neće biti samo utakmica. Čelsi i Barselona uvek nose svoje senke, duhove, stare rane i stare trijumfe. Svaki kontakt, faul, reakcija publike nosi eho onoga što je bilo. Oba tima večeras ulaze u meč sa po sedam bodova iz četiri kola. I jedni i drugi vrebaju ulazak u top osam, i jedni i drugi osećaju da nemaju pravo na grešku ako žele da izbegnu uvek neugodni baraž za osminu finala. Barselona je u prethodnom kolu odigrala haotičnih 3:3 protiv Briža, dok je Čelsi izneverio očekivanja remijem protiv Karabaga. Forma im je šarena, ali obe ekipe su dovoljno dobre da mogu da budu smrtonosne u svakom trenutku.

©Reuters (zemljaci i veliki prijatelji na suprotstavljenim stranama)

Čelsi je u poslednjih pet mečeva porazio Vulverhempton i Barnli i Totenhem, ali je i kiksirao u pomenutom duelu na stadion Tofik Bahramov. Igra im se stabilizovala, ritam je sve bolji, ali odbrana ume da se trese u situacijama kada ne bi smela. Barselona pod Hansijem Flikom deluje eksplozivno u napadu, ali nestabilno pozadi i očigledno je da to ne može da se promeni sa aktuelnim igračkim kadrom. Pobedili su Bilbao i Seltu, remizirali u goleadi protiv Briža, ali su pali na Bernabeuu protiv Reala. U prethodnim sedmicama Blankosi su značajno pomogli Barsi remijiima sa Elčeom i Rajo Valjekanom, i zato Blaugrana ima samo jedan bod zaostatka za Realom, a nakon poraza u El Klasiku imala je čak pet manje.

Što se tiče izostanaka, situacija je poprilično jasna. Čelsiju i dalje nedostaju Dario Esugo, Livaj Kolvil i Romeo Lavija, a Mareska je potvrdio da će i dalje biti bez Kola Palmera, koji je počeo sa loptom na terenu, ali još nije spreman za povratak. Barselona ne može da računa na Pedrija i Gavija, a Ter Štegen je blizu povratka, ali još neće stati među stative. Đoan Garsija startovaće i večeras i teško je očekivati da će ga čak i zdravi Nemac istisnuti sa gola. Frenki de Jong vraća se u vezni red nakon što je odradio suspenziju prethodnog vikenda i propustio utakmicu protiv Atletik Bilbaa, dok bi Fermin Lopes trebalo da preuzme ulogu desetke. Rafinja i Lamin Jamal će krenuti po bokovima, a Levandovski je opet u formi, pošto je dao gol i za Poljsku i za Barsu prethodne sedmice.

Mareska će najverovatnije izvesti postavu skoro identičnu onoj sa prethodnih utakmica: Sančes na golu, Gusto, Čaloba, Badijašil i Kukurelja pozadi, Džejms i Kaisedo kao dupla osovina, Estevao, Enco Fernandes i Neto iza Žoaa Pedra u napadu. Barselona bi trebalo da igra u formaciji 4-2-3-1, sa Garsijom na golu; Kundeom, Kubarsijem, Erikom Garsijom i Baldeom pozadi; De Jongom i Kasadom kao centralnim tandemom; Jamalom, Ferminom i Rafinjom iza Levandovskog.

©Reuters

Kada se sve sabere, teško je zamisliti meč u kom će defanzive dominirati. Obe ekipe pucaju od ofanzivnog talenta, obe ekipe vole otvorenu igru, a i jedni i drugi imaju slabosti koje se vide čim protivnik malo ubrza. Barselona ima napad koji može da kazni i najmanji propust, ali Čelsi ima tranziciju koja može da preseče svaki pokušaj njihovog visokog pritiska. Ovo je recept za vatromet.

Barselona ove večeri ponovo kroči na stadion koji joj je decenijama bio jedan od najtvrđih evropskih ispita. Stamford Bridž nije samo neugodno gostovanje, za Barselonu je on gotovo mitski prostor u kom se velika imena sudaraju sa još većim traumama, a trijumfi su retki poput pomračenja. Katalonski gigant nosi impresivnu evropsku tradiciju, ali jedan podatak retko se naglašava, Barselona već skoro 20 godina nije pobedila Čelsi u Londonu.

Poslednji i jedini put kada je prvi tim Barse slavio na Bridžu bilo je 22. februara 2006. godine, u jednom od onih susreta koji su urezani u kolektivno pamćenje navijača. To je bila noć u kojoj se mladi Leo Mesi zapravo najavio svetu, noć fosforno žutih gostujućih dresova, brutalnog starta Asijera del Orna nad argentinskim tinejdžerom, i noć u kojoj je Samjuel Eto završio posao pogotkom za istoriju. Barselona je tada pobedila sa 1:2, uz autogol Džona Terija i Mesijevu rapsodiju koja je tek bila uvod u ono što će svet tek videti.

©Reuters

A onda, gotovo dve decenije tišine. Ne neuspeha, jer Barselona je ovde dva puta izvukla remi koji je za nju u suštini bio pobeda, već jednostavno, nepobedivosti Bridža. Bilans Barse u Londonu glasi: pet poraza, dva remija i jedna pobeda

Kada se pogleda šira slika, vidi se da Barselona na Bridžu nikad nije dominirala. Naprotiv, često bi Čelsi, čak i u sezonama kada nije imao nadmoćan tim, uspevao da iskontroliše katalonsku mašineriju. Od davne 1966. pa sve do modernih dana, ovo su svi dueli Barse na Stamford Bridžu:

1966: Čelsi – Barselona 2:0 (Kup sajamskih gradova, polufinale)
2000: Čelsi – Barselona 3:1 (Liga šampiona, četvrtfinale)
2005: Čelsi – Barselona 4:2 (Liga šampiona, osmina finala)
2006: Čelsi – Barselona 1:2 (Liga šampiona, osmina finala)
2006: Čelsi – Barselona 1:0 (Liga šampiona, grupna faza)
2009: Čelsi – Barselona 1:1 (Liga šampiona, polufinale)
2012: Čelsi – Barselona 1:0 (Liga šampiona, polufinale)
2018: Čelsi – Barselona 1:1 (Liga šampiona, osmina finala)

Samo jedan put, samo jednom jedinom prilikom, Barselona se vratila kući sa punim plenom. Sve ostalo su porazi, remiji, nervoza, dramatični trenuci, prelomni golovi, kontroverze i epopeje. Zbog toga je večerašnji meč za Barselonu mnogo više od pokušaja da upiše nova tri boda u ligaškoj fazi. Pokušaj da se prekine jedna od najtvrdokornijih negativnih tradicija koje jedan velikan ima na evropskoj mapi. Ujedno, to je i još jedan dodatni sloj večerašnjeg sudara: Čelsi i Barselona ne igraju samo za prolaz ili poziciju u top osam. Igraju za istoriju, za stare rane, za svoju verziju istine o ovom rivalstvu.

Svi prethodni dueli dokazali su da ova utakmica nikada nije obična. Ni večeras neće biti.

LIGA ŠAMPIONA, 5. KOLO

Utorak

18.45: (1,80) Galatasaraj (4,05) Union Sen Žiloaz (4,50)

18.45: (3,65) Ajaks (3,60) Benfika (2,10)

21.00: (1,90) Borusija Dortmund (3,80) Viljareal (4,20)

21.00: (3,30) Bode Glimt (3,70) Juventus (2,20)

21.00: (1,20) Napoli (5,80) Karabag (10,50)

21.00: (3,10) Slavija Prag (3,40) Atletik Bilbao (2,45)

21.00: (2,25) Čelsi (4,00) Barselona (3,00)

21.00: (3,00) Marselj (3,50) Njukasl (2,45)

21.00: (1,27) Mančester Siti (7,00) Bajer Leverkuzen (10,50)

Sreda

18.45: (1,33) Kopenhagen (5,70) Kairat (10,50)

18.45: (5,40) Pafos (3,80) Monako (1,65)

21.00: (1,35) PSŽ (5,30) Totenhem (8,00)

21.00: (2,35) Atletiko Madrid (3,50) Inter (3,20)

21.00: (2,25) Arsenal (3,65) Bajern (3,20)

21.00: (1,35) Liverpul (5,80) PSV (9,00)

21.00: (2,60) Ajntraht Frankfurt (3,50) Atalanta (2,85)

21.00: (7,20) Olimpijakos (5,20) Real Madrid (1,42)

21.00: (1,70) Sporting (4,30) Klub Briž (4,80)

*** kvote su podložne promenama